Turizam i ekologija-šansa Srbije kao zemlje dunavskog regiona

30/11/2016
Turizam i ekologija-šansa Srbije kao zemlje dunavskog regiona

Autor: Bogdan Kukić, ekonomista

Dunav je druga najduža i druga vodom najbogatija reka, sigurno  najznačajnija evropska reka i predstavlja evropski saobraćajni koridor 7. Dunav je, svojim tokom deo transevropskog plovidbenog sistema Dunav-Rajna-Majna, koji spaja istok i krajnji zapad Evrope. Transevropski plovidbeni sistem  Dunav-Rajna-Majna je dugačak  3504 km, i svojom dužinom spaja Severno more sa Crnim morem.

Dunav nastaje u Švarcvaldu od svojih izvorišnih krakova Breg i Brigah, na jugozapadu Nemačke. Dunav je dugačak 2850 km, protiče kroz nekoliko glavnih centralnoevropskih gradova, pre nego što se ulije u Crno more. Danas reka protiče ili čini granicu između deset država, a to su redom od izvora prema ušću: Nemačka, Austrija, Slovačka , Hrvatska, Srbija, Bugarska, Rumunija, Moldavija i Ukrajina.

Kroz Srbiju, Dunav teče u dužini od 588 kilometara, od Bezdana do Prahova i karakteriše ga energetski potencijali, blizina univerzitetskih centara, predeli nedirnute prirode, putevi vina, sudari imperija i prestonica kroz istoriju, put rimskih imperatora, tragovi iz neolita i više srednjovekovnih tvrđava ( među kojima je Golubačka tvrđava, koja se smatra najlepšom na celom toku Dunava) . Dunav je plovan celim svojim tokom kroz Srbiju, dok mu se u Srbiji ulivaju  Drava, Tisa, Tamiš, Velika Morava i Timok i Nera.

Srbija je u pogledu bogatstva sa sopstvenim vodama, relativno siromašna, ali zato ima ogromne količine tranzitnih voda, koje Dunav sa svojim slivom unosi u Srbiju. Samim tim to nameće potrebu, za pametnim upravljanjem sa tim neprocenjivim resursom u cilju sveobuhvatnog privrednog i društvenog razvoja.

Dunavski region je heterogena oblast u ekonomskom, religijskom, kulturološkom i ekološkom smislu i predstavlja najinternacionalniji rečni sliv u svetu i najvećim svojim delom je na prostoru EU. Dunav je na ovaj način  EU otvorilo prema njenim bliskom susedima, regionu Crnog Mora, Južnoj Kavkaziji i Centralnoj Aziji.

Ovo je stvorilo potrebu da se formira strategija EU za Dunavski region, po uzoru na već formiranu strategiju za Region Baltičkog mora. Ova strategija je bila neophodna , jer Dunavski region pokriva jednu petinu prostora EU, a u njemu živi preko 100 miliona ljudi, pa je samim tim blagostanje ljudi koji žive u Dunavskom regionu neraskidivo povezano sa Unijom u celini. Mnogi problemi koji danas opterećuju države ne poznaju nacionalne granice  poput: poplava, transportnih veza, trenutno aktuelne izbegličke krize, zaštite životne sredine, bezbednost- borba protiv terorizma, energetski problemi i sl, jednostavno zahtevaju jedan nadnacionalni odgovor i zajednički pristup prevazilaženju istih.

Turizam

Na 37. generalnoj skupštini Dunavske turističke komisije zaključeno je da će u budućnosti u Podunavskim zemljama neki od najpopularnijih vidova odmora biti brodski, biciklistički i kamping turizam.

U pogledu biciklizma, poznata je tura EUROVELO 6, koja počinje od Atlanskog okeana u Francuskoj i vodi do Crnog mora. Ova tura bicikliste najviše vodi kroz Nemačku i dugačka je 3500 kilometara. U Srbiji je ova tura dugačka 668 kilometara, čiji važan deo prolazi kroz Đerdapsku klisuru, magistralnim putem M 25-1 i može se preći za 6-7 dana. Naravno, biciklisti se mogu odlučiti i za alternativne puteve kroz Srbiju, kako bi mogli da vide neke delove netaknute prirode, spomenike ili određene segmente kulturne baštine.

Do pre koju godinu, ovom rutom kroz Srbiju je prolazio zanemarljiv broj biciklista, ali je u međuvremenu na tom problemu porađeno, pa je postavljena signalizacija, izrađene su brošure, angažovane turističke organizacije, što je sve dovelo do rezultata da danas tom rutom kroz Srbiju prođe između 15000 i 20000 biciklista.

Pored Eurovelo 6 biciklističke rute, u ponudi postoji i EuroVelo 13, čije je ime „Gvozdena Zastava“ i ova ruta kombinuje evropsku politiku, istoriju, prirodu, kulturu i podseća na nekadašnju podelu evropskog kontinenta. Ova staza je duga 9000 kilometara i proteže se najvećim delom kroz nekadašnju granicu sa Varšavskim paktom. Ova ruta prolazi kroz 20 zemalja, od kojih su većina danas članice Evropske Unije.

Za one koji nisu  ljubitelji biciklističkog turizma, postoje pešačke staze, Danube Hike, rečni turizam, Dunavski put vina i Put rimskih imperatora.

Prognoza je i da će do 2020. kruzing biznis biti vodeći na planeti u industriji turizma. Zbog velikih potencijala za razvoj nautičkog turizma u ovom regionu, u izrazito perspektivne projekte spadaju oni koji za cilj imaju razvoj i komercijalizovanje nautičkih proizvoda: marina, kao i „rečnih kruzera”.

Kad se govori o rečnom turizmu, najveći deo tržišnog kolača odlazi na kružna putovanja kroz veći broj Evropskih zemalja. Po putovanju rečnim kruzerima, Dunav je najpopularnija reka, čak ispred Nila, Jangce, Misisipija i svih drugih Evropskih reka. Ova panevropska reka u Srbiju ulazi na samoj tromeđi sa Mađarskom i Hrvatskom, a kroz Srbiju, Dunav svoj tok počinje kroz živopisnu vojvođansku ravnicu i nacionalne parkove “Fruška gora” i “Đerdap”,zatim  Apatinski rit, Karađorđevo, Petrovaradinsko-Koviljski rit i Deliblatska peščara. Značajan potencijal predstavlja blizina arheoloških nalazišta, kao što su: Neolitska – Starčevo, Vinča, Lepenski vir; Rimska – Rimski drum na Đerdapu, Trajanova tabla i dr. Na teritoriji Srbije, živelo je 17 rimskih imperatora, među kojima: Trajan Decije, Hostilijan, Klaudije Gotski, Kvintil, Proba, Aurelijan, Maksimilijan, Daja, Konstantin Veliki, Likinije, Konstancije drugi, Vetranio, i drugi… Turisti su u mogućnosti da imaju odličan provod uz dobru hranu i vino sa ovog podnevlja, obilaskom tvrđava, vožnjom rimskim dvokolicama, galijom ili šetnjom rimskim lavirintima i putevima.

Put u rimsko-antičku prošlost, turisti bi mogli započeti u čuvenom arheološkom nalazištu u Sremskoj Mitrovici, nekadašnjem Sirmijumu, koji krajem trećeg veka naše ere postaje jedan od prestonica Zapadnog Rimskog Carstva. Sremska Mitrovica je takođe nadaleko poznata po „Bermutu“, vinu koje se proizvodi samo na tom području i koje je služeno i na tragičnom „Titaniku“. Zatim nadalje, put bi mogao da odvede do Kostolca, gde se u antičkom periodu razvijao sada već nadaleko poznat Viminacijum, jedan od tada najznačajnijih rimskih gradova i vojnih logora, koji je predhodnih godina kompletno obnovljen. Zatim put dalje vodi, u blizini Zaječara, Felih Romuliana, koji je od 2007. stavljen na listu svetske kulturne baštine UNESCO-a. Ovde se posebno ističe Carska palata koja je podignuta krajem trećeg i početkom četvrtog veka, sa prelepim mozaicima, freskama, skulpturama, koji predstavljaju sam vrhunac umetnosti toga perioda.  Ovu palatu je podigao imperator Galerije. Nakon toga turisti bi mogli da posete današnji Niš, nekadašnji Naisus, rodno mesto svetog cara Konstantina Velikog, imperatora pod kojim je hrišćanstvo postala zvanična religija Rimskog Carstva. Danas ove lokalitete u Srbiji poseti godišnje preko 20000 turista i plan je da se taj broj poveća!

Turističku atrakciju predstavljaju i podunavski gradovi i mesta sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, kao i bogate muzejske zbirke u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, u narodnim muzejima Zrenjanina, Vršca, Pančeva, gradskim muzejima Subotice i Sombora, kao i Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici. Ceo tok  Dunava kroz Srbiju, obiluje bogatim kulturno-istoriskim nasleđem i duhovno stvaralaštvom: Srba, Mađara, Slovaka, Rumuna, Rusina, i drugih.

Krstarenje Dunavom kroz Srbiju, nezaboravno sećanje na turiste mogu da ostave i srednjevekovne tvrđave. Poput tvrđave u Petrovaradinu, Beogradu, Smederevu i Golubačka tvrđava. Mnogi turisti smatraju Golubačku tvrđavu njajlepšim srednjevekobnim spomenikom na celom toku Dunava.

Dunav je najpopularnija reka na svetu za rečna krstarenja, te predstavlja veliki turistički potencijal Srbije, sa dva najveća gradska centra u Srbiji na svojoj obali – Beograd i Novi Sad. Pogotovo Novi Sad ili srpska Atina sa svojim bogatim kulturnim sadržajem ima šta da ponudistranim turistima na krstarenju kroz Srbiju.

Ako Beograd ili Novi Sad uporedimo sa sličnim gradovima u Evropi, tek tad možemo da uvidimo koliko je potencijal rečnog turizma u Srbiji slabo iskorišćen. Tako npr. Slovačka prestonica Bratislava, koja je značajno manja od Beograda, u nju godišnje rečnim turizmom stigne 150 000 ljudi, dok naš severni sused Mađarska , koja ima svega 100 kilometara plovnog puta Dunavom, primi 400 000 turista. Srbija iako ima, sve prirodne i kulturno-istoriske predispozicije, pa čak skoro 6 puta veći tok Dunava od Mađarske, godišnje primi ispod 100 000 turista.

Ipak poslednjih par godina, vidljiv je porast broja turista, ali sama Srbija treba da osmisli nove turističke aranžmane, da uradi više na samopromisanju. Zvaničan  cilj vlade Srbije je da do 2025. godine poveća obim prometa sa 5,5 miliona tona robe na godišnjem nivou na 8,5 miliona, a broj putnika sa 74.000 na 174.000. Potezi koji mogu doprineti ka ostvarenju tog cilja je predstavljanje na turističkim sajmovima u Evropi, kao što je bio slučaj ove godine na sajmovima u  Utrehtu, Štutgartu, Istanbulu, Londonu, Sofiji, Bukureštu, Beogradu, Berlinu i Moskvi i sl…

Strategijom razvoja turizma je predviđeno da se broj noćenja u Srbiji poveća sa sadašnjih 6,6 na 14,8 miliona noćenja do 2025. Cilj ove strategije je održivi ekonomski, ekološki i socijalni razvoj turizma u Srbiji, povećavanje učešća turizma u ukupnom BDP zemlje, povećavanje zaposlenih i sl.

Strategijom je predviđeno da dolazi do rasta noćenja od 4,8 posto domaćih turista, a 13,5 posto stranih, znači strategija teži da se struktura tržišta menja u korist stranih turista. Ova strategija takođe teži i određivanju prioritetnih turističkih destinacija (tačnije 18) i njihovo promovisanje, a među njima su Beograd, Novi sad-Fruška gora i Sremski Karlovci, Kopaonik, Vrnjačka Banja i dr….

U Srbiji je u 2015.godini ostvareno 6,65 miliona noćenja i ostvaren je devizni priliv od 950miliona evra, a kad je pravljena strategija planirano je bilo da Srbija u 2016. zabeleži  devizni priliv preko jedne milijarde evra, što je već uspešno realizovano!

Nažalost kad je u pitanju ekologija, Srbija značajno zaostaje za državama EU, zbog čega Dunav plaća veliku cenu. Naime, u Srbiji u svakoj sekundi se ispusti devet kubnih metara komunalne vode na četrdeset različitih mesta. Beograd svu odpadnu vodu direktno ispušta u Savu i Dunav i jedini je glavni grad u evropi koji nema postrojenje za preradu odpadnih voda. Takođe slična je situacija i u Novom Sadu, koji nema prečistač komunalnih odpadnih voda, i gde se nekoliko puta u skorijoj prošlosti, desilo da se  Dunav zacrveni od krvi iz lokalnih klanica.  Ovde postoji više problema, od prebacivanja odgovornosti sa jednih institucija na druge, do zakonskih propusta i na kraju finansija, jer nažalost savremeni filteri su veoma skupi. Ali tu se može postaviti pitanje da li je tada naše ponašanje prema našoj okolini, na kraju prema samima nama, neodgovorno ili ne? Jer mi čemo na kraju platiti cenu za takvo ponašanje. I na kraju, jedina prepreka, koja sprečava da dođe do veće ekološke katastrofe u Dunavu je sam Dunav, zbog njegovog neverovatnog kapaciteta i mogućnosti za samoprečišćavanje.

 

Literatura

  1. Dunavski biznis forum

Dostupno na: http://www.cedeforum.org/treci_dunavski_biznis_forum.html

  1. Strategija razvoja turizma Srbije: U 2025 godini 14,8 miliona noćenja

Dostupno na :  http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:637093-Strategija-razvoja-turizma-Srbije-U-2025-godini-148-miliona-nocenja

  1. Dunav turistički brend

Dostupno na: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/1281604/dunav-turisticki-brend.html

  1. Deset ekonomskih doprinosa Dunava Srbiji

Dostupno na: http://danube-cooperation.com/danubius/2016/08/18/deset-ekonomskih-doprinosa-dunava-srbiji/

  1. Strategija EU za Dunavski region

Dostupno na:  file:///F:/mag37_sr.pdf

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja