Saradnja kulturnih centara u regionu

23/05/2019

Autor: Aleksandra Božović

 

Kako bismo vizuelno dočarali kulturološke spone i duhovnu isprepletanost između zemalja u regionu, nekadašnjih „sustanara“ velike zemlje, prizovimo u svest završnu scenu iz Kusturičinog filma „Underground“. Raspusna svadba, sva u izobilju hrane i pića, uz glasnu muziku, odvija se uz ivicu samog odseka, tik uz mutnu reku, čija se obala cepa na delove. Svadba kao simbol novog početka, začinjanja jednog novog životnog poglavlja, novih i izmenjenih životnih tokova oličenih u liku golobradog mladoženje i neveste u belom, sasvim oponira ambijetu muljevite vode, mutnom, neizvesnom i nepovratnom toku reke, naročito raspoloženjem, gotovo karnevalskim, koje prati ceremoniju na ocepljenom parčetu obale. Simbolika odseka utoliko je veća i drastičnije predstavljena, naročito ako u obzir uzmemo i rečničku definiciju pojma odseka, kao obeleženog, omeđenog, utvrđenog predela. Narator se javlja kao metaforizacija vremenske distance, koja neminovno uvek usledi, setno govoreći o novim kućama „…koje ćemo ponovo izgraditi, sa crvenim krovovima i crvenim dimnjacima koje će nastanjivati rode, i kapijama širom otvorenim za drage goste…“. Kao objektivni posmatrač, narator iznosi konstataciju o sećanju na jednu priču koja počinje kao bajka, o sećanju koje će patinirati kako seta, tako i radost. „Ova priča nema kraj“, glasi epilog ovog kultnog filma. Dodatni stimulans za uslovnu pojavu „happy end“-a predstavlja i povratak kuma, pobratima, nekadašnjeg najboljeg prijatelja i saborca, koji se i nakon svih razmirica i neslaganja pridružuje sveopštem veselju. Ipak, ne bez opomene na predostrožnost u vidu sećanja koje ne sme biti sasvim potisnuto, a oličeno je u liku „neverne ljube“. Ciklično ponavljanje i smena generacija podrazumevaju i neminovnost novog rađanja i obnove, kao optimističnu perspektivu koja će uslediti i omogućiti da se prenebregne duhovni jaz. Čini se da ne postoji upečatljivija simbolika i potpunija metaforizacija raspada Jugoslavije, od ove u Kusturičinom „Podzemlju“: život u izobilju, slavlje i veselje, voluntativno „punjenje ušiju voskom“ dok se tle za koje smo životno vezani cepa i nepovratno rasparčava…

Savremena istorija zemalja u regionu beleži činjenice koje su duboko ukorenjene u svest čoveka i bitno su uticale na čitave grupe naroda i njihovu kulturu. Postjugoslovenski prostor je kompleksan rezultat brojnih istorijskih uticaja – političkih, ekonomskih, društvenih, kulturnih… U tom sveopštem „balkanskom metežu“ koji je istovremeno divan zbog jedinstvene isprepletanosti i bogate multikulturne bašnite, dolazi do (samo)organizovanja u „novim“ prostorima kulture, nastalim nakon raspada Jugoslavije. Potreba za stvaralačkim prostorima kulture postojala je oduvek. Postoji i danas, kao i potreba za interkulturalnim dijalogom i razmenom iskustava delatnika u oblasti kulture. U sve većem broju slučajeva ta potreba rezultira uspostavljanjem saradnje na svakom, pa i na međuinstitucijalnom nivou, što je nakon poznatih istorijskih razmimoilaženja na postjugoslovenskom prostoru značajan korak napred, presudan za uspostavljanje ravnoteže i stabilnosti. Svojom formom „mnoštvo umetnosti iz jednog centra“ kulturni centri se javljaju kao bastioni očuvanja prijateljskih odnosa među zemljama regiona, kao aktivni i dinamični tvorci i promoteri kulturnih sadržaja i uvek prisutna utočišta umetnosti i njenih poštovalaca i stvaralaca. U tom kontekstu, ali i u kontekstu savremenog stvaralaštva i potreba publike, inicijalna forma i uloga kulturnih centara je do danas neprevaziđena.

U cilju osnaživanja lokalnih kulturnih prostora i kreiranja regionalne mreže koja bi služila razmeni znanja, iskustava i resursa, kulturni centri neguju međunarodnu saradnju u oblasti savremenog stvaralaštva i kreativnih industrija, prate se i iniciraju međunarodne kulturne manifestacije, bilateralne i multilateralne saradnje u oblasti kulture, sa ciljem zbližavanja ljudi na najplemenitiji način, uz duhovno bogaćenje i uzdizanje. Pritom, pruža se mogućnost i za bolju saradnju na drugim poljima: ekonomskom, naučno-tehničkom… Kao polivalentne kuće umetnosti i kulture, kulturni centri povezuju svoje sektore – muzički, filmski, književni, pozorišni, tribinski, likovni – ostvarujući se kao mesta edukacije, razvoja publike, susreta različitih produkcija, razmena i upoznavanja. Misija je razvijanje, unapređivanje i podizanje opšteg nivoa kulture, kako u lokalnoj sredini, tako i na kulturnoj mapi regiona, zadovonjavalje kulturnih potreba svih građana, negovanje multikulturalnosti, stvaranje ambijenta za razvoj alternativnih i avangardnih kulturnih praksi kao i stvaralaštva marginalnih grupa. U svojoj dostupnosti svima, od vanserijskih umetnika, savremenih stvaralaca, intelektualaca, preko umetnika – amatera do radnika u kulturi, te konzumenata i uživalaca kulture i umetnosti, kulturni centri ostvaruju dobru praksu u kreiranju kulturne scene i sadržajno bogate kulturne mreže na postjugoslovenskim prostorima. Podržavajući visoke stvaralačke domete i pomerajući granice kreativnosti, kulturni centri neguju otvoreni kritički dijalog, ucrtavajući nove produkcijske i organizacione standarde kroz svoje programe namenjene svim starosnim i socijalnim kategorijama stanovništva. Delatnost kulturnih centara počiva na uverenju da kultura mora biti stvar javne brige i da ne može biti prepuštena hirovim tržišta.

Za kulturni identitet i kvalitet života u civilizovanoj demokratskoj sredini neophodno je postojanje insitucija koje omogućavaju ispoljavanje kreativnosti građana i pristup kulturnim dobrima. Saradnja i razmena programa između kulturnih centara omogućava polivalentnost i prezentaciju kulturnog stvaralaštva. Podsticaj i afirmacija kulturne saradnje u regionu, kroz razne oblike kulturnog i umetničkog ispoljavanja (predstave, izložbe, koncerti, filmske projekcije, predavanja, rasprave, predstave, promocije knjiga, radionice, seminari, okrugli stolovi, tribine, festivali), doprinose kontinuiranom delovanju na stvaranju kulturne klime. Međuinstitucionalno umrežavanje dovelo je do kvalitetnije komunikacije i opšteg poboljšanja kvaliteta susedskih odnosa između zemalja regiona. Kao najreprezentativniji primer navodimo Kulturni centar Novog Sada čiji je pregalački rad na tom polju dao zapažene rezultate i u sferi kulture rezultirao regionalnom saradnjom sa Republikom Srpskom, Crnom Gorom i Hrvatskom.

Na zajedničku inicijativu Kulturnog centra Novog Sada i Kulturnog centra Istočno Novo Sarajevo, a uz podršku gradonačelnika oba grada, direktori ovih kulturnih centara potpisali su sporazum o programskoj saradnji i na taj način ozvaničiti početak razmene kulturnih sadržaja ove dve institucije. Tom prilikom naročito je apostrofirana činjenica da su postjugoslovenskim prostorima neophodni saradnja, zajednički projekti i kulturno prožimanje.

Kulturni centar Novog Sada tradicionalno neguje saradnju s kulturnim centrima u Crnoj Gori. Sporazumi o programskoj saradnji uspešno su ostvareni sa Kulturnim centrom „Nikola Đurković“ iz Kotora i Kulturno-informativnim centrom „Budo Tomović“ iz Podgorice. „Dane Kotora u Novom Sadu“ Kulturni centar Novog Sada organizovao je priredivši bogat kulturno-umetnički program: koncerte, književne promocije i izložbe reprezentativnih umetnika iz Kotora. Na taj način, novosadskoj publici je kroz likovnu izložbu približen duh kotorskog karnevala, književna istorija Kotora i melodične glasovne bravure čuvenog soprana iz Kotora.

Saradnja sa Podgoricom obnovljena je nakon gotovo dve decenije. U novosadskom Kulturnom centru tim povodom otvorena je izložba fotografije podgoričkog umetnika, a upriličen je i koncert operske dive iz Podgorice. Kulturni centar Novog Sada gostovao je u Podgorici promovišući „Antićeve dane“, časopis za književnost i teoriju „Polja“, likovnu i izdavačku delatnost KCNS i festival „Poezika“.

Krovna ustanove kulture u Herceg Novom, JUK „Herceg Fest“, još jedan je od ex yu saradnika Kulturnog centra Novog Sada. U okviru ove saradnje organizovana je međunarodna likovna kolonija „Dva mora“, koja svake godine okuplja umetnike iz regiona. Upečatljiviju sliku o kulturnoj saradnji između KCNS i JUK „Herceg Fest“ daje manifestacija „Dani Novog Sada u Herceg Novom“ koja se organizuje u okviru tradicionalnog Praznika mimoze. Program manifestacije je ove godine upotpunila prezentacija novosadskog festivala „Antićevi dani“ koju organizuje KCNS, kao i projekcija filma o Miki Antiću, snimljenog u produkciji KCNS. „Dani Novog Sada u Herceg Novom“ od strane brojne publike, ali i visokih zvaničnika, okarakterisani su kao „pokretačka snaga osnaživanja institucija kulture dva grada“ koja tradicionalno neguju dobre odnose. Kulturna saradnja dva grada, koja je ozvaničena potpisivanjem protokola o saradnji u okviru Oktobarskih dana i koja je oduvek bila zasnovana na prijateljskim i jakim vezama, otvorila je prostor i stvorila preduslove za zajedničku saradnju kroz projekte ekonomsko održivog razvoja, privredne, aktivnosti zaštite životne sredine, energetske efikasnosti, sporta i drugih sfera od značaja za opšti društveni napredak i podizanje životnog standarda građana kako Herceg Novog, tako i Novog Sada.

Studentski kulturni centar iz Vukovara ugostio je predstavnike Kulturnog centra Novog Sada. Potpisani protokol o programskoj saradnji otpočeo je već tom prilikom, kada je vukovarska publika imala priliku da čuje predavanje dugogodišnjeg saradnika i predavača KCNS. Nedugo potom, predstavnici KCNS su u ponovnoj poseti Vukovaru prisustvovali otvaranju nove biblioteke, priloživši bibliotečkom fondu značajan broj izdanja Kulturnog centra Novog Sada. Uzvrativši gostoprimstvo čelnicima Studentskog kulturnog centra iz Vukovara, KCNS je autoru iz Vukovara organizovao književnu promociju u svojim prostorijama.

Vodeći se dobrim primerom pomenutih kulturnih centara, brojne ustanove kulture iz regiona rade da ponovnom uspostavljanju međunarodne saradnje. Revitalizacija odnosa kroz saradnju na polju kulture, sklapanje sporazuma o razmenama kulturnih programa i rezidencijalnim boravcima umetnika iz bivših jugoslovenskih republika dobar su put ka uspostavljanju mira i stabilnosti na postjugoslovenskom prostoru. Kulturološke barijere među zemljama regiona ne postoje i besmisleno ih je uspostavljati pod krinkom istorijskih neslaganja.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja