Свет 2020. године

29/12/2020

Аутор: Милорад Вукашуновић, новинар и публициста

Руски филозоф Дугин је овогодишњу планетарну кризу изазвану епидемијом коронавируса означио као фундаментално нов моменат у светској историји. Овај теоретичар указује да је њена суштинска последица „прекид глобализације“ која је последњих деценија служила као идеолошко образложење за преуређење светског поретка у правцу његове десуверенизације. По Дугиновом мишљењу садашња криза наметнула је потребу изградње једног алтернативног модела развоја наше планете који би био заснован на каквом-таквом универзалном консензусу великих сила. У противном свет ће се наћи на ивици катастрофе.

Поједини експерти УН упозоравају на тешку хуманитарну кризу која би у 2021. години могла да узрокује масовну глад и угрози животе готово 270 милиона људи (у односу на садашњих 135 милиона). Поред тога прети масовна незапосленост, погоршање положаја старијих људи и сасвим известан број мање рођених, а што је директна последица егзистенцијалне неизвесности. У развијеним економијама криза је изговор за додатни притисак на интересе тзв. средњег слоја чија се радна права и социјална сигурност још од завршетка Хладног рата драстично сужавају. Против таквог концепта глобализације и данас протестују милиони људи широм света, али без неког претераног успеха.

Корона је утицала и на измену постојећих механизама управљања друштвима. Овде је посебно реч о друштвима са тзв. демократском традицијом где забрана кретања и масовни технолошки надзор постају нова стварност. У складу с овим тенденцијама све више се нарушавају права на слободу говора и приватност. Тако је компанија „Твитер“ недавно донела одлуку да забрани постове којима се доводи у питање ваљаност вакцина против короне, док је Јутјуб најавио уклањање видео-клипова којима се оспорава легалност америчких председничких избора. У тој равни је и скандалозна одлука неколико америчких телевизија да истовремено прекину излагање председника Трампа, баш у време када је „објашњавао“ победу противкандидата Бајдена.

Из геополитичког угла ова година донела је наставак конфронтације између Америке и Кине. Сасвим је извесно да ће серија америчких трговинских ратова против Кине бити настављена и под евентуалном Бајденовом администрацијом. Све то допринеће даљем повезивању евроазијских џинова Кине и Русије, а што је „ноћна мора америчке политике“ о чему је својевремено писао Кисинџер. Овај ветеран америчке политике објавио је и једну врсту новог „глобалистичког манифеста“ који су критичари оценили да је писан у хладноратовском маниру. Свет се у међувремену неумитно променио, а нови протекционизам постао је глобални феномен (погледати опширније у радовима Џ. Штиглица – прим. аутора).

Одјек мултиполарности свакако је захватио и постјугословенски простор. Поред све већег уплива Русије и Кине, уочљива је и извесна промена перцепције западних сила у односу на овај део света (победа опозиције у ЦГ, Вашингтонски споразум). То показује да Балкан није изгубио геополитички значај, али свакако више није у фокусу врхунске политике. Отуда су повремене епизоде, које подсећају на атмосферу деведесетих година прошлог века, више израз инерције него неког осмишљеног планирања који би нпр. у европску породицу интегрисао овај део Старог континента. Због свега тога, у околностима свеопште кризе, повратак себи и свом националном интересу делује као најразумније решење.

ЛИТЕРАТУРА: Александар Дугин, Основи геополитике, Екопрес, Зрењанин 2004; Милорад Вукашиновић, Тренутак истине, Европа – нација, Београд 2006; Миломир Степић, Геополитика. Идеје, теорије, концепије,  Институт за политичке студије, Београд 2016.

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања