Србија и Поглавље 24 – правда, слобода, безбедност

13/09/2019

Аутор: Јелена Тодоровић Лазић

Према Извештају Комисије за 2018. годину, у Србији постоји известан ниво припремљености за спровођење правних тековина ЕУ у области правде, слободе и безбедности, односно у Поглављу 24. Известан напредак је постигнут кроз јачање правног оквира за решавање питања прања новца и за испуњавање већине прошлогодишњих препорука. Србија је наставила да, као транзитна земља, значајно доприноси управљању мешовитим миграционим токовима према ЕУ, играјући активну и конструктивну улогу и ефикасно сарађујући са својим суседима и државама чланицама ЕУ. Постигнут је одређен напредак у спровођењу стратегије за интегрисано управљање границама и њеног акционог плана. Усвојени су стратегија и акциони план за сузбијање ирегуларне миграције. Србија мора да оствари убедљиве резултате, нарочито у борби против корупције на високом нивоу и организованог криминала, укључујући прање новца. Такође треба да учврсти своје напоре у успостављању система азила који је у складу са правним тековинама ЕУ и европским стандардима. 

У наредном периоду Србија треба нарочито: да се уздржи од даљег одступања од визне политике ЕУ и да предузме конкретне кораке како би се у потпуности ускладила с њом, почевши са оним националностима које су у већој мери склоне ирегуларној миграцији у ЕУ; да усвоји нову стратегију и акциони план за контролу лаког и малокалибарског оружја; да обезбеди обуку за судије и тужиоце о замрзавању, заплени и конфискацији имовине стечене криминалом.

Србија спроводи акциони план који је усвојен пре отварања приступних преговора о овом поглављу у јулу 2016. године. Тренутно је у току процес ревизије акционог плана према испуњавању прелазних мерила Заједничке позиције ЕУ.

Борба против организованог криминала

Србија је остварила известан ниво припремљености у борби против организованог криминала. Постигнут је известан напредак током извештајног периода. Србија је почела да примењује ново поглавље о привредном криминалу Кривичног законика и Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, и усвојила је Стратегију за борбу против високотехнолошког криминала за период 2019–2023. године. Србија тек треба да прикаже убедљиве резултате у погледу ефикасних истрага, кривичног гоњења и правоснажних пресуда у случајевима организованог криминала, укључујући финансијске истраге које воде до приказивања резултата у погледу замрзавања и одузимања имовине стечене криминалом. Број осуђујућих пресуда за организовани криминал и даље је мали. 

Укупан број полицијских службеника је 30.566. На 100.000 становника постоји 425 полицијских службеника, у поређењу са просеком ЕУ од 318 у 2016. години. Тужилаштво за организовани криминал нема довољно кадрова, само је 20 тужилаца који су задужени за истраживање сложених злочина широм земље.

Упркос додатним изменама и допунама Закона о полицији, законски оквир још увек није довољан да гарантује оперативну независност полиције од МУП-а. Тако полиција, током предистражне и истражне фазе, и даље подноси извештаје МУП-у, а не само тужилаштву. 

Након што је у фебруару 2018. године Радна група за финансијске мере против прања новца (FATF) укључила Србију у своју листу земаља које имају стратешке недостатке у борби против прања новца (AML) и у борби против финансирања тероризма (CFT), Србија је започела са интензивним законодавним активностима; у јуну 2018. године Србија је завршила националну процену ризика. Да би приказао овај напредак, у децембру 2018. године, MONEYVAL – Комитет експерата Савета Европе за процену мера за борбу против прања новца и финансирања тероризма – поново је оценио Србију као „у великој мери усклађену“ с неким релевантним препорукама FATF-а. FATF је у фебруару 2019. године оквирно закључио да је Србија усвојила све мере укључене у њен акциони план и да то оправдава посету ради процене на лицу места, како би се проверило спровођење. 

Србија спроводи своју стратегију превенције и сузбијања трговине људима 2017–2022, посебно за жене и децу, док је у току припрема акционог плана за период 2019–2020. године. Стратегија за социјалну инклузију Рома у Србији 2016–2025 такође укључује мере за спречавање трговине људима, као и мере заштите, подршке и реинтеграције жртава.

Србија је усвојила стратегију за борбу против високотехнолошког криминала за период 2019–2023. године. Она има за циљ, између осталог, јачање институционалних капацитета Србије, и тиме предвиђа стварање специјализованих јединица у оквиру Безбедносно-информативне агенције, војне полиције и царине, као и јачање постојећих јединица у МУП-у.

Што се тиче резултата, остварен је мали напредак у разбијању криминалних мрежа и успостављању евиденције проактивних истрага, гоњења и пресуда у борби против организованог криминала. Нове истраге организованих криминалних група у 2018. години покренуте су против 146 лица (у поређењу са 191 лицем у 2017. години). Број пресуда у случајевима организованог криминала и даље је мали у односу на процењену вредност тржишта криминала у региону: правоснажне пресуде у 2018. години су изречене против 155 лица (од којих је 105 споразума о признању кривице одобрених од стране судова).

Србија учествује у седам Оперативних акционих планова Циклуса политике ЕУ за борбу против озбиљног међународног и организованог криминала (2018–2021. / Европска мултидисциплинарна платформа за борбу против криминалних претњи, EMPACT). Ово укључује, између осталог, акционе планове за „канабис, кокаин и хероин“, „трговину ватреним оружјем“, „организовани имовински криминал“, „олакшану илегалну имиграцију“ и „трговину људима“.

Проактивна борба против организованог криминала и корупције и даље је од кључне важности за сузбијање продирања криминала у политички, правни и економски систем.

Сарадња у области борбе против дрога

Закон о психоактивним контролисаним супстанцама усвојен је у јулу 2018. године и укључује дефиницију психоактивних супстанци у складу са правним тековинама ЕУ. Србија већ има релативно добро успостављен систем упозорења, пратећи поступак процене ризика и накнадни механизам контроле за додавање нових психоактивних супстанци у своје законодавство о контроли дрога. Положај Канцеларије за борбу против дрога, која је међуресорна координациона канцеларија, још увек треба да се ојача кроз јасно дефинисање одговорности ове канцеларије, националног Центра за мониторинг дрога и зависности од дрога и Владине комисије за контролу уништавања психоактивних контролисаних супстанци.

Године 2018, 1080 лица је осуђено због илегалне трговине наркотицима, од којих је 29 починило кривично дело у домену организованог криминала. Премда још увек пати од недостатка кадрова и опреме, Служба за превенцију наркоманије и сузбијање кријумчарења наркотика у Управи криминалистичке полиције остварила је добре резултате последњих година. Тренутно се ради на додатном јачању кадровске опремљености (55 у односу на 15 службеника 2016. године). 

Недостатак безбедног складишта за дроге и прекурсоре пре уништавања и даље је питање које изазива забринутост. Према важећем законодавству, није могуће задржати само мали узорак као материјални доказ за судски поступак уместо целокупне заплењене количине. Одговарајући поступак за уништавање дроге и прекурсора тек треба да се утврди. Иако је остварен напредак у доношењу измена законодавства и програма уништавања, све у свему, овај домен политике би имао корист од проактивнијег холистичког приступа.

Борба против тероризма

Правни оквир је у великој мери усклађен са правним тековинама ЕУ и међународним инструментима за борбу против тероризма. Априла 2019. године, основано је Национално координационо тело за спречавање и борбу против тероризма и именован је национални координатор. Да би се успоставила јединствена база података и механизам за размену информација у вези са тероризмом, припремљене су потребне законодавне измене. Пре њиховог усвајања, потребно је обезбедити адекватне ресурсе и размотрити потребе за обуком.

На снази је Национална стратегија за спречавање и борбу против тероризма (2017–2021). Октобра 2018. године, Србија је потписала заједнички акциони план између ЕУ и Западног Балкана о борби против тероризма, који доноси конкретне кораке за проширење сарадње на сузбијању тероризма и спречавању радикализације током наредне две године. Године 2018, пресуде за терористичко удруживање подигнуте су против 7 лица од којих је 4 осуђено за финансирање тероризма. 

Сарадња између полицијске Службе за борбу против тероризма и екстремизма и Европола додатно се интензивирала. Постигнут је напредак у погледу превенције и сузбијања радикализације такође кроз израду упутстава, укључивање локалних верских вођа, локалних органа и цивилног друштва кроз циљне активности са ОЕБС-ом и USAID-oм. 

Регуларне и ирегуларне миграције

Одговорност за управљање миграцијама деле МУП, Комесаријат за избеглице и миграције, Министарство спољних послова, Министарство правде, Министарство одбране и остала министарства у области образовања, здравља и социјалних питања. Још увек постоји потреба за бољом координацијом између ових државних институција и међународних и националних организација активних у овој области. 

Усвајањем закона о управљању државном границом, о странцима и о азилу и привременој заштити, у марту 2018. године, Србија је побољшала усклађивање са правним тековинама ЕУ у области управљања миграцијама. Нови Закон о странцима је увео одредбе у вези са привременим боравком по основу хуманитарне помоћи, што може да допринесе бољој правној заштити миграната у ирегуларним ситуацијама. 

Споразум о реадмисији између ЕУ и Србије, на снази од јануара 2008. године, олакшан је протоколима о имплементацији потписаним са 21 државом чланицом ЕУ. Србија има 11 билатералних споразума о реадмисији, укључујући Босну и Херцеговину, Северну Македонију и Црну Гору.

Усвојена је стратегија са акционим планом за сузбијање ирегуларне миграције. Већина ирегуларних миграната који су тренутно у Србији нема правни статус и смештена је у привременим смештајним капацитетима. Број тражилаца азила, миграната и избеглица је стабилан и износи око 4.400 људи, при чему највеће групе долазе из Авганистана, Пакистана и Ирана. 

Током 2018. године, на границама је пресретнуто 3.648 људи, углавном из Авганистана, Пакистана и Ирана. У истом периоду, поднете су кривичне пријаве против 162 извршиоца кријумчарења људи. 

У погледу смештаја миграната, настављени су значајни напори како би се обезбедили оснoвни услови за живот и пружиле услуге свим мигрантима који бораве у земљи. Школовање је обезбеђено за децу кроз њихову инклузију у образовни систем Србије. Србија обезбеђује мигрантима значајан обим здравствених услуга кроз своју редовну здравствену службу. Општа ситуација у погледу капацитета у области миграција зависи од међународног финансирања. У току је проширење прихватилишта у Падинској Скели. 

Азил

Србија има неопходне институције за обраду захтева за азил. Канцеларија за азил, орган који одређује азил, засебна је јединица у Управи граничне полиције при МУП-у. Комесаријат за избеглице и миграције је државни орган надлежан за пријем и смештај тражилаца азила, управљање центрима за азил и интеграцију лица којима је пружена међународна заштита.

Нови Закон о азилу и привременој заштити, који је усвојен у марту 2018. године и који је на снази од јуна, представља значајно побољшање у односу на претходно законодавство о азилу. Нови закон уводи нове рокове који треба да допринесу побољшању ефикасности поступка азила. Међутим, такође је предвидео прилично кратак рок за подношење пријава за азил; да би се испоштовало ово временско ограничење, потребно је да све заинтересоване институције уложе додатне координисане напоре како би се осигурало да тражиоци азила имају приступ поступку. 

Године 2018, број тражилаца азила до краја септембра је остао у истом распону као 2017. године. Током 2018. године, од 8.380 лица која су изразила намеру тражења азила (2017: 6195), 341 лица је поднело захтев (2017: 235). 

Канцеларија за азил је повећала број особља на 23 (од планираних 29) запошљавањем нових службеника. Капацитет за решавање предмета и за процену основаности захтева се побољшао. Превођење се још увек обезбеђује преко међународних организација.

Уз нови Закон о азилу и привременој заштити сада постоји јединствена биометријска база података коју користи полиција за идентификацију и пријављивање тражилаца азила. Електронском базом података са личним информацијама о тражиоцима азила и информацијама о фази поступка азила управља Канцеларија за азил. Припреме за повезивање са ЕУ базом отисака прстију тражилаца азила (Eurodac) у почетној су фази и припремљени су планови за побољшање међусобне повезаности ових база података како би се убрзао процес верификације идентитета. 

Постоји 16 државних прихватних објеката у пуној функцији (центри за азил, прихватни и транзитни центри) и 3 која су привремено постављени као резервни. Постоје смештајни капацитети за око 6.000 места за дуги боравак (чврсто склониште / заједничке собе) и око 1.000 места за кратки боравак у привременим склоништима. Примењују се програми социјалног интегрисања, приступа смештају, учења језика и приступа тржишту рада. 

Визна политика

Визни режим је само делимично у складу са ЕУ листом трећих земаља чији су држављани ослобођени визе или којима је потребна виза. Увођењем безвизног режима за одређени број земаља које се налазе на негативној листи ЕУ између септембра 2017. године и јула 2018. године, укључујући Азербејџан (2018. г.), Индију (2017. г.), Индонезију (2017. г.), Иран (2017, у међувремену стављено ван снаге), Гвинеју-Бисао (2017. г.), Суринам (2018. г.) и Бурунди (2018. г.), Србија је одступила од усклађивања своје визне политике. Безвизни режим за држављане Ирана резултовао је таласом ирегуларних миграната који су дошли авионом у Београд. Безвизни режим је укинут за иранске држављане 17. октобра 2018. године. Сличан тренд, али у мањој мери, приметан је код држављана Индије, који се од јула 2018. године знатно више појављују у статистици о илегалним граничним прелазима у региону Западног Балкана. 

Србија треба да се уздржи од даљег одступања од заједничке визне политике ЕУ и учини конкретне кораке за пуно усклађивање са њом, почев од оних националности које су изразито склоне ирегуларној миграцији у ЕУ. Систем издавања виза је делимично у складу са Кодексом ЕУ o визама.

Шенген и спољне границе

Од када је Закон о граничној контроли ступио на снагу у пролеће 2018. године, усвојено је 11 подзаконских аката. Нови закон додељује одговорност за уређење граничних прелаза Републичкој дирекцији за имовину и тиме решава дуготрајно питање одговорности за планирање, одржавање и изградњу граничних прелаза.  Србија треба да појача напоре у изради Шенгенског акционог плана.

Постигнут је одређени напредак у спровођењу стратегије интегрисаног управљања границом (ИБМ) 2017–2020. године и сродног акционог плана. Сарадња различитих служби на управљању границом (гранична полиција, царина, фитосанитарна и ветеринарска инспекција) добила је замах успостављањем механизма за координацију интегрисаног управљања границом (ИБМ). 

Гранична полиција и царински службеници учествовали су у разним курсевима обуке за јачање капацитета за сузбијање ирегуларне миграције и примени мера за идентификацију жртава трговине људима и кријумчарења људи.

Правосудна сарадња у грађанскоправним и кривичним стварима

У вези са питањем нормативног усклађивања са правним тековинама ЕУ у области правосудне сарадње у грађанскоправним стварима, финализована је релевантна анализа, заснована на претходној студији из децембра 2017. године. У току је рад на процени потреба у погледу буџета, финансијских трошкова, људских ресурса, обуке и статистике. У питању грађанскоправних ствари, најинтензивнија сарадња између Србије и страних судова остварена је са Аустријом, Босном и Херцеговином, Хрватском, Немачком, Црном Гором и Швајцарском. 

Србија треба да припреми и усвоји нови закон о сарадњи са државама чланицама ЕУ у кривичним стварима, уз низ сродних закона, са намером усклађивања са правним тековинама ЕУ. У случају бившег председника Државне заједнице Србије и Црне Горе, који је осуђен у Црној Гори, а сада борави у Србији, потребно је обезбедити извршење пресуде.

Процес потписивања оперативног споразума са Евројустом инициран је децембра 2018. године и преговори су у одмаклој фази. Редовна сарадња са Евројустом настављена је преко контакт лица у Министарству правде и Републичком јавном тужилаштву.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања