ROMSKA KULTURA

22/04/2019

ROMSKA KULTURA

 

Autor: Nedeljka Borojević

 

Početkom aprila obeležen je Međunarodni dan Roma. Osmi april je datum kada se proslavlja romska kultura i skreće pažnja na probleme s kojima se Romi suočavaju. Tako su i ove godine u medijima zdravstvena zaštita, obrazovanje i nemaština istaknuti kao najveći problemi romske populacije. Međutim, u medijima gotovo da nije bilo ni reči o romskoj kulturi.

U Srbiji, danas, prema nezvaničnim podacima, živi između 400 i 500 hiljada Roma.  Romska populacija imala je veliki uticaj na okolinu, bilo neposredno – unošenjem novih sadržaja koji su sa sobom doneli, bilo posredno – dovodeći do nastanka slika, ideja koje je kasnije preuzimala okolina ugrađujući ih u sopstvenu kulturu ili su uticali na način mišljenja i oblikovali principe ponašanja.

Romska aktivnost se pokazala najvidljivijom u dve oblasti kulture, a to su kovački zanat i muzika. Romi su pre svega  proizvodili ono što je bilo potrebno za pastirsko privređivanje: lance, zvona za goveda i ovce, noževe, sekire, posuđe različite veličine, pribor za kuvanje kafe, itd. Neke od navedenih predmeta gotovo su isključivo pravili Romi. Za razliku od seoskih kovača, Romi su putovali i dospevali do pašnjaka, što je bila prilika da pastirima prodaju neke proizvode za koje bi oni posebno morali silaziti u dolinu.

Sličnu ulogu je u nekim zemljama odigrala romska muzika. Ona je imala dva osnovna izvora u Evropi –  mađarsku i špansku muziku. Isto tako su i drugi lokalni muzički obrasci bili inspiracija romskoj muzici. Neki poznavaoci pripisuju Romima popularisanje drombulja – jednostavnog muzičkog instrumenta koji je poznat u mnogim zemljama Evrope.

Romi i romski život su veoma popularni motivi u poslovicama, narodnoj književnosti i pesmama u mnogim evropskim zemljama. Ponekad je Rom predmet podsmeha, ali znatno češće se ističe njegova snalažljivost, inteligencija. U literaturi, Rom je neko ko se prihvata poslova koje drugi ljudi nisu mogli obavljati ili iz straha ili iz nekih drugih razloga. On kao da radi za njih, izražava ono što ne mogu ni da zamisle ni da urade sami. Sveštenik, plemić, to su likovi koji simbolizuju više društvene krugove za koje su seljaci morali raditi, kod kojih su se povremeno zaduživali i od kojih je zavisila njihova egzistencija. To je izazvalo podsvestan strah od ismevanja mana i od podvrgavanja podsmehu nekih od njih. Romi su na sebe preuzeli tu ulogu, tačnije govoreći ona im je bila nametnuta.

Rom iz narodne pripovetke vuče za nos sveštenika, biva inteligentniji od plemića, čak lukaviji od krčmara, u poređenju sa Romom oni su naivni. U narodnoj književnosti Rom se predstavlja kao ličnost slična ljudima sa Istoka, on je onaj koji krši zabrane i koji pomaže da se slome društvene barijere.

Isto kao što se u francuskoj književnosti Turčin ili Persijanac, a kasnije u Engleskoj i Nemačkoj Indijac, javljaju kao moralisti koji kritikuju navike Evropljana i ukazuju na savršenstvo života u skladu sa prirodom, tako se u poljskoj književnosti Rom javlja u toj ulozi. Rom je onaj koji kažnjava loše društvene osobine – tvrdičluk, naivnost, glupost, pokvarenost, itd.

U pevanim tekstovima slavljena je romska sloboda, stil života, nepoštovanje zabrana koje obično ograničavaju svakog prosečnog člana sedelačke zajednice. Ovde su Romi oni kojima se zavidi, koji prevazilaze mogućnosti običnog čoveka i koji izražavaju njegova skrivena maštanja.

Uticaj Roma na okolnu kulturu nije se ograničio samo na narodne slojeve. Veliki uticaj romska muzika izvršila je na predstavnike neoromantičke orijentacije u razdoblju modernizma (Franca Lista, kao i Johanesa Bramsa koji je crpeo  inspiraciju iz romske muzike). I u likovnom stvaralaštvu romski motivi nisu ništa manje popularni, ali sadržajnost muzike, njene izražajne umetničke forme, čine da su muzička dela i imena njihovih stvaralaca dosta poznatija.

Evropski narodi uglavnom su nerado dočekivali i primali Rome. Pa i tamo gde su za povremeno, ili stalno mogli i smeli da se nastane to je bilo na posebnom odvojenom prostoru (naselju, ulici, mahali).  Tako je uglavnom ostalo do danas, i kod nas postoje isključivo romska naselja (krajevi, zaseoci, groblja). U tim odvojenim naseljima po pravilu se odvija posebno težak život. Njihovi stanovnici se bave sviranjem, nadničarenjem, uslužnim delatnostima. Jedan broj njih prosi, vrača, preprodaje stvari i sl. Tako ih je od samog početka sredina, u kojoj su se našli, odgurnula i fizički odvojila od sebe. Oni koji su ostajali kao nomadi (čergari), uglavnom su se bavili kovačkim uslugama, preprodajom konja, nadrilekarstvom i predskazivanjem sudbine.

Oni se leti kreću od mesta do mesta, dok se zimi primire, boraveći obično u zemunicama, bliže kakvih naselja, jedva čekajući da grane proleće i da krenu sa svojim tradicionalnim poslovima. Nomadske grupe Roma kretale su se uz pomoć tovarnih ili zaprežnih kola. I pored rezervisanog, često i neradog primanja ovih ljudi, Romi su bili katkad i dobrodošli. Ili katkad donesu nešto novo za prodaju, znali su često da prikažu i neku veštinu ili dresiranu životinju koju su sa sobom vodili. Katkada su nastupali i sa pravim i uvežbanim programima. Za domaće stanovništvo bilo bi to nešto do tada neviđeno i nedoživljeno. Samim načinom života čergari su se razlikovali ne samo od domaćeg stanovništva na čijoj bi se teritoriji našli, već i od drugih grupa Roma. Krećući se gotovo stalno, spavajući u čergama pod otvorenim nebom saživeli su se sa prirodom.

Romske grupe su se često čak i međusobno razlikovale, čak i netrpeljivo i neprijateljski jedne prema drugima ophodile. U evropskim zemljama oni su se od domaćeg stanovništva razlikovali po svojim fizionomijama. Romi su tamnije boje kože, crne i obično talasaste kose, najčešće punijih usana, živih i crnih očiju i brzih pokreta. Kao i naglih odluka. Sem toga, oni su mogli u nekoj ustaljenoj sredini da se poznaju i po pojedinim delovima odeće (obično živih boja, crvene i zelene) i po napadnom “kinđurenju”.

Udaljavajući se, vremenski i prostorno od svog nekadašnjeg zavičaja, Romi su silom prilika postajali građani sveta. Pored ko zna kolikog utapanja u druge narode, oni su se ipak održavali kao poseban svet. Ovo naročito važi za čergare. Neshvaćeni i neprihvaćeni, lako bi se odavali porocima: alkoholu, kocki, pušenju, ili drugim vrstama droge. Sa alkoholom bi se družili kako sami kažu, da barem na kratko zaborave na svoje probleme, a skoro svi puše ponekad i zato da trenutno zavaraju glad.

Pojedini stručnjaci tvrde da Romi imaju dara za muziku i tvrde da je dobar deo i u instrumentalnoj i vokalnoj muzici Mađara u osnovi romskog porekla. S druge strane, dobar deo njih smatra da Romi ne razumeju mnogo pravu muziku, već u svome muziciranju nastoje samo da naglašavaju pojedine elemente i da tako samo “ciganiziraju” tuđu muziku.

Posle II svetskog rata život Roma se bitno izmenio. Za to je bilo dosta razloga, a najznačajnije su bile godine rata i sudbina koju su tada doživeli. Danas se Romi svrstavaju u jednu od najugroženijih socio-ekonomskih grupa. Na svakom koraku se susreću sa diskriminacijom, netolerancijom i nasiljem. Kako zakonska regulativa u pogledu glasanja, obrazovanja, zdravstvene zaštite i zapošljavanja nalaže obaveznu prijavu prebivališta, a veliki broj Roma živi u nelegalnim naseljima, oni nisu u mogućnosti da ispune ovu obavezu i na taj način se stvara jedna vrsta getoizacije koja, od problema Roma, može da preraste na problem čitavog društva.

Veliku ulogu u kreiranju negativne slike o Romima imaju mediji. O tome na koji način mediji mogu da pomognu ili odmognu pri poboljšanju njihovog položaja u društvu zavisi sam pristup novinara/ke i medijskih kuća. Novinari imaju veoma velik uticaj na širu zajednicu i može se reći da od njih gotovo sve polazi.

Govor mržnje, diskriminatorske predrasude, rasni, nacionalni i verski stereotipi polako iščezavaju iz oficijalne retorike, ali su i dalje prisutni u medijima. Mediji ponekad nesvesno, ali često i svesno, šire anti-romska osećanja. Romi su za medije atraktivna tema uglavnom ako se mogu prikazivati kroz već postojeće stereotipe. Oni se predstavljaju kroz iskrivljenu sliku i najčešće uz negativne konotacije.

Medijski kreirana slika o Romima nažalost samo učvršćuje stereotipe. Glavni problem je to što se o romskoj populaciji čuje iz “druge ruke” to jest najmanje informacija o Romima dolazi od samih Roma (Ljujić, 2005; 6yka.com).

S tim u vezi nemoguće je ne osvrnuti se na izveštavanje javnih medijskih servisa (Radio-televizija Srbije i Radio televizije Vojvodine) o Romima.

Pravo na informisanje na maternjem jeziku garantovano je kao jedno od osnovnih prava manjina. U Srbiji se javno informisanje, pored srpskog jezika, ostvaruje i na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, hrvatskom, ukrajinskom, češkom, nemačkom, makedonskom, bugarskom, vlaškom, albanskom, bunjevačkom i romskom jeziku.

Sa stanovišta manjina, najpovoljnija mogućnost je postojanje redakcija za različite jezičke manjine, koji proizvode i emituju medijske sadržaje na svom maternjem jeziku preko javnog medijskog servisa, a kojima je povereno javno ovlašćenje da obavljaju javno informisanje. Najnepovoljnija mogućnost jeste da se pripadnici manjina ne mogu informisati na svom jeziku, ni preko posebnih manjinskih medija, ni preko javnog servisa niti na bilo koji drugi način (Dolovac, 2009: 94).

Pravo na informisanje na jezicima manjina može se ostvariti na dva načina: ili osnivanjem posebnih sadržaja na jeziku manjine, ili emitovanjem odnosno objavljivanjem posebnih sadržaja na jeziku manjine unutar postojećih medija (Dolovac, 2009: 99-101). Upravo to je slučaj na drugom programu Radio televizije Vojvodine gde u okviru programa postoje emisije na romskom jeziku, pre svega informativne (Romski dnevnik). Međutim, kada govorimo o izveštavanju na romskom jeziku, čak i na javnim servisima, to je gotovo sve. Postoji još emisija na Radio Beogradu „Romano Tem“ (Romano Them).

Da bi se ova statistika poboljšala, javni mediji i mediji sa većim mogućnostima bi trebalo da u svojim redovima imaju novinare specijaliste koji bi se isključivo bavili položajem i problemima manjina i promovisanjem različitosti, a tako bi pratili i probleme romske populacije. Promocija kulturnih različitosti, kroz oslikavanje tradicije i običaja Roma, takođe bi trebalo da bude praksa medijskog izveštavanja jer se na taj način većinska javnost upoznaje sa vrednostima i bogatstvom jedne manjinske zajednice kao što je romska.

Javni elektronski mediji trebalo bi da ispunjavaju svoje zakonske obaveze, da proizvode i emituju specijalne programe o nacionalnim manjima, da neguju njihove jezičke specifičnosti i da informišu javnost o njihovim običajima i tradiciji.

Romsku problematiku mediji bi trebalo da prate kontinuirano, a ne samo da izveštavaju o incidentnim situacijama ili teškim problemima na senzacionalan način. Same probleme romske populacije mediji ne bi trebalo da posmatraju i o njima izveštavaju izolovano, već da ih sagledaju kao deo celokupnog problema društva.

Mediji bi trebalo da budu stožer društva u kojem će se negovati tolerancija i multikulturalnost, a ne generator govora mržnje i diskriminacije koji vode u nasilje (Dolovac, 2009: 103).

Međunarodni dan Roma je službeno proglašen 1990. godine u mestu Serocku u Poljskoj, mestu četvrtog Svetskog romskog kongresa Međunarodne romske unije (IRU), u spomen na prvi veći međunarodni susret romskih predstavnika koji je održan u  Londonu 1971. godine. Na tom kongresu je doneta odluka o romskoj himni za koju je izabrana pesma Đelem, đelem (romski: Išao sam, išao) i odluka o zastavi za koju je odabrana plavo-zelena dvobojnica s crvenim točkom u sredini, simbolom napretka i pokreta, ali i migracije Roma tokom istorije.

Korišćena literatura:

  • Andžej Mirga, Leh Mruz: “Romi – razlike i netolerancija”, Beograd,
  • Lazić, M. Mijatović, Nikolić: “Cigane moj – Romi u Vojvodini”, Novi Sad, 1997.
  • Dolovac, Mirjana: „Romi i mediji“, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad, 2009, s 91-104.
  • Balić, Osman: “Pogled na medijsko izveštavanje o romskoj populaciji”, Beograd, 2012.
  • Valić Nedeljković, Dubravka: “Multikulturalnost u programima javnog servisa Vojvodine”, 2006.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja