Rečni transport i prirodni izvori energije kao šansa ekonomskog rasta

30/12/2016
Rečni transport i prirodni izvori energije kao šansa ekonomskog rasta

Autor: Bogdan Kukić

Dunav je, nakon Volge, druga najduža i druga vodom najbogatija reka. Iako ne najveća, sigurno je najznačajnija evropska reka i predstavlja evropski saobraćajni koridor 7. Dunav je, svojim tokom deo transevropskog plovidbenog sistema Dunav-Rajna-Majna, koji spaja istok i krajnji zapad Evrope. Ovaj transevropski plovidbeni sistem je dugačak čak 3504 km, i svojom dužinom spaja Severno more sa Crnim morem.

Dunav nastaje u Švarcvaldu od svojih izvorišnih krakova Breg i Brigah, kod grada Donaueschingena, Nemačka. Dunav je dugačak 2850 km, protiče kroz nekoliko glavnih centralnoevropskih gradova, pre nego što se ulije u Crno more.

Danas reka protiče ili čini granicu izmedju 10 država, a to su redom od izvora prema ušću: Nemačka ( 7,5% ), Austrija (10,3% ), Slovačka ( 5,8% ), Hrvatska ( 4,5% ), Srbija (10,3%), Bugarska (5,2%), Rumunija (28,9%), Moldavija (1,7%) i Ukrajina (3,8%).Kroz Srbiju, Dunav teče u dužini od 588 kilometara, od Bezdana do Prahova. Plovan je celim svojim tokom, dok mu se u Srbiji ulivaju Drava, Tisa, Tamiš, Velika Morava i Timok i Nera.

Kada se sve ovo uzme u obzir, Dunav predstavlja ogroman potencijal za razvoj Srbije, pa samim tim i Novog Sada. Najznačajniji uticaj Dunava za ekonomski razvoj Srbije, pa samim tim i Novog Sada, se može sagledati kroz nekoliko polja i to: kroz plovidbenu infrastrukturu i transport, zatim izvori energije, voda za piće, navodnjavanje zemljišta, unapređivanje turističke ponude Srbije, razvoj ribolova i sl….

Dunavski region je heterogena oblast u ekonomskom, religiskom, kulturološkom i ekološkom smislu i predstavlja najinternacionalniji rečni sliv u svetu i najvećim svojim delom je na prostoru EU. Dunav je na ovaj način  EU otvorilo prema njenim bliskom susedima, regionu Crnog Mora, Južnoj Kavkaziji i Centralnoj Aziji.

Ovo je stvorilo potrebu da se formira strategija EU za Dunavski region, po uzoru na već formiranu strategiju za Region Baltičkog mora. Ova strategija je bila neophodna , jer Dunavski region pokriva jednu petinu prostora EU, a u njemu živi preko 100 miliona ljudi, pa je samim tim blagostanje ljudi koji žive u Dunavskom regionu neraskidivo povezano sa Unijom u celini. Mnogi problemi koji danas opterećuju države nepoznaju nacionalne granice  poput: poplava, transportnih veza, trenutno aktuelne izbegličke krize, zaštite životne sredine, bezbednost- borba protiv terorizma, energetski problemi i sl, jednostavno zahtevaju jedan nadnacionalni odgovor i zajednički pristup prevazilaženju istih.

Rečni transport

U Evropi je veoma razvijen rečni saobraćaj, prvenstveno zbog visoke rentabilnosti rečnog saobraćaja, koja je moguća zahvaljujući  manjoj potrošnji goriva u odnosu na druge transporte.  Rečni transport troši svega 17% goriva u odnosu na drumski i 50% u  odnosu na železnički saobraćaj, za istu dužinu pređenih kilometara, što za samu posledicu ima njegovu veliku ekonomičnost. Takođe održavanje infrastrukture je daleko jeftinije u odnosu na drumski i železnički saobraćaj. Te prilikom rečnog saobraćaja troši 3,7 puta manje goriva nego prilikom korišćenja drumskog saobraćaja. Primera radi, prevozom jednog kontenjera robe iz Slovenije do Srbije, će se ostvariti ušteda od 300-400 evra ukoliko se koristi rečni transport u odnosu na drumski, odnosno od 100-200 evra ukoliko se koristi rečni transport u odnosu na železnički.

Najgušći rečni saobraćaj u Evropi je na Rajni, jer ona spaja industriski najrazvijenije zemlje Evrope i on iznosi čak 100 miliona tona godišnje, dok je taj isti transport na Dunavu iznosi oko 7 miliona tona. Razvitku rečnog transporta u velikoj meri doprinosi napravljeni kanali, kao što je Dunav-Rajna-Majna. Kanali nesamo što dopunjuju plovnu mrežu pojedinih zemalja, već i povezuju plovne mreže pojedinih reka, jezera, mora. Dunav preko ovog kanala Dunav-Rajna-Majna  omogućava Srbiji izlazak na Crno more i Severno more. Još jedna bitna pogodnost rečnog saobraćaja je i bezbednost u pogledu oštećenja robe,  što je posebno pogodno za prevoz opasnog ili osetljivog tereta, jer u vodenom saobraćaju se eliminiše mogućnost oštećenja prouzrokovano mogućim rupama na putevima. Takođe u pogledu rečnog transporta pored maljih troškova za gorivo i održavalje infrastrukture, manja je i potreba za radnom snagom. Ove sve karakteristike su posebno pogodne za prevoz teških i rasutih tereta. Zahvanjujući niskim troškovima i masovnosti, rečni saobraćaj zauzima relativno stabilno i značajno mesto u saobraćajnom sistemu razvijenih zemalja

U razvijenim zemljama, najveće učešće u strukturi prevoza robe rečnim putem imaju kameni ugalj, koks, ruda, drvo, sve vrste žitarica, nafta, gas i sl.  U Srbiji, na reci Dunav ima osam luka od međunarodnog značaja i to: Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo. Novi Sad poslednjih godina sa promenom menađmenta je značajno uvećao količinu prevezene robe.

Takođe od izuzetnog značaja za rečni transport u Srbiji je i kanal  Dunav-Tisa-Dunav, koji se nalazi na području Vojvodine, između reka Dunava i Tise. Kanal Dunav-Tisa-Dunav je jedinstven sistem kanala protiv poplave i za navodnjavanje, takođe pogodnosti ovog kanala se mogu koristiti i za plovidbu, lov i ribolov i sl. Kanal  Dunav-Tisa-Dunav se proteže u dužini od 929 km, a mogućnost plovidbe kanalom je na 664 km. Kanal Dunav-tisa-Dunav omogućava navodnjavanje za 50 000 hektara zemljišta i isušivanje na 700 000 hektara. Jedna od najznačajnijih građevina na kanalu je brana kod  Novog Bečeja na Tisi, preko koje se reguliše vodostaj i navodnjavanje oko 300 000 hektara zemljišta u Banat

Upravo zbog svih navedenih prednosti, u Srbiji pogotovo nakon sankcija i bombardovanja 1999 godine, kada su mostovi na Dunavu gotovo svi bili razoreni i kada se nalazilo dosta neeksplodiranih bombi u Dunavskom koritu, nakon urađenih sanacija dolazi do rapidnog porasta korišćenja rečnog transporta, kako u apsolutnom obliku, tako i u nominalnom obliku u odnosu na druge vidove transporta. Od 2000 godine do danas , skoro svake godine je dolazilo do povećavanja u odnosu na predhodnu, a nekad su ti procenti bili i dvocifreni.

Grafikon 1.

Izvor: RZZS; Priprema grafikona: Plovput

Tako se na Grafikonu vidi da je ukupan obim unutrašnjeg rečnog transporta za period od januara do septembra u 2015 porastao za 8% u odnosu na isti period iz 2014 godine. Od ukupnog rečnog transporta u prvih 9 meseci 2015 skoro 90% transporta je ostvareno na Dunavu, a ostatak na Savi i zanemarljivo mali deo na ostalim rekama.

Na grafikonu 2.  Se vidi da je u pprvih 6 meseci 2016 godine zadržan obih kao i u 2015 godini, odnosno ukupan obim transporta je 5.7 miliona tona robe. Na grafikonu se takođe vidi da je zabeležen rast obima domaćeg transporta i uvoza, dok je zabeležen pad tranzita i izvoza.

Od ukupnog vodenog transporta u 2016 za prvih 6 meseci oko 90% je ostvareno na Dunavu, dok  je 7% na Savi i 3% na ostalim plovnim rekama.

Grafikon 2.

Obnovljivi izvori energije

 

Obnovljivi izvori energije u svetu, a pogotovo u Evropi, igraju sve značajniju ulogu, pre svega jer je to čista energija i zbog posledice da se očekuje da će u skorijoj budućnosti nestati nafte. Sistem Đerdap koji je instaliran na Dunavu , predstavlja najvećeg proizvođača higroenergije u Jugoistočnoj Evropi. Sistem Đerdap čine dve hidroelektrane na Dunavu i to Đerdap 1 sa snagom od 1026MW i Đerdap 2 sa snagom od 270MW.

U pogledu Đerdapa, instaliranog na Dunavu, on zadovoljava 22% nacionalnih potreba za energijom. Ukupna instalirana snaga u okviru EPS-a je 7190 MW, ako neračunamo snagu termoelektrana na trenutno okupiranom Kosovu. Dakle ukupna snaga sistema Đerdap čini 18% ukupnog elektroenergetskog potencijala Srbije, odnosno 54% hidroenergetskog potencijala.

Takođe planira se u narednom periodu, što Elektroprivreda Srbije, što strani investitori da se podigne još veći broj manjih hidroelektrana, kako bi se maksimalno iskoristio vodeni potencijal…

Takođe pored hidroelektrana, u pogledu dunava i prirodnog bogatstva, u blizini Kovina postoji nalazište za vađenje lignita iz korita Dunava, gde se njegovom kasnijom obradom, dobija energija. Isto  po čemu je Dunav takođe veoma poznat, jeste njegov pesak, tkz „Dunavac“  koji se vadi bagerima iz njegobog korita. Ovaj pesak ima veoa širok spektar upotrebe od zidanja, malterisanja, nasipanja i sl….

Literatura

  1. Dunavski biznis forum

Dostupno na: http://www.cedeforum.org/treci_dunavski_biznis_forum.html

  1. Deset ekonomskih doprinosa Dunava Srbiji

Dostupno na: http://danube-cooperation.com/danubius/2016/08/18/deset-ekonomskih-doprinosa-dunava-srbiji/

  1. Strategija EU za Dunavski region

Dostupno na:  file:///F:/mag37_sr.pdf

  1. Struja od uglja: dostupno na http://www.politika.rs/sr/clanak/133880/Struja-od-uglja-sa-dna-Dunava
  2. Hidroelektrane u Srbiji – Dostupno na

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A5%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Grafikon 1. Dostupno na http://www.plovput.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/17/996

Grafikon 2. Dostupno na

http://www.plovput.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/17/1095

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja