Novi put svile i njegov uticaj na Srbiju u geopolitičkom, privredno-ekonomskom i kulturnom smislu

28/05/2018

“NOVI PUT SVILE I NJEGOV UTICAJ NA SRBIJU U GEOPOLITIČKOM, PRIVREDNO-EKONOMSKOM I KULTURNOM SMISLU“

 

Autor: Predrag Đuranović, dipl. inž

 

Put svile[1] je naziv za istorijsku mrežu karavanskih puteva čiji je glavni cilj bio povezivanje Sredozemlja s Istočnom Azijom. Nekada su Putem svile prolazili karavani trgovaca svile iz Kine putujući ka Evropi, povezujući Istočnu Aziju i Mediteran.  Danas se tim putem iz Kine prevozi mnogo širi asortiman robe.

Inicijativa kineskog predsednika Si Đinpinga je da se stari put svile koji su predstavljale utabane staze i karavanski putevi revitalizuje u novi put svile, koji bi činile savremene pruge za brze teretne vozove koji bi povezivali Evropu i Kinu. Realizacija ovog grandioznog infrastrukturnog projekta bi u nekoliko prethodnih vekova zvučala kao neostvariv stan, ali u ovom trenutku postepeno počinje da postaje realnost i njegov završetak je izvestan u narednom vremenskom periodu.

Sa aspekta železničkog saobraćaja projekat „Ekonomski pojas Puta svile“ je od velikog značaja pošto dolaze do izražaja prednosti koje on ima u odnosu na druge vidove saobraćaja kada su u pitanju velike razdaljine. U odnosu na vazdušni saobraćaj njegova prednost je u mogućnosti transporta znatno veće količine robe, u odnosu na pomorski saobraćaj ima prednost u pogledu brzine prevezene robe, a u odnosu na drumski saobraćaj postoji prednost i u brzini prevoza i u količini prevezene robe. Plan je da novi put bude povezan mrežom pruga za vozove velikih brzina (predviđene su brzine i preko 320 km/č), mada ja malo verovatno da će to biti moguće na celoj trasi pruge zbog tehničko eksploatacionih uslova, ali u svakom slučaju u svim zemljama brzine će biti znatno povećane u odnosu  na sadašnje stanje i realnije je da će se one kretati od 120 do 160 km/č na većem delu trase.

Naša zemlja treba da postane sastavni deo novog železničkog koridora u okviru projekta „Ekonomski pojas Puta svile“, koji će omogućiti direktan put železnicom iz Kine u Evropu. Ako plan bude u potpunosti ostvaren, bio bi to najveći međunarodni infrastrukturni projekat u istoriji čovečanstva i omogućio bi direktno povezivanje Pekinga i Londona železnicom. Trasa pruge bi prolazila kroz 17 država Azije, Bliskog istoka i Evrope, a Kina je spremna da sve troškove projekta snosi sama. Konačna ruta još nije definitivno utvrđena, ali sudeći po do sada urađenim deonicama ona će od Pekinga preko Indije, Pakistana i Bliskog istoka, u Evropu ući iz smera Turske, a zatim preko Balkana dalje u zemlje Zapadne Evrope.

U okviru projekta „Ekonomski pojas Puta svile“ 15. februara 2016. otvoren je važan deo železničke pruge, saobraćanjem eksperimentalnog trgovačkog voza iz Kine za Teheran na razdaljini od 10 hiljada kilometara. Maršruta[2] ovog voza, koji je krenuo iz kineskog grada Iju iz provincije Džeđang, bila je preko teritorije Turkmenistana, Uzbekistana i Kazahstana. Teretni voz prevezao je raznu robu iz Kine u Iran. Ostvarivanje ovog transportno-tranzitnog koridora postalo je moguće nakon što je prethodno u decembru 2014. godine završena izgradnja međunarodne železničke pruge Kazahstan—Turkmenistan—Iran. Zato je nova maršruta prvo logističko rešenje u smislu brze isporuke tereta od obala Istočne Kine do tržišta Persijskog zaliva.

Kao logičan nastavak, 30. oktobra 2017. puštena je u saobraćaj železnička pruga Baku-Tbilisi-Kars u dužini od 838 kilometara pod nazivom “Železnica na Putu svile“ jer povezuje Zapad sa Istokom. Od ukupne dužine pruge, 76 kilometara prolazi kroz Tursku, 259 kroz Gruziju, a 503 kroz Azerbejdžan. Prelaz granice između Turske i Gruzije odvija se kroz tunel, čijih se 2.375 metara nalazi u Turskoj, a 2.070 metara u Gruziji. Teret iz Kine dopremaće se preko Kazahstana i Turkmenistana u luku Alat, u Bakuu, odakle će se dalje transportovati preko Gruzije i Turske u Evropu. Puštanjem u saobraćaj ove deonice otklonjene su dve prepreke koje su postojale da voz iz Londona direktno stigne u Peking. Prva deonica je bio kanal Bosfor, a druga nedostatak pruge između Karsa i Ahilkeleka. Ispod Bosfora je izgrađena podzemna železnica koja je spojila Evropu i Aziju, a završena je železnička linija između Karsa i gruzijske regije Ahilkelek“.

Očekuje se da će u prvoj fazi eksploatacije prugom biti prevezeno blizu milion putnika i transportovano oko 6,5 miliona tona tereta godišnje. Kapacitet do 2034. godine treba da poraste na oko 3 miliona putnika i oko 17 miliona tona tereta godišnje. Ova pruga će predstavljati značajnu alternativu za način transporta u regiji, a imaće i značajnu ulogu u železničkom saobraćaju između Kine i Evrope.

Železničke pruge iz Kine ka Evropi u potpunosti prolaze kroz Rusiju i na tom pravcu su već počeli da saobraćaju vozovi za Evropu, dok bi novi put svile zapravo predstavljao njihov drugi krak, koji bi prelazio preko centralne Azije, Irana i Turske. Kina uporedo sa ovom kopnenom komunikacijom, razvija i morski put svile, koji polazi iz Šangaja, proteže se preko Indijskog okeana, prolazi Suecki kanal i Mediteran i završava se u Grčkoj (luka Pirej). Nakon što “Železnica na Putu svile“ bude stavljena u funkciju, razdaljina će biti smanjena za 7.000 kilometara. Teret na ovoj pruzi iz Kine u Evropu putovaće 15 dana umesto dosadašnjih 21 dan. Zbog ove uštede u vremenu očekuje se da će značajna količina tereta između Kine i Evrope biti izmeštena sa trase preko Rusije na novu deonicu. Osim toga, verovatno će doći i do značajnog izmeštanja transporta tereta između Turske i zemalja Centralne Azije. Tako će i Azerbejdžan moći svoje naftne i hemijske proizvode prevoziti do Turske, ali i drugih zemalja.

Kina ulaganjem u železnički koridor na novom putu svile obezbeđuje dva ključna interesa: lakši pristup evropskom tržištu i jačanje uticaja u Centralnoj Aziji. Ostvarivanjem dodatne železničke veze sa Evropom smanjuje se i kineska zavisnost od morskih puteva kojima dominiraju SAD. Ovaj projekat se može posmatrati i kao pariranje uticaju Rusije u Aziji, uprkos približavanju Rusije i Kine, odnosno kao kineski odgovor na formiranje Evroazijske unije i na protivljenje Rusije da se u okviru Šangajske organizacije uspostavi zona slobodne trgovine.

Sa aspekta naše zemlje njeno povezivanje sa ovim koridorom je od nemerljivog značaja. Već su otpočeli radovi na izgradnji pruge za vozove velikih brzina dužine 350 kilometara, koja bi povezala glavne gradove Srbije i Mađarske, a čiji je cilj i povezivanje Kine s Evropom, Bliskim istokom i Afrikom. Ovo pruga za vozove velikih brzina, kojom bi vreme putovanja između Beograda i Budimpešte bilo znatno skraćeno, ima veliki značaj i zato što je deo ekspresne linije “kopno-more“ koja bi povezala Kinu s grčkom lukom Pirej. Kinezi su ovu luku kupili zato što se morska varijanta novog puta svile završava u Grčkoj. Nesumnjiv je kineski interes da podrži modernizaciju železnica u Grčkoj, Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji, Mađarskoj i Češkoj. Bez železničke veze Beograda i Budimpešte, kao dela budućeg železničkog puta svile, Kina bi imala problem da izvozi proizvode železnicom do luke Pirej, a potom dalje preko mora u druge evropske i afričke zemlje. Zbog toga i podržava unapređenje komunikacija između Egejskog mora i Dunava – gde se nalazi Srbija, koja tako dobija šansu da postane ključno regionalno trgovinsko čvorište. Kinezi su zainteresovani za radove na pruzi i iz razloga da bi se van Kine obrnuo kapital i dobila referenca za radove u Evropskoj uniji. Iako je cilj da se ojača kineska privreda, Kina obećava da će i privrede zemalja duž rute da profitiraju od novih mogućnosti za pristup tržištu. Srbija mora aktivno da se uključi u ove procese jer za nju postoji opasnost da deo “transportnog kolača“ preuzmu Rumunija i Bugarska koje su otvaranjem drumsko – železničkog mosta preko Dunava između bugarskog Vidina i rumunskog Kalafata potpuno osposobile panevropski koridor 4 kojim se može izbeći prevoz dela tereta preko naše teritorije.

Evropska unija ispituje plan izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte, u okviru kineskog železničkog projekta “Jedan pojas, jedan put”, zbog mogućeg nepoštovanja evropskih propisa od strane Mađarske. Proverava se da li se krše zakoni EU, prema kojima za velike saobraćajne projekte moraju da budu raspisani javni tenderi. Međutim, izvesno je da će se ove nesuglasice rešiti, pošto iako je novi železnički put svile kineski projekat, za realizaciju ima punu podršku Nemačke. Njen prevashodni interes se ogleda u transportu gotovih vozila brzim železnicama do Kine nemačkih proizvođača automobila, koji se trenutno realizuje preko Rusije i Kazahstana, a u budućnosti i novim putem svile. Ovakvim prevozom se skraćuje rok dostave vozila za čitave tri nedelje u odnosu na morski transport. Isto tako nemačka je “imuna“ na kineski prodor baziran na visokim tehnologijama i izvozu sofisticirane robe cenovno konkurentne zapadnoj. Kinezima je osnovni cilj osvajanje tržišta Centralne i Južne Evrope. Nemačka i Kina su usaglašeni ekonomski partneri, zainteresovani za snažnu slobodnu trgovinu, unapred dogovorena i jasna pravila, kao i bolju komunikaciju na celom prostoru Evroazije.

Geopolitička dešavanja oko novog puta svile i akteri koji u njima učestvuju veoma podsećaju na situaciju nakon berlinskog kongresa 1878. godine na kojem je doneta odluka o izgradnji pruge Beograd – Niš i njene veze sa prugom Budimpešta – Zemun. Time je omogućeno prodiranje Nemačke na Balkan najkraćim putem preko Srbije i njeno povezivanje sa solunskim pristaništem. To je za cilj imalo da predupredi Rusiju u širenju svog uticaja, a i da evropski, odnosno pre svega nemački kapital dobije širom otvoreni put za prodiranje na Bliski istok pod geslom Berlin – Bagdad i krilaticom “Drang nach Osten“ (nem. – prodor na istok). Međutim, sada se radi prvenstveno o prodiranju istočnog (pre svega kineskog) kapitala na zapad.

Pored navedenih geopolitičkih i privredno–ekonomskih aspekata, novi železnički put svile imaće sigurno i veliki uticaj na razvoj i upoznavanje sa različitim kulturama zemalja duž cele trase pruge. Ova pruga povezivaće dijametralno suprotne kulture zapada i istoka.  Pored transporta robe prevozom putnika omogućiće se komunikacije među ljudima kao osnovni uslov za razvoj kulture, nauke, društva, širenje civilizacija i sl. Ljudi će se prevoziti ovom železnicom radi zadovoljenja svojih ličnih, ekonomskih, obrazovnih i kulturnih potreba.

Izgradnja novog puta svile za Srbiju predstavlja veliku razvojnu šansu da se aktivno uključi u međunarodne trgovačke, tehnološke i finansijske tokove i konačno na pravi način iskoristi svoj geostrateški položaj.

Literatura:

  1. Nikolić Jezdimir: Istorija železnica Srbije, Vojvodine, Crne Gore i Kosova, Zavod za NIPD JŽ, Beograd, 1980.
  1. Čonkić Milorad: 100 godina železnica u Vojvodini, “NIN“, Beograd,
  1. http://www.trt.net.tr
  2. https://rs-lat.sputniknews.com
  3. http://www.telegraf.rs
  4. http://www.vesti-online.com
  5. http://www.politika.rs/sr/clanak/309058/Pogledi/Novi-put-svile
  6. https://sr.wikipedia.org/sr
  7. http://gdeinvestirati.com/2017/02/21/kineski-projekat-izgradnje-pruge-beograd-budimpesta-pod-istragom-eu/
  8. http://m.dw.com/sr/novi-put-svile-sporan-projekat/a-38843699

[1] naziv u ovom obliku prvi je koristio Ferdinand fon Rihthofen, Nemac koji je živio u 19. veku, iako su još Vizantijci koristili sličan naziv.

[2] maršruta, franc. marche-route: put koji treba preći, pravac, plan putovanja

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja