Аутор: Стеван Стојков
Током последњих двадесет година, друштвени медији су постали саставни део наше свакодневице. Њих користи 4,62 милијарде људи широм света, што представља више од половине светске популације. Према свим предвиђањима, број њихових корисника, самим тим и њихова популарност, наставиће да расте. Такође, наставиће да расте и време које проводимо на њима, мада оно ни данас није занемарљиво. Према истраживању Global WebIndex-а просечна дневна употреба друштвених медија износи 2 сата и 27 минута.
Успон и константан раст популарности друштвених медија привукли су пажњу многобројних истраживача и подстакли многа питања. Зашто их толико волимо и радо користимо је свакако једно од њих. Друштвени медији, као моћно средство комуникације, омогућили су да нам практично цео дигитални свет буде на дохват руке. Олакшали су нам повезивање и остајање у контакту са пријатељима и члановима породице. Поред тога, преко њих се у највећој мери информишемо о актуелним друштвеним темама и догађајима.
Због тога не чуди што су друштвени медији лако „окупирали“ највећи део нашег слободног времена. Желимо да стално будемо у току и не пропустимо ниједну вест или објаву и фотографију коју на њима поделе наши пријатељи. Зато сваки час проверавамо своје налоге и профиле на њима. Из тог разлога расте време које проводимо на друштвеним медијима, а неретко нам се са том активношћу завршава текући и започиње нови дан.
Друштвеним медијима, по правилу, приступамо преко мобилног телофона. Према подацима из истраживања Social Serbia 2021 у нашој земљи то чини 82% испитаника. Лак приступ и све више времена које проводимо на њима, доводе нас до још једног питања у вези са друштвеним медијима које се све чешће поставља – да ли и на који начин они утичу на нас, тј. на наше ментално здравље?
Одговор на ово питање веома је интересантан. Наиме, након свега до сада реченог о друштвеним медијима, логично би било сматрати да је њихов утицај на наше менатлно здравље у највећем броју случајева позитиван.
Људи су друштвена бића. Живимо окружени људима и да бисмо напредовали у животу потребно нам је друштво. Резултате које постижемо, остварујемо искључиво захваљујући интеракцији са другим људима. Друштвене везе које се при томе неминовно граде и оснажују, имају огроман позитиван утицај на наше ментално здравље. Друштвени медији олакшавају контакте међу људима, те је логично да они доприносе нашем психичком благостању, зар не?
Изгледа да ствари по питању могућег утицаја друштвених медија на наше ментално здравље нису тако једноставне и једнодимензионалне. На такав закључак нас наводе резултати бројних истраживања и студија према којима друштвени медији често имају лошу репутацију управо због перцепције да имају негативан утицај на ментално здравље људи који их користе.
Друштвени медији представљају технологију која је релативно нова и стога нису били предмет довољног броја истраживања којим би се утврдиле њихове дугорочне последице на ментално здравље људи, било да су оне позитивне или негативне. Међутим, бројне студије откриле су снажну везу између њих и повећаног ризика нарушавања менталног здравља њихових корисника. Према резултатима тих студија, употреба друштвених медија најчешће се повезује са депресијом, анксиозношћу и усамљеношћу.
Истраживања у Америци и статистички подаци до којих се у њима дошло откривају нам тужну причу о порасту стопе депресије, самоповређивања и самоубистава, што се поклапа са значајним повећањем употребе друштвених медија последњих година, нарочито код припадника млађе популације. Ови подаци показују да у САД 89% особа од 13 до 17 година има паметни телефон, а да њих 70% користи друштвене мреже „више пута дневно“.
Да постоји значајан однос између друштвених медија и проблема менталног здравља код тинејџера, указују и студије Универзитета у Шефилду. Наиме, њихове студије континуирано указују на негативан утицај превише времена проведеног на друштвеним медијима на тинејџере.
Такође, преглед за 2020. годину у International Journal of Adolescence and Youth испитао је проведено време, степен ангажовања, зависност и активности повезане са друштвеним медијима. У овом истраживању открили су корелацију између поменуте четири области и депресије, психичког стреса и анксиозности код тинејџера.
Посматрано глобално, према подацима World Health Organization приближно један од седам адолесцената пати од менталног поремећаја, а самоубиство је „четврти водећи узрок смрти међу популацијом 15-19 година”. Иако је јасно да се сви ови проблеми не могу аутоматски адресирати на њих, не би требало ни умањивати значај резултата студија које су показле да је употреба мобилних телефона и друштвених медија допринела погоршању менталног здравља тинејџера широм света.
Негативан утицај на ментално здравље и проблеми које изазивају друштвени медији нису ограничени само на тинејџере. Истраживачи са Универзитета у Арканзасу су у својој опсервационој студији из 2021. године анализирали навике корисника друштвених медија на националном узорку од скоро 1.000 људи између 18 и 30 година. Открили су значајну корелацију између употребе друштвених медија и развоја депресије након шест месеци њиховог коришћења. Нешто раније, до сличног открића дошли су и аутори студије „Social Media Use and Its Connection to Mental Health: A Systematic Review“ из 2020. године. Наиме, и њихова студија показала је да друштвени медији могу погоршати проблеме менталног здравља људи који их користе.
Више награђивања, више времена
Депресија, анксиозност, усамљеност, страх од пропуштања, пад самопоуздања, поремећај сна, слабије памћење – само су неки од проблема који се везују за употребу друштвених медија. Већина људи је упозната са могућим бројним негативним ефектима коришћења друштвених медија на ментално здравље, али и поред тога, број њихових корисника, као и време које проводе на њима, константно расту.
Знамо да друштвени медији могу негативно утицати на нас, али из дана у дан расте наше ослањање на њих. Шта нас то тера да их све више користимо?
Друштвене медије користимо због повезаности са другим људима. Савремени начин живота, његов темпо, као и мобилност радне снаге, допринели су да са делом својих пријатеља и чланова породице останемо у контакту само преко њих. Такође, друштвени медији су интерактивни. Преко њих дајемо, али и примамо информације, а кад добијемо позитивне повратне информације, осећамо се добро и желимо да наставимо да их користимо. И управо ту се крије главни разлог због којег људи желе да користе друштвене медије.
Друштвени медији подстичу ослобађање неуротрансмитера допамина и окситоцина који чине да се осећамо добро. Механизам њиховог деловања на наш мозак објаснићемо на примеру друштвене мреже Facebook. На ову платформу поставили смо фотографију са прославе нашег рођендана на којој смо „баш добро испали“. Убрзо почињу да пристижу „лајкови“ и позитивни коментари наших пријатеља. Допамин се тренутно ослобађа и ми се осећамо добро. С нестрпљењем очекујемо нова обавештења о „свиђањима“.
Људски мозак воли допамин. Он подиже наше расположење, мотивацију, па чак и пажњу. У нашем мозгу налазе се четири главна допаминска рецептора која су повезана са различитим конгитивним и моторичким функцијама. Ослобађање допамина обликује наше мисли, понашање и акције. Такође, његово ослобађање представља значајан разлог због којег људи користе друштвене медије, јер како су то открили истраживачи са Харварда, ослобађање допамина може послужити и као друштвена награда.
Позитивни кометари и „лајкови“ на наше објаве на друштвеним медијима представљају стимуланс. Ослобађање допамина је реакција на њих, а оно што следи је управо та друштвена награда за „добар осећај“. Сваки пут када се наш мозак стимулише, позитивни друштвени стимуланси ослобађају допамин. Сваки нови „лајк“ учиниће да се наша повезаност са овим стимулансима, као и везама које они стварају, настави. Што смо више награђивани, више времена ћемо желити да проводимо на друштвеним медијима.
Поред психолошке жудње за позитивним повратним информацијама које може створити употреба друштвених медија, све више времена на овим платформама проводимо и због њиховох „лепљивог“ дизајна. Наиме, тимови стручњака – психолога, комуниколога, дизајнера, програмера – дали су све од себе да буду дизајниране тако да привлаче пажњу, да својим корисницима пружају забаву, стварају осећање потребе да буду део „нечег већег“ и да више пута дневно проверавају своје профиле како не би пропустили новости.
Осим тога, дизајн апликација и интернет страница друштвених медија допринео је томе да њихово коришћење има исти ефекат на мозак као играње слот машина. Када на свом мобилном телефону покренемо апликацију одређене друштвене мреже, ми унапред не знамо који ћемо садржај видети. Он за нас представља непознаницу све док се апликација не отвори.
Приликом сваког отварања, спонтани резултат (садржај на екрану нашег телефона) изазива осећај „награде“ ослобађањем допамина. Управо ово је разлог због којег се јавља зависност од друштвених медија. Како NeuroGrow наводи: „Студије показују да слика добијена скенирањем мозга ‘тешких’ корисника друштвених медија изгледа веома слично онима који су зависни од дроге или коцкања“. Истраживања показују да је већ сада 5% младих зависно од друштвених медија и да је та зависност потенцијално већа од зависности од алкохола и цигарета.
Узрокујући тренутно ослобађање допамина, друштвени медији чине да се њихови корисници осећају срећним. Међутим, све чешће се може чути да то није нужно здрава врста среће, већ да уместо тога ово осећање више личи на завист. То поређење са другима, на које нас подстичу друштвени медији, може негативно утицати на наше ментално здравље. Такође, изостанак очекиваних „лајкова“ и позитивних коментара на садржај који смо поделили учиниће нас разочараним и може пољуљати наше самопоуздање.
Негативни ефекти
Замку упоређивања са другима, вешто постављену на друштвеним медијима, веома је тешко избећи. Поређење наших живота са животима других људи по правилу не утиче позитивно на наше ментално здравље. Било да се поредимо навише – с људима којима иде боље или наниже – с људима који се налазе у тежој ситуацији од наше, након поређења осећамо се горе. Свака врста поређења са другим корисницима на друштвеним медијима повезана је са симптомима депресије.
Вратимо се на пример фотографије са прославе нашег рођендана коју смо поделили на Facebook-у. Нисмо поставили било коју, већ смо одабрали ону на којој смо „баш добро испали“. Највећи број корисника поступа на тај начин. Разлог је јасан: желе да се у најбољем светлу представе другим корисницима ове платформе. Да би нам тај подухват што више олакшали, друштвени медији су нам на располагање ставили низ „филтера“ и сличних алата за обраду фотографија. И не само то.
Према истраживачима друштвених мрежа, оне нас и награђују ако користимо ове алате. Резултати њихових истраживања показују да алгоритам Instagram-а фаворизује и већем броју других корисника показује фотографије „провучене“ кроз филтере ове популарне друштвене мреже.
Овако улепшана слика стварности, кроз промовисање неразумних очекивања, негативно ће утицати на ментално здравље. Нереална очекивања ће неизбежно остати неиспуњена, те ће се јавити осећај незадовољства собом, својим изгледом, животном ситуацијом, што ће неминовно довести до пада самопоуздања и самопоштовања. Није тешко претпоставити да ће се значајан број тинејџера, посматрајући фотографије (професионално обрађене у нпр. Photoshop-у) певачица или спортиста које прате на друштвеним мрежама, осећати незадовољно по питању свог физичког изгледа.
Такође, ко би се на друштвеним медијима хвалио да му не иде добро и још ту своју незавидну ситуацију поткрепио фотографијама које о томе сведоче. Објаве на овим платформама резервисане су за лепе тренутке – прославе личних и професионалних успеха, фотографије са летовања, провода, рођендана, свадби и сл. Међутим, наша свакодневица често не изгледа тако позитивно, те друштвени медији представљају плодно тле за рађање злобних осећања – љубоморе и зависти. Постојање везе између зависти и депресије коју проузрокује коришћење друштвених медија потврдиле су многобројне студије.
Друштвене медије користимо јер верујемо да ћемо се осећати боље, а не лошије. Да ћемо након њихове употребе бити срећнији, а не тужнији. Ову грешку у предвиђању, поновићемо сваки пут кад покренемо неку од апликација друштвених медија на нашем телефону или посетимо њихове интернет странице. Без обзира на то колико смо се пута осећали незадовољно, тужно, усамљено, изоловано након њиховог коришћења, помислићемо да ће нам нова посета друштвеним медијима помоћи да се осећамо боље.
Погрешићемо и ако помислимо да већи број пријатеља на друштвеним мрежама значи да смо друштвенији и да имамо бољи друштвени живот. Хиперповезаност коју нам омогућавају дигитална технологија и друштвени медији могу негативно утицати на успостављање стварних друштвених веза, као и интеракцију лицем у лицем са нашим пријатељима из стварног живота. Иако нам је лакше да преко друштвених медија виртуелним пријатељима посветимо време, позитиван терапеутски ефекат на наше благостање једино има време проведено са нашим правим пријатељима.
Жеља да стално будемо „у току“ са активностима наших пријатеља на друштвеним медијима такође може негативно утицати на наше ментално здравље. Повећање анксиозности до које може довести перципирана искљученост из активности наших друштвених кругова објашњава се популарним концептом „страх од пропуштања“.
Страх од пропуштања односи се на „прожимајућу бојазан да би други могли имати корисна искуства из којих је неко одсутан“ и „карактерише га жеља да останете стално повезани са оним што други раде“. Он је повезан са интензивном употребом друштвених медија.
Друштвени медији су нас учинили свеснијим шта пропуштамо и како се наши пријатељи добро забављају на догађају на којем ми нисмо били присутни. Гледајући фотографије или снимке доброг провода наших пријатеља, којег ми нисмо били део, осетићемо се искљученим. Истицањем оваквих догађаја и активности, „увек укључена“ комуникациона технологија може да изазове осећај анксиозности, усамљености и неадекватности. Управо због тога, због страха да нешто не пропустимо, све чешће ћемо проверавати наше налоге на друштвеним медијима.
Студије рађене у САД откриле су чврсту везу између интензивне употребе друштвених медија, страха од пропуштања и депресије и анксиозности. Такође, често проверавање корисничких профила на њима и, у том циљу, држање мобилног телефона увек повезаног на интернет и у непосредној близини, може довести до одлагања спавања и недовољно квалитетног сна.
Друга страна
Поред набројаних негативних ефеката друштвених медија на наше ментално здравље, важно је скренути пажњу и на повећани ризик од сајбер малтретирања којем су у последње време корисници све чешће изложени. Нажалост, и у овом случају, тинејџери представљају групу корисника која је најугроженија.
Да ли на основу изложених ефеката можемо донети коначан суд о утицају друштвених медија на нас?
Све до сада речено чини само један део одговора на питање како друштвени медији утичу на наше ментално здравље. Као и за толико других ствари и појава у животу и за друштвене медије се може рећи да свака медаља има две стране. Стога не би било фер ако бар укратко не бисмо навели и позитивне ефекте њихове употребе на наше мантално здравље па тек онда покушали да дамо целовит одговор.
Друштвени медији представљају изузетно ефикасно средство за повезивање људи и заједница широм света. Ова њихова позитивна страна нам је нарочито била важна у ери пандемије када смо се сви суочавали са разним баријерама које су отежавале лично повезивање.
Умрежавање малих група људи засновано на сличним интересовањима и заједничким вредностима допринело је скретању пажње и подизању свести о многим важним, али ипак запостављеним друштвеним проблемима. Такође, друштвени медији нас информишу, образују (кроз разне курсеве и едукативне садржаје), представљају одлично место за исказивање креативности, а многима су помогли и у проналажењу посла.
Након сагледавања и неких позитивних ефеката друштвених медија, целовит одговор по питању њиховог утицаја на наше ментално здравље чини се све даљим. Можда то представља и прави пут, јер одговора на овако широко питање има вероватно колико има и корисника друштвених медија. Студије и истраживања која су се бавила овом тематиком, могу нам бити од помоћи, али њихове резултате морамо узимати са одређеном дозом резервисаности.
Већина истраживања у први план ставља потенцијално негативне ефекте, али у последњих пар година појавило се више радова који говоре против овакве генерализације. Према овим радовима, научни докази до којих се до сада дошло су дискутабилни јер су често засновани на непоузданим подацима. Наиме, друштвени медији нерадо деле податке са истраживачима, а познато је да приликом анкета и интервјуа испитаници по правилу дају одговоре који их представљају у бољем издању или за које претпостављају да би друга страна желела да их чује.
Такође, приликом тумачења резултата истраживања треба обратити пажњу и на то да ли су они објављени у популарној или стручној литератури. У популарној преовладава став да је утицај друштвених медија претежно негативан, док су у стручној литератури препоручује посматрање различитих друштвених медија посебно, јер сваки од њих омогућава и подстиче различите врсте понашања њихових корисника, а посебно се наглашава да је важно разликовати симптоме од дијагнозе проблема менталног здравља.
Будући да не постоји јединствен приступ овом питању, није могуће дати ни јединствен одговр како друштвени медији утичу на наше ментално здравље. Недостатак консензуса отежава и давање конкретних препорука како би се избегли негативни ефекти коришћења друштвених медија. Најједноставније је препоручити њихову временски што краћу употребу. Али то није довољно, јер је далеко важније како и зашто користимо друштвене медије од тога колико на њима боравимо.
Друштвене медије би требало да посматрамо као користан алат савременог света који нам може олакшати одређене ствари, али који нам не може заменити праве пријатеље. Од нас и нашег начина употребе друштвених медија зависи како ће они утицати на наше ментално здравље. Ако приметимо да је њихов утицај већим делом негативан, неће бити крај света ако направимо паузу или чак престанемо да их користимо.
Извори:
https://www.kcns.org.rs/agora/uticaj-drustvenih-medija-na-nasu-svakodnevicu/
https://www.medicalnewstoday.com/articles/social-media-and-mental-health#summary
https://jamanetwork.com/journals/jamapsychiatry/fullarticle/2749480
https://socialmediavictims.org/mental-health/
https://socialmediavictims.org/mental-health/depression/
https://www.oberlo.com/statistics/how-many-people-use-social-media
https://datareportal.com/reports/digital-2021-october-global-statshot
https://pioniri.com/sr/socialserbia2021/
Остави коментар