Жене у средњем веку: уводна разматрања

23/08/2022

Аутор: Проф. др Борис Стојковски

Положај, улога и место жене у средњовековним друштвима, или цивилизацијским оквирима, јесте једна од значајних истраживачких тема савременe медијевистике. Због тога је управо и осмишљен овај циклус, како би се, научно и утемељено, лишено било каквих постмодерних родних погледа, са дужном пажњом сагледао и у кратким цртама реконструисао положај и живот жене у средњем веку. У овом уводном разматрању биће објашњена методологија и дат кратак сиже и концепт будућих тема везаних за жене у средњем веку.

На почетку рецимо одмах да ће женски свет бити посматран како у свом тоталитету, тако и као интегрални део читавог средњовековног света. Територијални принцип ће бити један од кључних на основу којег ће овај циклус и бити презентован. То обухвата просторе или боље рећи цивилизације, цивилизацијске или културне кругове које чине Западна Европа, и заједно са њом централна – Источна Европа, односно југоисток Старог континента. Следећа је наравно Византија и византијски Комонвелт, у који улазе земље Кавказа, посебно Јерменија и Грузија, као и предњи Исток у времену у коме је био везан за Византију, те Левант и крсташке државе. Посебан је по себи и средњовековни исламски свет, на простору од Атлантика и Магреба, преко Aл Андалуса све до Кашмира. Кина, Индија, односно једном речју Далеки Исток и његове велике цивилизације су посебно значајне приликом проучавања ове теме. На крају, национални аспект неће бити занемарен, јер Србија и српске земље, Босна и Дубровник пре свих, свакако су простор који се мора заокружити посебним прегледом.

Хронолошки, пак, принцип би се комбиновао са територијалним и узео би у обзир кључне динамичне промене током средњовековног раздобља. У том контексту биће раздвајани како рани и позни средњи век, тако и унутрашња хронологија карактеристична за сваку цивилизацију посебно, а где постоје разлике по питању поделе неког периода.

Општи контекст представља кључно питање за разумевање положаја жена у средњем веку. Наиме, да би се о било којој историјској појави могло дискутовати неопходно је познавати тај свет на основу извора и релевантне литературе, али га и сагледавати на начин на који су то чинили савременици. То ће током овог циклуса доследно бити примењивано на положај жена, са свим недостацима које овакав концепт има, а који корен има у чињеници да је изворни материјал ипак врло оскудан и не може се једнако за све истражити баш сваки аспект.

Биографије знаменитих личности (жена) су још један важан метод и концепт који ће овде бити изнет. Неоспорна је чињеница да је највећи број података остао за неке угледније жене из вишег друштва, било у цркви, односно религији, било када су у питању владарке. Иако не представљају глобалну слику, већ више слагалицу засебних студија биографских случаја, ипак су животописи најугледнијих жена средњег века најбољи показатељ каријера успешних, угледних, јаких и неретко сасвим самосталних жена. Владарке, принцезе, династички бракови и њихов смисао у том контексту пред-стављају основну причу која мора бити разумљива широј публици. Основни задатак чак и најзначајнијих жена са врха владарске лествице било је да подаре мушке наследнике престола. Жене богатих велепоседника, великаша, угледнијих и виђенијих трговаца и занатлија такође су имале да подаре мушког наследника у послу или како би управљао имањем у будућности. Но, низ жена се трудио да искочи из овог зацртаног оквира.

Жена у цркви, тј. у религији, има посебно место у средњовековним друштвима. Као објекат или субјекат култа, од Богородице, светитељки до жена посебно поштованих у другим нехришћанским религијама, представља један од најбитнијих аспеката проучавања и представљања положаја и места жене у средњем веку. Не заборавимо и да су многе жене, управо чињеницом да су имале високо место у религијској сфери, могле да се посвете стваралаштву и да своју креативност искажу управо захваљујући наводној маргинализацији.

Допринос жена средњовековном друштву, науци, култури није био мали и то је свакако нешто о чему ће у наредним есејима бити посебно истицано. Наглашен утицај жена у овој сфери је првенствено на истоку, у исламском свету, те Византији, али ни западноевропски свет није без примера оваквог типа.

Важност разумевања средњовековног друштва, односно цивилизација и средњовековних друштава као више тоталитета представља основ сваког схватања и положаја жена. Исто тако, важност разумевања да је друштво одувек динамично, а не статично је једнако битно. То значи елиминација стереотипа о положају жене кроз историју, одбацивања некакве потчињености као нужне премисе, као и традиционалних, а научно неодрживих хипотеза о мрачном средњем веку, или пак цркви и религијама као нечему што је ограничавало, маргинализовало или чак и заробљавало жене и одвлачило их од њихових других животних позива.

Разлика исток и запад јесте дихотомија која је суштински цивилизацијске природе и овде је посебно видљива, стога ће свакако бити нарочито истицана и у наредним разматрањима о женама у средњем веку. Надовезујући се на напред речено и ово је једна од предрасуда чије је превазилажење нужно и неопходно како би се разумео у потпуности феномен жена у средњем веку.

Начини проучавања историје жена у средњем веку су вишеструки, а за најбољу методологију треба прво изабрати отклон од два наизглед доминантна приступа. Модерни приступи и gender идеологија имају бројне негативне последице не само на историографију, већ и медицину, биологију, науку и комплетан светоназор модерног човека. Наметање нове либералне идеологије се управо огледа кроз пренаглашавање (квази)модерног и (псеудо)феминистичког приступа у коме се нимало не сагледава средњовековни свет и савремена идеологија која се некритички поставља као идеја водиља. У оваквим истраживањима закључци се доносе пре истраживања, и вођени су само идеолошки мотивисаним ставовима, којима извори треба да помогну да исти буду потврђени.

Традиционални приступи, искључиво изучавање политичке историје, као и схватање прошлости као низ ратова, биографија владара у коме је жена у другом плану је једнако погрешан. Ту се губи из вида целокупност људске историје, она се ускраћује за значајне жене, а проучавање сваког положаја жена означава искључиво као нешто сувише модерно и феминистичко. Овакав поглед на историју је такође потпуно ненаучан, супротан методологији историјске науке и у крајњем случају сасвим нетачан. Жене су у средњовековној историји имале важно место и оно заслужује да буде истицано и проучавано. Свакако, такви резултати морају бити поткрепљени чињеницама.

Историјски извори о женама у средњем веку су бројни, као уосталом и за друге аспекте проучавања средњовековне прошлости: правни извори (канонски и световни), црквени/религијски списи, али и средњовековне хронике, историје, летописи, књижевна дела и други писани извори, као и материјални, археолошки. Историјски извори из пера жена су посебан корпус који ће бити представљан, а у питању су многи историјски, теолошки и литерарни списи.

Жена у позном Римском царству, и уопште варварски запад представља основну полазну тачку за проучавање положаја жене у Западној Европи средњег века. Рађање женског монаштва је почетно при проучавању историје жене у цркви. Удаја, брак и стварање потомства који су били основна улога жене, те значај мираза су посебна тема о којој треба више говорити. Династички бракови у средњем веку су били основа брачне политике. Средњовековни мушки свет је ван сваке сумње доминирао, али бројне владарке и регенткиње су ипак реметиле такву слику. Њихова способност је често задивљујућа. Светитељке и значајне жене у религији ће имати своје посебно место у свим есејима. Жене средњег и нижег сталежа, иако о њима нема толико података, жене на селу, али и дојиље,  робиње, проститутке имаће своје место у описивању Западне Европе и њеног културног круга.

Утицај Истока, те од почетака јак култ Богородице и рана хришћанска црква дали су византијском поимању места жене посебан ореол. Ђаконисе у Светој Софији, Света Нино и христијанизација Грузије, само су неки показатељи таквог феномена. Жена у цркви Цариграда и византијског Комонвелта ће због тога имати значајно место. Царице од Јелене до Јелене, како су се звале прва и једна од последњих источноримских владарки, представљају ипак најбројније жене о којима има података. Он су биле залог мира, а разматраће се и да ли су стварно постојали царски бракови из љубави или су Теодора и Теофана ту биле готово пак као случајност? Ана Комнина чију богату каријеру можемо сажети у максиму од политике до пера само је једна од великих жена.

Олга руска, Итамар грузијска, Ирина (Пирошка) угарска биле су странкиње које су на византијски свет имале огроман утицај и значај. Грађански сталеж у Византији изнедрио је Ану Даласину, или мајку Михаила Псела. Дакле, и жене овог слоја у византијској империји имале су одређен значај и улогу, посебно у Цариграду. И жене нижих сталежа оставиле су скромнији траг у изворима, те ће и оне бити третиране. Јесу ли жене у Византији биле толико образоване? Ово тешко и комплексно питање ће бити такође посебно разматрано, уз ограду, да је ово ипак средњи век.

Владарке и жене из високог друштва су у српским земљама оне о којима знамо највише. Јелена Угарска и Марија од Знојма су још у преднемањићкој епохи биле спона са средњом Европом. Жене епохе Немањића, као и жене куће Лазаревића обележиле су Србију све до 1402. године, а жене куће Бранковића, Јакшића не само Србију, него и централну Европу. Српкиње у Угарској и средњој Европи у освит новог века ће имати посебно место када буде речи о томе. Црква и жене у средњовековним српским земљама, како православне тако и римокатоличке вере заслужују да буду једна посебна тема.

Босна, Дубровник и Котор неће бити заборављени, напротив, а за два приморска српска града има нешто података и за жене средњих и нижих сталежа све до проститутки и робиња.

Исламски свет је од свог настанка имао везе са женама. Амина, Хатиџа, Ајша, Фатима – жене на почетку ислама и данас су поштоване. Жена у исламу се може проучавати искључиво ако се разуме Кур’ан, у коме је најважнија жена Мерјем бинт Закарја –хришћанска Богородица. Сегрегација жена у исламском свету, стварна или наводна, посебан је аспект проучавања средњовековног положаја жене у овој цивилизацији.

Песникиње, жене тумачи хадиса и сунета те суфи мистици женског пола су посебан предмет за проучавање и њихове узбудљиве биографије дају нови поглед на исламску цивилизацију средњег века. Да ли је једна жена основала први универзитет? УНЕСКО и научне чињенице су овде можда у раскораку, али да је утицај неких угледних жена на образовање у исламском свету био велики, у то нема сумње. Математичарке, те оне којима су занимање биле и алгебра, астрономија и друге природне науке одговарају на то питање. Робиње у исламском свету и Западној Европи заслужују компаративни поглед када је реч о женама из најнижих слојева у исламском свету средњега века.

Женски поглед на средњовековно друштво ће овим циклусом бити нарочито осветљен, као и положај жене у хијерархији средњевековних друштава и цивилизација. Мањи корпус извора за жене средњег века у глобалу постоји, али и много мање података о њиховим животима. Мања прилика за напредовање у хијерархијама средњовековних друштава, али и брак и мираз као основа њиховог постојања, те породични и династички бракови и жене као гарант мира представљају суштину положаја жене у средњем веку. Но, многе су и те како одскакале од ове устаљене праксе епохе у којој су живеле. Што ниже на често строгој и суровој друштвеној лествици, све мање података постоји о женама, али и ту је Исток напреднији од Запада, док су жена и религија били органски везани.

О женама које су биле део средњовековног света и покоравале се устаљеним нормама, али и онима које су свесно искакале, као и онима које нису, али су биле испред свог времена, о свима њима ће бити речи у овом циклусу.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања