Србија и поглавље 23 – основна права и слободе

22/08/2019

Аутор: Јелена Тодоровић Лазић

Према Годишњем извештају Европске комисије за 2018. годину, у Србији је углавном  успостављен законодавни и институционални оквир за заштиту људских права. У јуну 2018. године усвојене су измене и допуне које побољшавају законодавни оквир везан за националне мањине. Међутим, потребно је обезбедити доследну и ефикасну примену законодавства. Поред улагања значајних напора да се подржи слобода изражавања, Србија мора да отклони недостатке који су већ идентификовани у извештају из 2018. године. Србија треба нарочито да: ојача институције за људска права и гарантује њихову независност; појача мере за заштиту права лица која се суочавају са дискриминацијом, укључујући припаднике лезбијске, геј, бисексуалне, трансродне популације (ЛГБТ), особе са инвалидитетом, особе са ХИВ/АИДС-ом и друге рањиве појединце; да активно спроводи истрагу и доноси пресуде за кривична дела учињена из мржње; да усвоји нову стратегију за борбу против дискриминације; обезбеди доследну примену законодавства које се односи на националне мањине, укључујући Роме.

Србија је ратификовала осам од девет међународних инструмената о људским правима. Она тек треба да постане страна у Међународној конвенцији о заштити права свих радника миграната и чланова њихових породица. Одлуком Савета за стабилизацију и придруживање, Србији је одобрен статус посматрача у Европској агенцији за основна права. Учешће Србије као посматрача у раду ове Агенције је важан корак ка постепеном усклађивању са правом Уније у области основних права. То ће нарочито допринети размени најбољих пракси што ће олакшати напредак у конкретним питањима везаним за основна права у складу са важећим стандардима ЕУ.

Европски суд за људска права је 2018. године донео 13 пресуда које се тичу Србије и утврдио да је она прекршила Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода у 12 случајева. Четири кршења која се односе на право на правично суђење, шест на дужину поступка, један на неизвршење, а један на заштиту својине. Тренутно постоји 69 предмета против Србије у поступку појачаног мониторинга пред Комитетом министара Савета Европе.

Када је реч о подстицању и спровођењу људских права, број притужби грађана поднетих Заштитнику грађана смањен је за 19% док је број препорука Заштитника грађана упућених органима власти остао стабилан. Већ четврту годину заредом, Скупштина није на пленарној седници расправљала о годишњим извештајима Заштитника грађана и других независних тела; стога нису донети закључци који би били достављени Влади на разматрање.

Како велики број препорука Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања и кажњавања (CPT) није спроведен, CPT је објавио извештај у јуну 2018. године након ad hoc посете Србији, наводећи да је злостављање  прихваћена пракса у постојећој полицијској култури. Закон о превенцији злостављања и злоупотребе у социјалним установама тек треба да се донесе.

Када је реч о затворском систему, реновирање и модернизација неколико затвора, укључујући затворску болницу у Београду, настављена је у складу са стратегијом за смањење пренасељености у установама за извршење кривичних санкција. Одлука о реорганизацији службе за програме третмана и алтернативне санкције донета је у мају 2018. године, али још није спроведена. Међутим, и даље постоје недостаци у погледу услова смештаја и пружању правне помоћи и здравствене заштите.

Нови Закон о заштити података о личности донет је у новембру 2018. године, са циљем усклађивања са новим правним тековинама ЕУ, тј. Општом уредбом о заштити података и Директивом о спровођењу закона. Мандат претходног Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности окончан је у децембру 2018. године. Канцеларија Повереника и даље нема довољно запослених ни довољно средстава. Потребни су адекватни ресурси како би се обављали његови задаци, посебно имајући у виду повећане одговорности према новом закону.

Србија је остварила известан ниво припремљености у вези са слободом изражавања. Међутим, није било напретка у извештајном периоду. Овај недостатак напретка сада је разлог за озбиљну забринутост. Радна група састављена од медијских удружења и јавних функционера поднела је Влади Нацрт Стратегије развоја система јавног информисања (медијска стратегија) у децембру 2018. године; процес консултација се за сада спроводи на транспарентан и инклузиван начин. У погледу препорука Комисије, целокупно окружење још увек није погодно за остваривање слободе изражавања. Случајеви претњи, застрашивања и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост. Док је неколико случајева решено, а неке кривичне пријаве поднете, истраге и правноснажне пресуде и даље су свеукупно ретке. Иначе, прва пресуда у случају убиства новинара изречена је у априлу 2019. године. Законодавство које се односи на медијски сектор и даље треба у потпуности спровести. Правни оквир Србије треба да предвиди строже критеријуме у погледу транспарентности власништва и финансирања медија.

Приликом отклањања недостатака који су овде представљени, Србија треба нарочито да: створи подстицајно окружење у коме се неометано може остварити слобода изражавања и обезбеди да органи за спровођење закона и правосудни органи адекватно и ефикасно прате претње, физичке нападе, подстрекавање на насиље и случајеве нарушавања приватности новинара и блогере, као и да владини функционери јавно осуде овакве случајеве; обезбеди потпуно спровођење медијских прописа и ојача независност Регулаторног тела за електронске медије и повећа његов капацитет да делује проактивно; усвоји и спроведе нову медијску стратегију, на транспарентан и инклузиван начин; обезбеди одговарајуће финансирање јавних радиодифузних услуга, транспарентно и правично суфинансирање за медијске садржаје који служе јавном интересу и повећану транспарентност у власништву на медијима и оглашавању.

Потребно је ојачати независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) како би му се омогућило да штити медијски плурализам. Говор мржње и дискриминаторна терминологија се често користе и толеришу у медијима, а регулаторни органи и тужиоци ретко реагују на те случајеве.

Средства која су доступна за два јавна радиодифузна сервиса нису довољна. Привремена природа модела финансирања – комбинација претплате, субвенција из буџета и комерцијалних прихода, чини их осетљивим на политички утицај. Јавни радиодифузни сервиси треба активније да се укључе у отварање својих програма за плурализам ставова и промовисање јавног дијалога.

Слобода окупљања и удруживања је зајемчена Уставом и генерално се поштује. Законодавство је генерално у складу са европским стандардима, али га тек треба ускладити са Смерницама ОДИХР о слободи мирног окупљања.

У области забране дискриминације, законодавство је углавном у складу с европским стандардима, иако је потребно даље усклађивање с правним тековинама Европске уније. Потребно је узети у обзир нову препоруку Европске комисије о стандардима за тела за равноправност, која је усвојена 22. јуна 2018. године. Повереница за заштиту равноправности је наставила да учествује у раду Европске мреже тела за равноправност. Стратегија за борбу против дискриминације је истекла у јануару 2018. године, а нова тек треба да буде усвојена. Измене и допуне Кривичног законика из 2016. у вези са забраном и кажњавањем кривичних дела расне и друге дискриминације још увек нису у потпуности усклађене са правним тековинама ЕУ. Према годишњем извештају Поверенице за равноправност, највећи број притужби се односи на дискриминацију на основу инвалидности, дискриминацију на основу старосног доба и родну дискриминацију. Активисти за људска права, заједно са ЛГБТИ особама, често се суочавају са говором мржње, претњама и насиљем. Ове злоупотребе треба без одлагања и адекватно истражити и казнити.

Што се тиче равноправности жена и мушкараца, доношење новог Закона о родној равноправности је озбиљно одложено. Нови индекс родне равноправности ЕУ за Србију је објављен у децембру 2018. године и приказао је да је највећи напредак постигнут у области родне равноправности био у области политике, због повећаног учешћа жена у Народној скупштини, влади и локалним скупштинама. Старије жене, жене са села и ромкиње, као и жене с инвалидитетом и даље су међу најдискриминисанијим у друштву.

У погледу насиља над женама и насиља у породици, усвајање одговарајуће стратегије и акционог плана је озбиљно одложено. Координационо тело за родну равноправност је поднело први национални извештај о примени Истанбулске конвенције о насиљу над женама Савету Европе у јулу 2018. године. Од доношења новог закона о спречавању насиља у породици пријављен је велики број случајева насиља; полицију и социјалне раднике треба додатно обучавати за ефикасно спровођење овог закона. Успостављена је нова СОС линија за жене жртве насиља.

Још увек је потребно успоставити интегрисани национални оквир како би се обезбедило одговарајуће спровођење права детета. Национални савет за права детета је основао радну групу за израду акционог плана за децу, пошто је претходни план истекао 2015. године. Насиље над децом и даље изазива забринутост. Припремљен је Нацрт Стратегије (2018–2022) за превенцију и заштиту деце од насиља и треба га усвојити. Савет за малолетничко правосуђе је поново успостављен у априлу 2018. године.

Није било напретка у погледу права особа с инвалидитетом. Србија је страна у Конвенцији УН о правима особа с инвалидитетом. Недостају средства за развој услуга у заједници, лиценцираних пружалаца услуга и социјалних служби. Смештај и лечење особа са психосоцијалним и интелектуалним сметњама у социјалним установама још увек није уређено у складу с међународним стандардима.

Када је реч о правима ЛГБТИ особа, две параде поноса, у јуну и септембру 2018. године, одвиле су се без икаквих инцидената. Међутим, свеукупна ситуација у Србији остаје углавном иста као и претходних година, уз ретко спровођење активности на истекле Стратегије за борбу против дискриминације. Спровођење законодавства које се односи на кривична дела учињена из мржње, укључујући због сексуалне оријентације, и даље је неадекватно. Трансродне особе су посебно подложне насиљу, злостављању и дискриминацији.

У погледу процесних права, правни оквир остаје само делимично усклађен са правним тековинама ЕУ. Када је реч о приступу правди, нови Закон о бесплатној правној помоћи је донет у новембру 2018. године и треба да почне да се примењује од октобра 2019. године; питање које треба пратити је доступност бесплатне правне помоћи најрањивијим групама. Не постоји национална институционализована подршка жртвама и сведоцима кривичних дела.

Правни оквир за поштовање и заштиту мањина и културних права постоји и у складу је са Оквирном конвенцијом Савета Европе о заштити националних мањина. Спровођење акционог плана Србије за остваривање права националних мањина и релевантног законодавства треба да доведе до конкретног побољшања у делотворном остваривању права националних мањина у целој земљи. Известан напредак је постигнут изменама и допунама правног оквира у јуну 2018. године. Избори за националне савете националних мањина одржани су у новембру 2018. године. Буџетски фонд за националне мањине је додатно повећан. Ови савети још увек нису основани и нису почели са радом у свим општинама где је то предвиђено правним прописима.

У погледу инклузије Рома, основана је радна група за припрему акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2019–2020. године. Већина Рома у Србији има личну документацију. Дошло је до повећања броја ромских ученика и студената који су добили стипендије. Међутим, само 9% ромске деце иде у вртиће, у поређењу са 28% неромске деце која живе у близини. Стопа напуштања школовања је и даље висока, посебно када је реч о ромским девојчицама, а само 67% ромске омладине заврши обавезно школовање, у поређењу са 96% неромске популације.

Од марта 2019. године, у Србији је било 199.584 интерно расељених лица (ИРЛ), од којих је 68.514 и даље рањиво и имају потребе у вези са расељењем. Сви колективни центри осим једног су затворени. Влада је предузела неке мере и усвојила стратегију за решавање проблема избеглица и ИРЛ. Међутим, решења су и даље спора и ограничена, са потребом за повећаним финансирањем. Србија учествује у регионалном дијалогу о трајним решењима за расељена лица са Косова („Скопски процес“).

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања