Светозар Боторић (1857–1916), био је власник Хотела Париз у центру Београда. Године 1911. постао је први филмски продуцент на Балкану. Продуцирао је више од 20 документарних и два играна филма, а најпознатији од њих је „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“. Након Другог светског рата, комунистичка власт је прогласила Боторићеву породицу „буржоаском" и одузела им имовину, чак им забранивши да нађу запослење. Боторићев син је осуђен на десет година затвора, а ћерка је склоњена са Музичке академије у Београду, где је радила као професорка клавира. Она је побегла у Париз и тамо је наступала као пијанисткиња. Године 1995. дала је интервју Ерику Ле Роју из Националног кинематографског центра (данас Националног центра за кинематографију и покретне слике – CNC) и аутору овог филма. Срђан Кнежевић рођен је у Београду 1957. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду и магистрирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Докторирао је у области филмских студија. Члан је Академије филмске науке и уметности Србије.