Svet u 2017. godini

12/12/2017

SVET U 2017. GODINI

Autor: Milorad Vukašinović

 

Kineski predsednik Si Đinping dva puta je ove godine, najpre na samitu u Davosu, a zatim i na ekonomskom forumu u Pekingu, istakao da nam je potreban „novi međunarodni poredak“. Ova izjava, data sa mnogo samopouzdanja, možda najbolje oslikava pravac u kojem se kreću svetska ekonomija i svetska politika. Da proces globalizacije poprima sve više obeležja Istoka, svedoče i zahtevi zemalja BRIKS – a za novom „reformom glasačkih kvota“ u Međunarodnom monetarnom fondu koja bi, kako je navedeno u deklaraciji usvojenoj u kineskom Sjamenu, trebalo da prati korenite promene u strukturi svetske ekonomije, i da bude okončana do kraja 2019. godine. Prema rečima kineskog predsednika, „samo u poslednjih deset godina zemlje BRIKS-a su povećale BDP za 179 procenata, a trgovinu za 94 procenta“ , što su najvažniji parametri prilikom utvrđivanja načina upravljanja u MMF-u, instituciji u kojoj su Amerikanci, koliko do juče, imali neprikosnoveno „pravo glasa“. Još jedan podatak je veoma značajan. Kineska privreda je samo 2016. godine u razvijene ekonomije Severne Amerike i Evrope investirala 94,2 milijarde dolara, što je za čak 130 procenata više nego 2015. godine. Najzanimljivije je da čak 70 procenata ovih investicija dolazi iz kineskih privatnih kompanija.

„Svakako nije sve u ekonomiji, ali je mnogo toga u novcu“ – simpatično je zaključio jedan osmatrač svetskih društvenih procesa na svom blogu, ukazujući i na taj način na neminovnost promena u svetskoj geopolitici, čiji su nosioci evroazijski džinovi Rusija, Kina i Indija. Konkretne promene u globalnoj ekonomiji pratila su i burna dešavanja u mnogim delovima sveta. U središtu pažnje bila je situacija na vazda nestabilnom Bliskom istoku, gde je u toku veliko pregrupisavanje interesa. Višegodišnja „sirijska kriza“ mogla bi da se uskoro prelije u hronično nestabilni Liban gde su „igre zastrašivanja“ zainteresovanih lokalnih, regionalnih i globalnih aktera uveliko u toku. Čini se da je u središtu „bliskoistočne geopolitike“ odnos Zapada (prvenstveno SAD-a) prema Iranu, čija se diplomatija pokazala mnogo veštijom nego što se pretpostavljalo. Ovde se ne radi samo o sporazumu o kontroli iranskog nuklearnog programa, gde su do izražaja došle suštinske razlike između EU i Trampove administracije, već i o diplomatskom umeću Irana da na svoju stranu privuče i sunitske države, poput Katara ili Turske, i tako oslabi antiiranski front u sunitskom svetu koji predvodi Saudijska Arabija. Bliskoistočne „igre zastrašivanja“ svakako dodatno komplikuje odluka Trampa o Jerusalimu kao glavnom gradu Izraela, što je podstaklo dodatnu homogenizaciju u islamskom svetu. Dakle, bitka za ovladavanje „islamskim hartlendom“ obeležila je godinu koja je na izmaku, i svakako će biti u središtu svetske politike i u narednim godinama.

Druga svetska neuralgična tačka svakako je Korejsko poluostrvo, tj. odnos SAD-a prema Severnoj Koreji, čiji je predsednik pokazao odlučnost da nastavi sa razvojem nuklearnog programa. Količina naoružanja u tom delu sveta je zastrašujuća, a dodatni problem je blizina Kine i Rusije, koje pomno prate dešavanja na poluostrvu, posebno uticaj SAD-a na režim u Južnoj Koreji. Utisak je da je uloga SAD-a u ovoj krizi u funkciji „obuzdavanja Kine“ i njenih geopolitičkih ambicija koje su prvi put u istoriji ove zemlje globalnog karaktera. Da je to zaista tako, svedoči i nova uloga Kine na evropskom kontinentu, koji je krajnja destinacija „Puta svile“, geopolitičkog projekta koji prvi put u istoriji spaja istok i zapad evroazijskog kopna. U tom smislu znatno se menja geopolitička slika Balkana i naročito Srbije koja postaje važan regionalni partner u realizaciji ovog strateškog koncepta. Nije bez osnova tvrdnja da je „novi ciklus destabilizacije Balkana“ (od Makedonije do Bosne i Hercegovine, prijem Crne Gore u NATO) podstaknut nastojanjima zapadnih (globalističkih) centara moći da i na taj način zaustave neminovan prodor Kine ka središtu Evrope, što svakako otvara prostor za njenu moguću „geopolitičku emancipaciju“ od uticaja atlantskih sila. Od ishoda te bitke umnogome će zavisiti i dalji razvoj događaja u Evropi, i samim tim i na našim prostorima.

Konačno, „katalonski referendum“ iznova je otvorio pitanje budućnosti same Evropske unije. Španska vlada je, za sada, uspela da amortizuje efekte ovog događaja, ali je „duh pušten iz boce“. Evropi se kao „bumerang efekat“ vraća odluka o priznanju „nezavisnosti Kosova“ suprotno odredbama međunarodnog javnog prava i Završnog akta iz Helsinkija. Katalonski referendum je za nas doneo još jedno bitno saznanje, a to je da je „kosovsko pitanje“ svetsko političko i pravno pitanje. Ta vrsta saznanja nam je svakako posebno važna u 2017. godini.

Svet je u 2017. godini napustio i prof. Edvard Herman, intelektualac koji je mnogo zadužio svetsku akademsku zajednicu. Bio je iskreni levičar, moralno angažovan i nepomirljivi protivnik imperijalizma. Srbe je zadužio svojim istraživanjima o ratu u bivšoj Jugoslaviji, posebno se baveći kritikom rada Haškog tribunala i „zvaničnog narativa o Srebrenici“.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja