Напад на Републику: тероризам у Француској

30/10/2020

Аутор: др Александра Колаковић

Након терористичког напада 16. октобра 2020. године у коме је страдао Самуел Пати (Samuel Paty) истраживања јавног мњења показују да 87% Француза верује како је секуларизам у опасности. Истовремено само 40% Француза верује Емануелу Макрону и Влади да ће успешно водити борбу против тероризма. Велики део испитаника (78%) сматра да је оправдано да наставници показују ученицима карикатуре које се подсмевају религији како би илустровали облике слободе изражавања. Ипак, 76%, верује да не постоји механизам који би заштитио наставнике у случају инцидената у учионици. Поменути догађај и последице су нас подстакле на анализу проблема тероризма са којим се суочава Француска.

Убијени наставник историје и географије постхумно је одликован највишим француским орденом Легијe части. Јавност је о овоме обавестио француски министар образовања Жан-Мишел Бланке само неколико дана након што су у Паризу и свим другим градовима Француске организовани скупови на којима су грађани осудили терористички напад као дирекни напад на вредности Републике, међу којима је посебно наглашена слобода изражавања. Додељивањем ордена установљеног за време Наполеона Бонапарте, на чијој ленти пише „Част и Отаџбина“, а који се додељује као признање за војне или цивилне заслуге без обзира на рођење или вероисповест под условом да је прималац ордена привржен и подржава слободу и једнакост, Пати постаје национални симбол и ујединитељ у одбрани Републике од исламистичких напада и тероризма. Један од кључних и дугогодишњих проблема у француском политичком животу овога пута утицао је на то да француска јавност одлучно захтева, а политички врх земље обећа да ће очувати Републику. Иако је и у ранијем периоду било настојања да се реши питање тероризма, сада је врх државе први пут у историји почео да користи нове термине и да мења законске оквире.

Пати је обезглављен у нападу осамнаестогодишњег ектремисте Абдулаха Анзорова пореклом из Чеченије, који је у Француску дошао 2008. године. Намера нападача и починиоца овог злочина била је да казни наставника за „светогрђе” јер је на часу посвећеном слободи изражавања ученицима приказивао и карикатуре пророка Мухамеда публиковане на страницама сатиричног часописа Шарли Ебдо. Иако је Пати на поменутом часу, одржаном две недеље пре догађаја који је шокирао јавност, предложио ученицима да могу напустити час уколико сматрају да ће фотографије повредити њихова верска осећања, једна ученица је остала и то пренела родитељима. Њен отац се потом жалилио школи, захтевајући да се наставник суспендује. Међутим, информација о Патијевом часу изашла је из оквира школе и почела је кампања против професора на друштвеним мрежама. Информације су овим путем стигле и до нападача који није лично познавао жртву.

На основу ових података о овом догађају долазимо до полазне тачке серије  терористичких напада у Француској од 7. јануара 2015. године. Тада су двојица наоружаних екстремиста, браћа Саид и Шериф Куачи, припадници Ал Каиде, упали у просторије сатиричног часописа Шарли Ебдо у Паризу и ликвидирала 11, а ранила 12 новинара и запослених. Исте године, 13. и 14. новембра, дошло је до серије терористичких напада на више веома прометних места у Паризу. У овом координираном терористичком нападу, у оквиру три групе терориста, на шест места погинуло је 130 особа, од чега 80 на концерту у дворани Батаклан, а повређено је преко 350 особа, од чега је чак четвртина била у критичном стању. Најпре је одјекнуло неколико експлозија код Стадиона Француска, а потом у прометном 10. и 11. арондисману у дворани Батаклан, као и испред познатих ресторана и барова Le Petit CambodgeLe Carillon и La Belle Equipe. Интересантно је напоменути да је напад код стадиона организован у време фудбалске утакмице између Француске и Немачке док је Франсоа Оланд, тадашњи француски председник пратио меч. Као одговор француска полиција и безбедносне службе су убиле неколико нападача, а за осталима, посебно ћелијама атентатора и организатора започеле су потрагу. Франсоа Оланд је оптужио Исламску Државу за организовани терористички напад у Паризу, а потом је ова терористичка организација и преузела одговорност. Осам терориста је погинуло (седам се разнело, а једног су устрелили специјалци). У близини места напада пронађени су сиријски и египатски пасош. Сиријски пасош је припадао особи која је у Грчкој пријављена као тражилац азила, а прошла је  кроз територију Хрватске. Терористи у Француској, дакле, долазе из два круга. Један је емиграциони, а други је оквир друге или треће генерације емиграната, које се нису успешно интегрисале у француском друштву. Догађај од новембра 2015. године, који је данас национално место сећања, наишао је на осуду и емпатије за француске жртве широм света. Француска је била у тродневној жалости, а у знак подршке многи градови у свету су значајне споменике, зграде и мостове осветлили у бојама француске заставе. Због безбедносне процене нових напада уведено је ванредно стање које је трајало две године и током којих је спречено неколико терористичких напада у Француској. Посебне безбедносне мере су након укидања ванредног стања  наставиле да се примењују, међутим спорадично је долазило до талачких криза и нових појединачних напада, најчешће од стране једног нападача млађе старосне доби уз употребу хладног оружја. Овим се може закључити да су француске власти значајно успеле да сузбију деловање већих група терориста, али да нова метода деловања терориста, где се појављују појединци – екстремни исламисти као извршиоци терористичких напада, захтева нов начин борбе.

Крајем септембра месеца 2020. године, неколико недеља након обележавања 150. годишњице Треће Француске Републике и почетка суђења оптуженима за терористички напад на новинаре и запослене у сатиричном недељнику, догодио се напад испред некадашњих канцеларија Шарли Ебдоа. Особа која је емигрирала у Француску из Пакистана сатаром је ранила две особе. Емануел Макрон, француски председник, на свечаној церемонији 150. годишњице Треће Француске Републике одржаној 4. септембра 2020. године, истакао је вредности и идеале Треће републике које су део идентитета и данашње Француске. Пре свега мислио је и јавно изрекао да је то одвајање цркве од државе. Макрон је послао политичке поруке које је потребно посматрати у контексту његових изјава да ће повести одлучну борбу против исламистичког сепаратизма. Први пут у француском политичком животу је председник јасно означио исламисички тероризам као главног непријатеља Француске. На поменутој церемонији Макрон је посебно апострофирао да је један странац, италијански имигрант Гамбета прогласио републику, на основу чега је закључио да имигранти чине „покретачку снагу Француске“, али и на вредности које чине део француског идентитета. Макрон се осврнуо и на терористички акт према листу Шарли Ебдо. Нагласио је како су „право на карикатуру и исмејавање, чак и религије, суштински део француског идентитета“. Проблем је што један део данашњих становника Француске очигледно не баштини ове вредности или их као емигрантски део становника у довољној мери не познаје и не признаје, што се одражава на бујање екстремног исламизма и сталну претњу терористичким нападима. У складу са поменутим, један од начина француске борбе је и наставак контроле француских граница до 30. априла 2021. године, о чему је Француска пре убиства Патија, почетком септембра, обавестила Европску унију.

Тереористичким чином у предграђу Париза пређена је „црвена линија“ ‒ оцене су у француској јавности која је шокирана да је Анзоров на друштвеној мрежи Твитер, непосредно после убиства, објавио поруку којом преузима одговорност за смакнуће. Сурови терористички чин и поруку прати и фотографија одрубљене главе, при чему страдалог описује као „једног од паса из пакла који су се усудили да понижавају Мухамеда”. Наставници у француским школама су уплашени, јавност је згрожена и отуда се приликом одавања поште преминулом појавила саборност Француза и одлучни  захтеви да се одбрани Република. Како је ово време друштвених мрежа и комуникације путем интернета,  важно је истаћи ставове који се ту износе. Осуђује се насиље којим су покушане да се угуше вредности Републике – слобода мишљења и изражавања, као и право наставника да подучавају ученике критичком мишљењу и аргументованој дебати. Овде се наслућују будуће дебате око предмета Грађанско васпитање, наставног плана и програма и могућих нових механизама интеграције и оснаживања француског идентитета путем образовних политика, уз поштовање других и толеранцију.

На националној церемонији одржаној 21. октобра на Универзитету Сорбона, одата је почаст постхумно одликованом наставнику Самуелу Патију. Француски председник је истакао да је Пати постао „лице Републике“ и симбол „жеље да разбијемо терористе, смањимо исламисте и живимо као заједница слободних грађана у нашој земљи. Лице наше одлучности да разумемо, научимо, наставимо да предајемо, да будемо слободни […] Нећемо се одрећи карикатура, цртежа […] запамтићемо да се наше слободе крећу само до граница мржње и насиља. Из поштовања према другима […] Јер у Француској, професоре, просветитељство се никада не гаси“. Посебно је, дакле, апострофирана одбрана слободе изражавања, аргументоване дебате и секуларизма, на којима је заснована Република. Говор Емануела Макрона је и једна врста заклетве да ће се наставити живот француских грађана онако како га је водио преминули професор. Ово су и захтеви грађана уплашених за властиту безбедност широм земље. Гласно су наглашене у говору француског председника вредности Републике: поштовање других без дискриминације, неговање толеранције и критичког мишљења, посебно код младих, кроз предавања, подучавања, упознавање историје, књижевности, музике и хумора.

Прве оцене јавности казују да је Француска појачала акцију против исламистичког екстремизма. Анзонов, атентатор на француског професора, убијен је у акцији хапшења од стране француске полиције. Првим хапшењима локална група која је повезана са нападом је растурена. Не делује се само на проблем исламизама у североисточном предграђу Париза, већ се делује на нивоу целе државе. Ухапшени су родитељи, рођаци и пријатељи нападача, отац ученице који је водио кампању на друштвеним мрежама, а  проверавају се и његове везе са терористичким ћелијама и групама. Француска планира да протера 231 лице, стране држављане који се налазе на владиној листи особа за које се сумња да имају екстремна верска убеђења. Од овог броја 180 се већ налази у затвору, а око 80 лица је пред хапшењем. Поред поменутог, на провери је 50 невладиних организација које су у ранијем периоду добијале новчана средства и од француске државе како би се бориле против исламофобије. Оне су самостално и/или заједно са левичарским покретима организовале бројне трибине и протесте против исламофобије у Паризу, као и широм Француске. На удару власти посебно је Колектив против исламофобије, који се доводи у индиректну везу са догађајем од 16. октобра. Све наведено указује на то да је тероризам у Француској дубоко укорењен и прикривен. Присутан је и у оквирима оних организација за које се веровало да помажу интеграцију, негују толеранцију и боре се против дискриминације.

Власт у Француској, поред поменутих, повукла је и неколико деликатних потеза који могу утицати на нестабилност ситуације и довести до нових напада. У прва 24 сата након терористичког чина француска полиција започела је претресе кућа, организација и формалних и неформалних места окупљања. Проверавају се појединци, групе и организације за које нема доказа, али се верује да су повезане са сепаратистичким и терористичким групама. У једном делу јавности, пре свега муслиманске, ове акције (најављено је преко 20 сваког дана у целој Француској) назване су „казненим експедицијама“. Други аргумент у прилог нестабилности и бујања екстремног исламизма су предлог министра унутрашњих послова Дарманина и одлука префектуре Сен Сен Дени. На шест месеци затворена је џамија Pantin, чији је имам Мухамед Хенеш послао поруку верницима, која се карактерише као фатва, да застраше наставника Патија, при чему је објављена и адреса школе. Иако је имам изнео жаљење због видео-поруке поменутог садржаја на профилу џамије, при чему тврди да није позвао на насиље, ипак ће у наредних шест месеци џамија бити затворена за вернике. Ово ће можда умирити један део јавности и омогућити да се истрага спроведе, али се у секуларној држави могу поставити и питања верске толеранције.

Терористички догађај који је покренуо нову борбу против исламског сепаратизма у Француској по проценама стручњака нажалост неће бити једини у црном низу. Ипак показује колико је реч о једном комликованом процесу чије решавање сигурно неће бити постигнуто у скорије време. Друштвене мреже, говор мржње и непроверене информације које се пласирају путем овог савременог медија комуникације показале су се као плодно тло за врбовање, манипулације и индоктринацију младих који постају оруђе тероризма у Француској. Потребни су механизми који ће ефикасно ослабити и сузбити терористичко деловање на тлу Француске. Ово је наравно и међународни проблем а не само француски, и последица је промена у међунардоним односима неолиберализма, политика супер-сила на Истоку, миграција, као и промена у исламском свету борбе између разних фракција и интереса.

Сложеност проблема са екстремним исламизмом у Француској је изражена ако се погледају најновија истраживања јавног мњења. Чак 27% верника муслиманске вероисповести верује да је шеријат изнад правних оквира државе, а међу младима процена је да их је 70%. Истовремено, јасно је да поред доношења нових правних оквира, као што је припрема Закона о сепаратизму који се посебно бави исламским сепаратизмом и чије доношење се очекује у децембру 2020. године, потребан и нови начин интеграције странаца у француско друштво. На основу одавања националне почасти Патију на Сорбони, као и реакција јавности, може се закључити да је његово брутално убиство ујединило је Француску у одбрани Републике. Пати је постао национални симбол универзалних вредности Републике и француског грађанина, тачка уједињења и нове комуникације. Колико ће и да ли ће државне структуре и француска елита Патија поставити у центар тзв. „светог јединства“ у рату против тероризма, видећемо у наредном периоду. Последње анкете говоре у прилог томе да већина Француза подржава потезе владе, иако постоје и ставови да се Француска већ у ранијем периоду морала изборити са овим проблемом. Важно је нагласити и да једна од анкета јавног мњења тврди да се чак 76% испитаних Француза залаже за распуштање Колектива против исламофобије. Извесно је да је превазилажење кризе и креирање ефикасног модела у борби против терориста потребно и Емануелу Макрону уколико жели да освоји нови председнички мандат. Присутне су критике (посебно са деснице, од Марин ле Пен) да је закаснио у борби против исламиста, иако је чињеница да је Макрон у жељи да се приближи гласачима деснице пре овог стравичног терористичког чина над Патијем повукао потезе који су најављивали и ову борбу. У ситуацији кризе и борбе са проблемом пандемије коронавируса стоји захтеван задатак пред Макроном и француском нацијом. Историја нас учи да је Француска у прошлости успела да одбрани Републику, а сада смо сведоци њеног покушаја да преживи и овај „бродолом цивилизација“, како је време у коме живимо назвао Амин Малуф.

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања