Svet 2019. godine

26/12/2019

Autor: Milorad Vukašinović, novinar i publicista

 

Poznati filozof Pjer Burdije je još sedamdesetih godina 20. veka uočavao „krah francuskog modela socijalne države“ koji se i u ono vreme odvijao pod izgovorom procesa globalizacije, što je u Evropu počeo da sve agresivnije pristiže „s one strane Atlantika“. U čuvenom ogledu Signalna svetla pisao je o „medijatizaciji“ kao osobenom načinu upravljanja jednim društvom u kojem je ustanovljena ekonomska jednačina prema kojoj „bogati treba da budu još bogatiji a siromašni sve siromašniji“. Svestan da se stvarni centri odlučivanja nalaze „iza kulisa“ zvanične politike, Burdije je ukazivao na to da se „moć političara danas jedino ispoljava u domenu simboličkog“.

Nema sumnje da ćemo u „domenu simboličkog“ ovu 2019. godinu pamtiti po konstatacijama francuskog predsednika Makrona o „kraju zapadne hegemonije“ i početku nove ere u međunarodnim odnosima čija će obeležja, po svemu sudeći, u budućnosti kreirati evroazijski džinovi Kina, Indija i Rusija, ali i činjenici da je ova izjava data baš na tridesetu godišnjicu od pada Berlinskog zida (1989), koja je obeležena bez velike pompe.

O uzrocima „kraja zapadne hegemonije“ ozbiljno se debatuje u evropskim intelektualnim krugovima od 2008. godine, kada je otpočela „svetska ekonomska kriza“ koja je u svojoj biti kriza „neoliberalizma“ kao eminentno zapadnističke ideološke platforme. Tamošnja društvena stvarnost potvrdila je rizičnost logike o „tržišnom uređenju društva“ gde je interes uskih društvenih grupa uspeo da stvori nezapamćenu konfuziju oko artikulacije nečega što se kolokvijalno označavalo kao javni interes. Pretpostavljam da je predsednik Makron ovo imao u vidu kada je o Kini i Rusiji govorio kao o pobednicima svetske ekonomske i političke tranzicije.

O regresiji „istorijskog Zapada“ svedoče i drugi, ništa manje bitni, simbolički znaci poput „hapšenja ideje slobode“ koja sve više ustupa mesto mehanizmima otvorene represije. Ovde nije reč samo o višegodišnjem progonu Džulijana Asanža ili Edvarda Snoudena – kao simbola otpora globalnoj imperiji, nego i jednom sve otvorenijem nastojanju da se, pod raznim izgovorima, redefiniše kompletna društvena stvarnost i svakodnevni život ljudi. U vezi s ovom temom svakako su najintrigantnije poruke koje nam šalje „globalni pokret za zaštitu klime“ – koji po svom totalitarnom karakteru i beskrupuloznoj manipulaciji decom predstavlja „plišanu verziju“ nekadašnje zloupotrebe omladine iz doba „kineske kulturne revolucije“.

Prof. dr Branislav Ristivojević je u izvanrednom tekstu pod naslovom Novi svetski klimatski poredak  upozorio na niz skrivenih ciljeva propagatora „zelene revolucije“ koji se kreću u širokom spektru: od napada na postojeće industrijske strukture u državama sa ekspanzivnim ekonomijama, poput Kine ili Indije, preko nametanja novih poreskih opterećenja na emisiju ugljen-dioksida, sve do ograničavanja prava na rađanje i urušavanja tradicionalne porodice „kao zajednice muškarca i žene“.  Ova vrsta pretenzije „zelenih komunista“ nailazi na sve ozbiljnije otpore u područjima „tradicionalističkog Zapada“ čiji su glavni eksponenti američki predsednik Donald Tramp i nedavni pobednik britanskih izbora Boris Džonson.

Za Srbiju i srpske zemlje ovo je bila godina velikih otrežnjenja. Posle stava zvaničnog Pariza o zaustavljanju širenja EU na zapadni Balkan svima je jasno da se „evroazijske integracije“ nameću kao jedina realna ekonomska i politička alternativa, koja stvara pretpostavke za drugačiji tretman ovog dela evropskog kontinenta na političkoj mapi sveta. U prilog ovoj tezi svakako ističemo i radost koju nam je priredio Nobelov komitet za književnost dodeljujući ovu prestižnu nagradu „našem“ Peteru Handkeu.

LITERATURA: Pjer Burdije, Signalna svetla: prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1999; Milorad Vukašinović, Rat za duše ljudi, autorsko izdanje, Novi Sad 2010; Branislav Ristivojević, Novi svetski klimatski poredak, Novi standard, novembar 2019.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja