ŽELEZNICA I NOVI PUT SVILE POD GLOBALNIM UTICAJEM PANDEMIJE KORONAVIRUSA

08/04/2020

Autor: Predrag Đuranović, dipl. inž.

 

U prethodnom tekstu istaknuta je uloga železnice tokom ratnih i drugih kriznih situacija kroz istoriju na našim prostorima. U takvim prilikama njena zdravstvena uloga ogledala se u formiranju sanitetskih vozova koji su tokom rata predstavljali efikasan način za prevoz ranjenika sa ratišta do mesta lečenja, spasavajući brojne živote. Pored prevoza ranjenika posebno su bili značajni vozovi za dezinfekciju i depedikulaciju (uništavanje vašiju i gnjida, prim. autora) u koje su prepravljeni sanitetski vozovi tokom epidemije tifusa 1914. i 1915. godine. Kako su Srbijom vladale epidemije zaraznih bolesti, pogotovo tifusa, zadatak ovih vozova je bio dezinfikovati železničke stanice, putničke vozove, radionice i prostorije u kojima boravi ili spava železničko osoblje, trećepozivci i zarobljenici koji su bili radno angažovani, ali su oni čak služili i za njihovu vakcinaciju.

U današnjoj borbi sa svetskom pandemijom koronavirusa angažovnje železnice u vidu sanitetskih vozova prvi put je organizovano u Francuskoj. Tamo je oformljen specijalni brzi voz vrste TGV[1] opremljen medicinskom opremom i aparatima, kako bi se omogućila organizovana evakuacija pacijenata od koronavirusa sa teško pogođenog istoka zemlje do bolnica na zapadu. Vozovi se sastoje od pet vagona pretvorenih u pokretne jedinice za intenzivnu negu, a u svakom vagonu se nalazi medicinski tim koji se sastoji od anesteziologa, internista, bolničara anestetičara i bolničara. Ukupno 50 članova medicinskog i logističkog osoblja učestvuje u ovoj aktivnosti. Olivije Veran, francuski ministar zdravlja izjavio je da specijalnni TGV voz-bolnica predstavlja prvi prevoz takvog tipa u Evropi. Ujutru 26. marta prvi pacijenti prebačeni su u voz nakon što su dovezeni kolima hitne pomoć na železničku stanicu Strazburg, glavni grad regiona Alzasa koji je izuzetno teško pogođenog epidemijom koronavirusa. Odatle će dvadeset pacijenata u teškom stanju biti prebačeni u bolnice na zapadu u gradove Anže, Le Man, Nant, i druge. Takođe ovim vozovima transportuju se pacijenati oboleli od koronavirusa iz Pariza u bolnice u zapadnoj Francuskoj u Brestu i Reneu, kako bi se rasteretile medicinske ustanove u glavnom gradu Francuske.

Upotreba ovakvih vozova može se očekivati i u drugim zemljama koje budu imale potrebe za brzim i efikasnim transportom bolesnika, a poseduju razvijenu mrežu pruga za vozove velikih brzina. Ovakvi specijalni vozovi su po brzini transporta koja se kreće i do 300 km/č najbliži avionskom prevozu, a po kapacitetima i masovnošću imaju veće mogućnosti od drumskog saobraćaja.

Takođe u ovom trenutku prema Evropi saobraća specijalna ruska teretna železnička kompozicija koja transportuje kinesku medicinsku opremu neophodnu za borbu protiv pandemija virusa korone. Kompozicija sa sastoji od vagona natovarenih sa 50 kontejnera u kojima se nalazi 166,4 tone zaštitne medicinske opreme. Utovar kontejnera je izvršen u gradu Dostik na kinesko – kazahstanskoj granici u koji su prethodno dopremljeni iz Vuhana u Kini. Potom voz nastavlja putovanje kroz Kazahstan prema Rusiji, Bjelorusiji i Nemačkoj u grad Duisburg gde treba da stigne 12. aprila. Odatle će medicinska oprema dalje biti distribuirana do drugih gradova u Nemačkoj, Francuskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj i ostalim evropskim zemljama.

Ovaj specijalni medicinski voz koristi trasu preko Rusije kojom već saobraćaju vozovi iz Kine za Evropu, a nedavno je stigao i prvi kineski tertni voz za Srbiju. Međutim, za našu zemlju je mnogo značajniji „Novi put svile“, odnosno njegov drugi krak, koji prelazi preko centralne Azije i Turske i na taj način smanjuje razdaljinu u odnosu na dosadašnju rusku rutu za čak 7.000 kilometara. Ova trasa je zvanično otvorena za saobraćaj 7. novembra 2019. godine vožnjom kineskog teretnog voza China Railway Expres koji na putu iz Kine u Evropu prošao kroz tunel Marmaray ispod Bosfora iz azijskog u evropski deo Istanbula. Ovo je prvi teretni voz koji je prošao kroz Marmaray i koji je direktno doputovao iz Kine u Evropu, odnosno iz Xi’ana u Prag. Veliki teretni voz je kroz tunel prošao u dva dela od kojih je jedan vukla lokomotiva Turskih železnica, a drugi lokomotiva Kineskih železnica. Kompozicija dugačka 820 metara sastavljena od 42 vagona natovarnih elektronskim i poljoprivrednim proizvodima za 18 dana prešla je 11.483 kilometra pruge preko deset država i dva mora. Voz je putovanje započeo u Kini iz kineskog grada Xi’ana, pa potom preko Kazahstana, Azerbejdžana, Gruzije, Turske, Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovačke konačno do Praga u Češkoj. Turski ministar infrastrukture, Cahit Turhan, je na svečanoj ceremoniji dočeka voza u Ankari izjavio da je vreme transporta robe iz Kine u Tursku i dalje ka Evropi znatno smanjeno. To je postignuto otvaranjem pruge na „Gvozdenom putu svile“ koja spaja Tursku i Kazahstan, te otvaranjem železnice i tunela Marmaray koji ispod Bosfora spaja Aziju i Evropu. Takođe je istakao da će ovaj projekat značajno unaprediti kulturnu i trgovinsku razmenu između dve zemlje. Ističe da ovim projektom Turska postaje ključno transportno čvorište koje povezuje Evropu i Aziju i da će zajedno sa kineskim partnerima nastaviti da ulažu značajna finansijska sredstva u cilju njegove uspešne realizacije. Ovaj voz je postao prvi teretnjak koji je na šinama direktno stigao iz Kine u Evropu bez ikakvih prekidanja putovanja i na taj način smanjio dosadašnje putovanje sa 30 na svega 12 dana. Smatra se da je otvorio novu eru u međunarodnoj trgovini i da Turska postaje most između Evrope i Azije. To podrazumeva da će značajna količina tereta između Kine i Evrope biti izmeštena sa trase preko Rusije na novu deonicu. Osim toga, verovatno će doći i do značajnog izmeštanja transporta tereta između Turske i zemalja Centralne Azije. Azerbejdžan će ubuduće moći da svoje hemijske i naftne proizvode direktno prevozi do Turske i drugih zemalja. Kina ulaganjem u železnički koridor na „Novom putu svile“ obezbeđuje dva ključna interesa: lakši pristup evropskom tržištu i jačanje uticaja u centralnoj Aziji. Ostvarivanjem dodatne železničke veze sa Evropom smanjuje se i kineska zavisnost od pomorskih puteva kojima dominira Amerika. Ovaj projekat se može posmatrati i kao pariranje uticaju Rusije u Aziji, odnosno kao kineski odgovor na formiranje Evroazijske unije i na protivljenje Rusije da se u okviru Šangajske organizacije uspostavi zona slobodne trgovine.

Kina uporedo sa ovom kopnenom komunikacijom, razvija i „Morski put svile“, koji polazi iz Šangaja, proteže se preko Indijskog okeana, prolazi Suecki kanal, Mediteran i završava se u grčkoj luci Pirej. Za Srbiju je značajno što se nalazi na trasi „Gvozdenog puta svile“ i „Morskog puta svile“ i na taj način aktivno uključuje u nove globalne infrastrukturne projekte. Trenutni i budući radovi na modernizaciji postojeće i izgradnji nove železničke infrastrukture, pored transporta robe omogući će joj ekonomski, privredni, geopolitički i kulturni razvoj, kao i prevoz putnika na udaljene relacije. U ovom slučaju je bitno što Kina ima jak interes da podrži modernizaciju železničkih pruga u našoj zemlji. Bez kvalitetne železničke veze Beograda i Budimpešte pojavilo bi se usko grlo pri transportu kineskih proizvoda železnicom do luke Pirej, a potom dalje preko mora u druge evropske i afričke zemlje. Zbog toga i podržava unapređenje komunikacija između Egejskog mora i Dunava. Istovremeno je uspostavljanjem direktne železničke veze između Kine i Evrope preko Turske, ovaj pravac još više dobio na značaju.

Sve ovo posebnu dimenziju dobija u toku globalne pandemije virusa korone pošto se očekuje da će se znatno uvećati transport robe između Kine i Evrope. Na samom početku prevoziće se medicinska oprema i aparati, potom roba i proizvodi namenjeni oporavku evropske privrede, a u budućnosti služiće redovnom robnom transportu. Predviđanja su da posledice pandemije mogu biti i gore nego one posle finansijske krize iz 2008. godine, jer su u ovom trenutku uslovi još složeniji, prvenstveno zbog globalnog uticaja virusa, zatvaranja škola, ugostiteljskih objekata i sprovođenja prakse obavezne socijalne distance. Na osnovu procene međunarodnih organizacija kineska ekonomija negativno je pogođena i to će se odraziti na celokupnu svetsku ekonomiju. Moguće je da će ekonomije nekih zemalja imati određene pozitivne efekte od cele situacije, a to bi mogla biti Turska, tako što bi postala alternativna proizvodna baza za Kinu. Takođe, dobavljači u drugim zemljama počeli su da pokazuju više interesa za proizvođače u Turskoj. Na osovu toga može se doći do zaključka da je uspostavljanje direktnog železničkog teretnog saobraćaja između Turske i Kine došlo u pravom momentu i da će se u bližoj budućnosti razmišljati i o uspostavljanju putničkog saobraćaja.

Ekonomisti očekuju da će virus prouzrokovati poremećaje i gubitke u različitim sektorima kao što su međunarodna trgovina, turizam i vazdušni saobraćaj. Stručnjaci upozoravaju da bi avio-kompanije u toku 2020. godine mogle da izgube između 63 i 113 milijardi dolara zbog koronavirusa, zato što širom sveta moraju da smanje broj letova. Očekuje se da će avio-kompanije u Kini i drugim delovima azijsko – pacifičkog regiona pretrpeti najveći udar. U ovom regionu koji pored kineskog uključuje i tržišta Australije, Singapura, Južne Koreje i Japana gubici za ovu godinu mogli da dostignu i 58 milijardi dolara sa procenom pada prometa i do 23%. Ovo će još više doprineti problemima u prevozu državama kod kojih je avio-saobraćaj ključni na transportnom tržištu zbog cenovne komponente, koja će pokazivati trendove poskupljenja prevoznih usluga u teretnom i putničkom vazdušnom saobraćaju. Tu se prvenstveno misli na SAD gde je železnička mreža kvalitetno razvijena samo na delu istočne obale, dok je u ostalom delu zemlje u potpunosti zanemarena, pošto se preferira vazdušni prevoz. Nasuprot ovome nalaze se zemlje Evrope i Azije, koje intenzivno ulažu u železničku infrastrukturu i gde će usluge prevoza pored nižih cena dobiti i na brzini i udobnosti. Zbog navedenog moguće je da će se ubrzati realizacija ideja Kine i Rusije o izgradnji železničke pruge koja bi počinjala od severoistoka Kine, zatim nastavila kroz severoistočni Sibir te se tunelom ispod Beringovog mora spojila sa Aljaskom, odakle bi opet, duž Kanade, nastavila do Amerike. Dužina pruge iznosila bi oko 13.000 kilometara, a to je za 3.000 kilometara duže od transsibirske. Kako bi se projekat realizovao neophodna je izgradnja tunela ispod Beringovog mora, na njegovom najužem delu koji razdvaja rusko tj. azijsko kopno od onog američkog. Tunel bi bio dugačak čak 200 kilometara, što je čak četiri puta duže od istog takvog koji se nalazi ispod kanal La Manš koji povezuje Francusku sa Velikom Britanijom. Izgradnja tunela deluje kao nerealan poduhvat koji zahteva još neviđeno inženjersko umeće, ali prema pisanju kineskog dnevnika China Daily, tehnologija za takav poduhvat već postoji. Projekat je osmišljen i biće finansiran od strane Kine, a njegovi se detalji još uvek utvrđuju. Beijing Times je magistralnu železničku prugu između Kine i SAD nazvao jednom od 3 međunarodna projekta brzih železničkih pruga. Prvi je izgradnja pruge čija bi trasa išla iz Londona, preko Pariza, Berlina, Varšave i Kijeva za Moskvu, odakle bi se  razdvajala u dva pravca, prvi bi vodio preko Kazahstan za Kinu, a drugi kroz istočni Sibir. Drugi projekat brze pruge počinje u zapadnokineskom gradu Urumchi i vodi kroz Kazahstan, Uzbekistan, Turkmeniju, Iran, Tursku, balkanske zemlje za Nemačku. Treća brza pruga bila bi od kineskog grada Kunmine do Singapurua. Prema kineskim izvorima svi ti projekti nalaze se trenutno u različitim fazama razrade ili sprovođenja.

Ono što predstoji posle pandemije virusa korone svim državama, kako moćnim, tako i onim manje moćnim, je da posvete veću pažnju modernizaciji sopstvene železničke mreže. Železničke pruge predstavljaju infrastrukturu budućnosti, a železnički saobraćaj, kako putnički tako i robni, ima najveći prosperitet razvoja u odnosu na druge saobraćajne grane. On je tehnološki doveden gotovo do savršenstva, postiže se visoki kvalitet bezbednosti pruga i vozova, kao i sve veće brzine. Navedenom će posebno doprineti i buduće poskupljenje usluga u drumskom i vazdušnom saobraćaju. Na ovom mestu ne bi trebalo zaboraviti i veoma bitnu ekološku komponentu železničkog saobraćaja koji je mali zagađivač životne sredine u odnosu na druge vrste saobraćaja.

 

 

Literatura:

  1. Nikolić Jezdimir, Istorija železnica Srbije, Vojvodine, Crne Gore i Kosova, ZNIPD JŽ, Beograd 1980.
  2. https://www.nedeljnik.rs/francuska-otvorila-voz-bolnicu-za-zarazene-koronavirusom/
  3. https://www.nezavisne.com/novosti/svijet/Kineska-medicinska-oprema-stize-u-Evropu-ruskim-vozom/592206
  4. https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/preko-deset-drzava-i-dva-mora-kineski-voz-dugacak-820-metara-prosao-ispod-bosfora-uskoro-u-srbiji-2019-11-07
  5. https://www.blic.rs/biznis/jedna-ekonomija-mogla-bi-da-profitira-od-pojave-virusa-korona/m7r142y
  6. ttps://www.rts.rs/page/stories/sr/Koronavirus/story/3138/koronavirus-u-svetu/3912653/henri-kisindzer-koronavirus-poredak-sveta.html
  7. https://www.rtv.rs/sr_lat/svet/gubici-u-avio-saobracaju-zbog-korona-virusa-oko-63-milijarde-dolara_1100717.html
  8. http://www.politika.rs/sr/clanak/309058/Pogledi/Novi-put-svile
  9. https://www.dnevni.rs/vesti/svet/12875-uskoro-vozom-od-kine-kroz-pacifik-do-amerike.html
  10. https://sr.wikipedia.org/sr-ec

 

[1] TGV – TGV (francuski Trains à Grande Vitesse – voz velike brzine) je brzi voz kompanije Alstom, koji je počeo da saobraća 1981. godine na pravcu ParizLion, nakon čega je proširio saobraćaj na celu Francusku. Voz drži svetski brzinski rekord (574,8 km/č) na  železnicama koje koriste redovan kolosek za saobraćaj.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja