Novi Sad kao pozitivni primer razvoja IT sektora

23/02/2017

Novi Sad kao pozitivni primer razvoja IT sektora

Autor: Bogdan Kukić

IT sektor u Srbiji je u stalnom rastu poslednjih godina, i samim tim postaje najperspektivnija i najatraktivnija privredna grana u Srbiji. U Srbiji prema bi prema  rečima Profesora Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Vojina Šenka, u ovom trenutku moglo da se zaposli 10000 ljudi, koji bi popunili trenutnu potražnju i opet kroz izvestan vremenski period bi se stvorio gep i potreba za novim kadrovima, dok po istraživanjima koja je sprovela Vlada Srbije taj broj je još veći, odnosno trenutna potreba za programerima u Srbiji iznosi preko 15000 programera.

U IT sektoru  mladi se zapošljavaju odmah nakon završenog fakulteta ( prosečna plata od 1250 evra je iz godine u godinu sve bliža EU proseku, a iznosi skoro trostruku srpsku platu), jer  IT sektor u Srbiji zapošljava visoko obučen kadar, od čega je preko 85% sa univerzitetskom diplomom i ono što treba izdvojiti kao posebno bitno, je to da IT sektor izvozi pamet u inostranstvo, a uvozi novac, koji ljudi koji su zaposleni u toj industriji troše u našoj zemlji i sa druge strane zbog svih uslova koji važe IT industriji, IT sektor sprečava odliv mozgova iz zemlje, po čemu smo nažalost među vodećim državama u svetu.

Zbog trenutno ogromne perspektive rasta a na inicijativu premijera Aleksandra Vučića, krajem prethodne godine je napravljen Akcioni plan za IT, u okviru ministarskog Saveta za IT, nakon konsultacija sa stručnjacima iz IT sektora. Na čelu ministarskog saveta za IT je postavljena ministarka Ana Brnabić. Ovom dokumentu je dat najveći prioritet, a jedan je od tri prioritetna projekta Vlade Srbije u narednih pet godina.

Prva tačka Akcionog plana je podizanje kapaciteta u IT industriji i kreiranju IT kadrova koji nedostaju. Trenutno ne postoji dovoljno profesora, ali ni prostora na tehničkim fakultetima. Zato uskoro treba da započne izgradnja nove lamele Elektronskog fakulteta u Nišu, počela je izgradnja NT parka i dodatnog prostora za Tehnički fakultet u Novom Sadu. Samim tim će se paralelno  sa proširenjem prostora ići  i na povećanje kvota i broja studenata na tim smerovima, jer je cilj da se broj kvalifikovanih IT stručnjaka  poveća, sa sadašnjih oko 1.500, na 7.000 IT ( ovaj broj je sličan broju IT stručnjaka koje Rumunija proizvede godišnje) radnika godišnje kako bismo dostigli izvozne ciljeve.

Takođe, jedan od predloga u Akcionom planu je da se ljudima iz struke dozvoli da predaju na fakultetima, čime se nadoknađuje nedostatak predavača i profesora, jer je nalaženje novih profesora veoma velik problem, jer je plata na programerskom tržištu daleko veća od profesorske plate.

Generalni cilj je ubrzanje rasta IT sektora, kreiranje nedostajućih kadrova, što profesorskih, što budućih IT stručnjaka i na taj način bi neminovno došlo do porasta izvoza iz Srbije, što je osnovni cilj i svakako, zadržavanje IT stručnjaka u Srbiji, jer je procena da zajedno sa inovativnom industrijom oni mogu značajno da doprinesu povećanju konkurentnosti naše zemlje i ubrzanju ekonomskog rasta.

Premijer Vučić, je dao zadatak ministarki Ani Brnabić, da izvoz softvera poveća sa 410 miliona evra na više od dve milijarde u roku od dve godine, a da je to sasvim realno slažu se mnogi stručnjaci iz IT industrije.Po rečima gospodina Milana Šolaja iz vojvođanskog IT klastera, pre 5 godina se IT takmičio u izvozu sa proizvođačima malina, a danas već sustiže i izvoz kukuruza. Ukoliko se planovi Vlade Srbije ostvare, izvoz srpskog softvera bi mogao da nadmaši i Železaru i Fijat!

Sektor Informacionih tehnologija se najbrže razvija u odnosu na druge sektore u Srbiji, a Novi Sad prednjači u svemu tome. Faktički Novi Sad je centar razvoja IT industrije u Srbiji. U njemu radi oko 4000 ljudi, dvestotinak kompanija, što domaćih, što stranih. U ovaj broj nisu uračunati freelanceri koji sami sebi nalaze poslove i rade direktno za strane kompanije iz svojih domova. Njihov broj je izuzetno teško utvrditi, jer on raste godinama unazad.

Upravo iz tog razloga jer je potreba za stručnim kadrom ogromna, jedna od mera koju su predložili ministarka  Ana Brnabić, gradonačelnik Miloš Vučević i dekan Fakulteta tehničkih nauka, da se sprovede u Novom Sadu je povećavanje kvota za upis na smerove FTN-a na Univerzitetu u Novom Sadu.

Tom prilikom je ministarka Brnabić istakla;

“Okosnica onoga što je urađeno u Novom Sadu je ukrštanje privrede i obrazovanja, a to veoma nedostaje Srbiji. Nadam se da će Privredna komora Srbije, zajedno sa Vladom i Ministarstvo prosvete i nauke uspeti u nameri da uvede dualno obrazovanje, jer tim ukrštanjem se dobijaju dobri rezultati. Osnovni problem, a ujedno i prioritet, jeste povećanje broja kadrova u ovom sektoru. Imamo velike potrebe u privredi, ali nemamo dovoljno kapaciteta, tako da će u narednom periodu akcenat biti na obrazovanju. “

A pritom je gradonačelnik Miloš Vučević istakao:

“Ne možemo više da proizvodimo kadrove koji nemaju gde da se zaposle, tako pravimo dvostruki problem. Ljudi koji završe fakultete, a ne mogu da nađu posao, osećaju se frustrirano, mesece i godine provedu na tržištu rada, a vi imate neupotrebljive kadrove. Zaista je od velikog značaja za nas da na Univerzitetu dobijemo povećanje kvote za školovanje onih kadrova koji mogu da se zaposle i za koje privreda ima potrebe”.

Takođe jedna od mera koja je preduzeta kako bi se povećao broj zaposlenih u IT sektoru, je  pilot program prekvalifikacije koji je lansirala ministarka Brnabić. Naime na program prekvalifikacije za početak je predviđeno da krene 100 polaznika, koji program plaćaju 100 evra, a država stipendira do 1500 evra. Za novo zanimanje učiće u firmama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a samo tokom prva dva dana konkursa prijavilo se više od 1.300 kandidata koji žele da postanu junior programeri. Ukoliko ovaj pilot program bude uspešan još 900 polaznika će krenuti do kraja godine, a cilj je da po završetku programa dobiju početnu platu koja neće biti manja od 40000 dinara. Ovaj program će se fokusirati na prekvalifikaciju ljudi za najtraženije vidove programiranja. Najveća potreba prema rezultatima ankete vlada za web programerima i programerima aplikacija, gde se najviše traži poznavanje programskih jezika Java Script, Java, C#, PHP i MS SQL i programskih alata kao što su Photoshop i Unity. Na ovaj način veoma brzo ukoliko program bude uspešan  može da se smanji deficit u IT sektoru.

Kako svetsko IT tržište nastavlja da se razvija, tako rastu i potrebe za outsourcing poslovima. Inostrane kompanije koje razmišljaju o širenju svog poslovanja treba svakako da imaju Srbiju u vidu, čije su ključne prednosti izuzetan izvor visoko obrazovanog kadra, atraktivne cene rada, odlične radne sposobnosti, dobra komunikacija, znanje stranih jezika, itd.

Poslednjih godina vidljiv je ubrzan razvoj IT usluga, pre svega u oblasti interneta i mobilnih tehnologija, razvoj aplikacija, kao i outsourcing. Na globalnom tržištu IT kompanije iz Srbije su najviše angažovane na outsourcing poslovima, testiranju softvera i kreiranju web sajtova, kao i u embedded industriji, a najveća tržišta za srpsku outsourcing industriju su Nemačka, SAD, Velika Britanija i Holandija.

Iako je outsourcinga u srpskim  IT firmama najzastupljeniji i najvažniji segment poslovanja, u poslednje vreme razvijaju i sopstvene proizvode sa visokom izvoznim potencijalom.

Takođe se mora raditi i na razvijanju finansijskog tržišta kako bi se startap i inovativnim firmama i investicioni fondovima obezbedili izvori finansiranja adekvatni za tu industriju i koji prepoznaju sve njene specifičnosti.

Međutim ono što treba imati u vidu, jeste da je outsourcing  pružanje trenutne usluge stancima, a kako dolazi do rasta plate u IT sektoru, zbog nedostatka radne snage, tako će srpsko tržište biti sve manje zanimljivo, što dovodi do opasnosti da se onda tržište outsourcinga prebaci van Srbije. Iz tog razloga je jako bitno osnivanje investicionih fondova koji bi mogli da finansiraju domaće startape i na taj način da lansiraju celokupnu IT industriju ali ovaj put kroz proizvod!

Međutim ovo sa sobom nosi problem sa kojim se suočava skoro svaka država Evrope, a to je neefikasnost državnih fondova, birokratizacija, korupcija, pa i postavljanje stranačkih ljudi u strukture fonda, što sa sobom za posledicu ima lose investiranje državnog novca, a samim tim u krajnjoj liniji vrlo mali broj uspešnih startapa.

Međutim u svetu postoje i veoma svetli primeri uspešnih državnih investicionih fondova, kroz koji su pokrenuti startapi koji su veoma razvili IT sector.

Ako ne računamo USA, kao zemlju gde je poslovna filozofija o investicionim fondovima I osmišljena i postoji dugi niz godina unazad, kao dobar primer za startap poslove može se navesti Izrael. Izrael ima odprilike isti broj stanovnika kao i Srbija i teritoriju veličine Vojvodine, s tim što je država maltene u stalnom ratu od njenog osnivanja. Ali pored svih tih uslova, Izrael danas važi za državu sa najboljim startap programom i drugi dom za najprestižnije IT kompanije u svetu. Izrael se suočio sa navedenim problemima vezano za državna investiranja (nepotizam, korupcija, birokratizacija) na jedan veoma kreativan način. Naime svaka investiciona kompanija koja finansira startape, mogla je da računa na 40% državnih para u fondu, pri čemu je ostatak, odnosno većina sredstava iz privatnog vlasništva, odnosno 60%, pa je samim tim i upravljanje fondom u rukama privatnih investitora, što dovodi do maksimalno efikasne upotrebe državnog kapitala. Na ovaj način je IT setkor i startapi u Izraelu bukvalno preko noći eksplodirao! Ovo možda može da bude recept i za srpske startape, ali je pre svega za to potrebna veoma jaka politička volja.

Tržište IT sektora u Novom Sadu svake godine iz inostranstva donese preko 100 miliona evra. U Novom Sadu, kao centru IT, radi između 100 i 200  IT firmi, a najveća je “Šnajder elektrik DMS NS”. Njen ADMS softver za daljinsko upravljanje distributivnim elektroenergetskim sistemima je u 2014. zvanično proglašen za najbolji na svetu. Tim softverom se upravlja snabdevanjem električnom energijom više od 250 miliona potrošača u Filadelfiji, Ostinu, Severnoj Karolini, Torontu, Halifaksu, Melburnu, Kanberi i drugim gradovima širom planete, a godišnja zarada premašuje 40 miliona evra. Pored DMS,  među vodećim IT firmama je i RT-RK, koji se bavi razvojem softvera za TV i telekomunikacije, zatim treba spomenuti sada već čuveni Levi 9, zatim firma Prozon, koja razvija softvere za upravljanje infrastrukturom i sl… Velika većina ljudi zaposlenih, pa i sami vlasnici ovih kompanija su profesori i studenti školovani  na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, koji u svojoj naučno-obrazovnoj oblasti ima izuzetno visok ugled.

NAUČNI PARK

Treba istaći da se pored gradonačelnika Miloša Vučevića godinama unazad zalagao za izgradnju 3 tehnološka parka u Novom Sadu, Beogradu i Nišu i njegov dugogodišnji savetnik Miroslav Parović.

Ukoliko se uspe u realizaciji izgradnje Naučno-tehnološkog parka, on će se prostirati na 26000 m2, od čega će 10000 m2 služiti samo za nastavu, što će veoma pomoći povećavanju broja IT stručnjaka.

Literatura:

http://www.blic.rs/it-sektorhttp://www.blic.rs/vesti/ekonomija/blic-otkriva-ovaj-dokument-vlada-je-oznacila-kao-top-prioritet/f47ff5shttp://rs.n1info.com/a188946/Biznis/IT-sektor-u-Srbiji.htmlhttp://balkans.aljazeera.net/vijesti/snazan-razvoj-softverske-industrije-u-srbijihttp://www.mojnovisad.com/vesti/deficitaran-kadar-u-novom-sadu-ima-posla-za-jos-4.000-it-strucnjaka-id14192.htmlhttp://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/145179/Brnabic-Novi-Sad-je-centar-IT-sektora-ne-Beograd.htmlhttp://www.mojnovisad.com/vesti/u-aprilu-pocinju-programi-prekvalifikacije-u-it-sektoru-id14637.htmlhttp://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/126225/Novi-Sad-centar-IT-sektora-u-Srbiji-ali-i-dalje-nedostaju-programeri.htmlhttp://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:536874-Posla-napretek-u-IT-sektoru-a-manjak-strucnjakahttp://www.prozone.rs/http://serbia.levi9.jobs/open-positions/?utm_source=Adwords&utm_medium=display&utm_campaign=jalthttp://www.schneider-electric-dms.com/http://www.mojnovisad.com/vesti/nova-novosadska-kasta-kako-zive-it-inzenjeri-i-programeri-id3024.html

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja