Аутор: Жељко Ињац, новинар
За трансхуманисте садашње стање човека и човечанства је предисторија – предисторија у односу на оно што ће уследети, предисторија као увод у историју новог човечанства, новог човека који заправо то више неће бити. Садашњи човек према идеологији трансхуманизма је несавршен, смртан, ограничених могућности, иако еволутивно далеко изнад већине живих бића на планети, ипак „грешанˮ и ограничен. АЛИ, пред њим је „светла будућностˮ, односно не баш пред њим, већ пред његовим технолошки и научно еволуираним и усавршеним потомцима. Човек каквог до сада знамо рачунаће се попут онога како ми данас гледамо пећинског човека. То ће се наравно догодити у будућности након што садашњи „пећински човекˮ еволуира у трансчовека.
Научна достигнућа и савремена цивилизација су већ успели да продуже човеков живот. Трансхуманисти планирају да учине човеков физички живот вечним, односно толико дугачким да се може сматрати вечним у односу на просек година који сада чини један људски век. То није једини циљ трансхуманизма. Циљ је и да тај живот буде далеко квалитетнији, да нема болести, патње, муке, глади, несреће итд. Све оно што је човек вековима приписивао загробном животу, тј. оном делу загробног живота које следи заслужнима, било да је то Валхала, рај, џенет или неко друго место блаженства, то трансхуманисти планирају да остваре већ сад и овде на земљи и у физичком телу.
Ово што смо до сада имали није била историја, већ заправо праисторија, како тврде трансхуманисти, праисторија несавршеног, готово пећинског човека. Но, након сингуларности, тј. момента када ће еволуирани човек престати да буде индивидуа и постати део колективне свести човечанства, почеће „праваˮ историја.
Та замишљена прекретница у историји, или према трансхуманистичком веровању почетак праве историје, могао би наступити „ускороˮ. Не слажу се баш сви трансхуманисти око тачног датума почетка сингуларности, али ту негде, око 2050. године (неколико година раније или касније) требало би све да почне.
Након уласка у „светлу будућностˮ сва досадашња историја ће се посматрати као предисторија, као мрачна прошлост, као дуготрајно лутање човечанства, сатираног својом несавршеношћу, неконтролисаним и примитивним поривима, ограниченошћу како телесном, тако и интелектуалном. Све у свему, посматраће се као једно мрачно доба које се, ето, морало десити, као што се морало десити и да човеколики мајмун сиђе с дрвета и прохода на две ноге. Било је мучно, дуго је трајало, али је вредело, а откако је сишао с дрвета, па док није запалио ватру, и то је дуго потрајало, али је исто тако вредело. Да би коначно, после пећинског човека и овог садашњег који је заправо исто што и пећински, дошао нови човек, уберменш, како га је дефинисао Ниче. Мада Ниче није био трансхуманиста (смешно би било помислити да јесте), а није био ни претеча трансхуманизма, ипак његова идеја уберменша на неки начин се уклапа у идеологију и филозофију трансхуманизма. Ничеов уберменш је човек воље, али ипак само човек.
Трансчовек је нешто сасвим друго. Ничеов уберменш је нека врста Супермена, али и даље у оквирима природног, тј. датости и ограничености које владају природом садашњег човека. Трансчовек ће бити „ослобођенˮ свих тих природних окова и датости и биће Супермен, али више неће робовати природи, тј. својој палој, грешној и несавршеној природи, пошто ће помоћу науке и технологије надићи све недостатке те и такве природе. Уосталом, то се већ дешава. Зар немамо прелепе старлете и старлетане, захваљујући пластичним операцијама? Зар не побеђујемо болештине које су некада одузимале милионе живота? Зар не продужавамо човеку живот трансплатацијом органа? Но то је тек промил онога што ће нама наша научно-технолошка борба дати.
Човек ће јести са дрвета познања добра и зла, које отвара ум и постаће бог, иако му је Бог управо то забранио на почетку свих почетака – барем тако тврди Библија. Оци првих векова хришћанске цркве су на трагу тог обожења говорили да је човек ипак позван да постане бог, али бог по благодати, при чему би задржао своју индивидуалност, односно личност, иако би се благодаћу, тј. божанским енергијама које би задобијао кроз цркву као заветну заједницу која се налази између историје и есхатона и која уводи у есхатон, мењао и трансформисао, тачније преображавао у бога по благодати, али не и Бога по суштини.
Трансхуманизам још није ушао дубоко у ове религијске дефиниције и појмове, но полако, будућност, тј. сингуларитет је пред нама. Има времена да се касније разматра у којој мери је трансчовек заправо бог у односу на обичног садашњег грешног човека. Можда у истој оној мери у којој је садашњи обичан човек супериоран у односу на остала жива бића или, како то рече један јуродиви руски светитељ, у односу на нашу „старију браћу и сестре животињеˮ.
Трансхуманизам управо нуди човеку да једе са дрвета познања. Отвара му очи, показује како да кроз знање и науку победи своју природу која га ограничава и спутава, да победи смрт, болести, несреће, природне стихије.
Све оно што су религије обећавале вековима уназад у неком загробном животу, трансхуманисти и наука полако већ сад постижу у овом свету, у овом животу. И сад може да се роди сумња код религиозних људи, па да кажу: „Чекај мало, ако то може све сад и одмах, што су нас онда оне чике у мантијама завлачиле вековима?ˮ А може и обратно, упоран верник, фанатичан, може рећи: „Аха, па Библија је лепо рекла на почетку, ко једе са дрвета познања добра и зла да је проклет, дакле доле с науком. Не треба нам наука и напредак!ˮ Ово је заправо лажна дилема. Нити је Бог забранио људима напредак и науку, нити им је запретио да по сваку цену морају остати недорасли во вијек и чекати неки есхатон да би се мало провели у рају.
Ипак, трансхуманизам дебело улази у сферу религије, и то не само тиме што нуди оно што нуди и религија, већ и што се поставља као нека нова религија. Али, то није све…
Бити једно у Христу кроз благодат, тј. божанске енергије у једној заветној заједници, не искључује личносно-индивидуално постојање. Насупрот томе, трансчовек када прође сингуларитет и постане део једне колективне човечанске свести, када се укључи неуролинк чипом у мозгу директно у сајбер спејс, постаће надчовек али ће престати да постоји као индивидуа. Заправо, он као индивидуа више и није битан, чак и ако успе да очува неку аутономију унутар те огромне сајбер спејс свести.
Његове мисли и осећања ће бити позната свима који су прикључени директно у главу на интернет, а његов ум ће бити апгрејдован и апдејтован до неслућених могућности. Као Нео у Матриксу кад спознаје саму суштину Матрикса. Нови човек, тј. трансчовек, биће истовремено и појединац у телу и Матрикс у души. Његова свест ће бити колективна свест целог човечанства. Како ће то изгледати, Бог свети зна, и да ли ће то уопште функционисати, за сад постоје само спекулације. Али, да се интензивно ради на томе, ради се.
Интернет, овакав какав сад познајемо, исто је део предисторије, односно праисторије. Примитиван је и несавршен. Што би рекао Цукерберг, његова је жеља не само да људи широм света комуницирају (наравно, подразумева се да влада слога и јединство, да нема сајбер насиља и да факт чекери одрађују свој део посла) већ да та комуникација прерасте у телепатију, да сви могу да осете шта онај други осећа, и виде шта онај други мисли, да ништа не буде скривено што се неће открити и тајно што се неће дознати. Но то ваљда неће бити проблем јер сваки појединац који буде прикључен директно у главу на тај нови интернет, аутоматски постаје део колективне свести па му његови лични мали проблеми, неуспеси, комплекси, сујете и нарцисоидност вероватно неће сметати. Уосталом, свако ко буде чипован у главу надићи ће те ситне људске сујете када постане део колективне свести, баш као што су комунисти надишли капитализам и омогућили једнакост свима, осим, наравно, владајућој елити, јер неко ипак мора да влада и да буде неједнак и капиталиста.
Знамо из Јеванђеља за оног несрећника у коме је био легион палих анђела, како се страшно мучио знајући и осећајући све њихове мисли и осећања истовремено, па кад је Христос изгнао легион, ни свиње нису издржале ту, благо речено, тензију него су се побацале у провалију од муке. Али добро, можда ће Цукерберг или неко други, рецимо Илон Маск, успети да направи неки сајбер простор, неко царство у коме ће владати другарство, у коме ће куће бити од чоколаде а прозори од мармеладе, само не знамо како ће свако радити оно што хоће, а да не смета осталима, осим ако у потпуности не буде одстрањена индивидуална воља и свест.
Телесна аутономија какву сад познајемо престаће да постоји. Но не само телесна, већ и душевна, умна, интелектуална… Интернет тела или повезивање људског тела са интернет мрежом, буквално је до пре неколико година звучала као научна фантастика. Сад је већ реалност. Илон Маск и његова (једна од многобројних) компанија Неуралинк произвела је чип који је експериментално годинама уназад успешно повезиван са мозгом животиња, а у наредном периоду ће бити повезиван и са мозгом људи. Овај „добри и чудотворниˮ чип (заиста се извињавам на можда и претераном сарказму, али просто не могу да одолим) пре свега ће имати хуману фукнцију, како то обично све креће с добрим намерама на путу до пакла. Према Масковим речима прво ће се користити да покрене мишиће код инвалида, а богами и да омогући слепима од рођења да прогледају, што је заправо још једна слика из Јеванђеља и симулација Христа. Опет, добро, и до сада су се религиозни људи без потребе бунили када је наука и медицина помагала људима, уместо да буду захвални за бројна постигнућа која су људски живот учинилa лакшим и људе мање болесним (да ли су?). То што су неке чике у белом мантилу радиле у конц-логорима и експериментисале на људима, само је изузетак, а не правило, ваљда.
Тако то бива, миц по миц, Аушвиц. И намере оснивача Трећег рајха су правдане као добре и својим високим циљевима. АЛи, да не претерујемо, уберменш нациста и трансчовек трансхуманиста нису ни приближно слични, нити исти.
Уберменш нациста је још имао способност покајања, мада већина то није желела, али им макар то није било одузето. Уберменш, односно трансчовек, неће имати ову могућност. Просто, једном увучена појединачна свест у сајбер свет у коме губи индивидуалитет, биће трајно изгубљена као појединац. Колективно човечанство, сједињено са АИ (вештачком интелигенцијом), као нова свест појединца који задржава још једино своје тело (мада је заиста питање шта ће му и тело ако успе да се у потпуности пребаци у сајбер простор), не може постићи индивидуално покајање јер просто од његове индивидуе неће много шта остати.
Дакле, нацистички уберменш је са хришћанске, исламске и јудаистичке тачке гледишта био у предности, тј. имао је могућност покајања, а самим тим и могућност спасења, вечног живота у рају и колико-толико добрих односа са Богом, под условом да је у њега веровао.
Трансчовек ту могућност неће имати.
Но шта човеку који пристане да постане део глобалне интернет мреже уопште значи индивидуално спасење душе, рај, пакао, Бог и остале религијске приче?
Вероватно ништа, као и многима кроз историју. Дакле, ништа ново под капом небеском, једино ће машинерија која меље људске душе бити моћнија, ефикаснија, бржа, занимљивија, привлачнија, а и нудиће реално божанске способности.
Неко ко је рођен глуп или ко се никад није потрудио да мало вежба мозак, једноставним прикљученијем преко чипа у мозгу на глобалну човечанску свест која је у симбиози са свешћу вештачке интелигенције, одједном ће постати геније. Барем тако обећавају трансхуманисти, но видећемо до краја шта ће заиста бити.
Али хајде, можда неће свако постати геније, но ипак моћи ће да победи одређене недостатке, болести, да слеп од рођења најзад прогледа, да глув од рођења чује, да инвалид прохода, али и не само то. Имаће приступ свим информацијама које су му потребне.
Моћи ће да се у делићу секунде пренесе са хладног Исланда на Малдиве и да осети топлину сунца и мора, мирис и укус плодова мора, које неко други, такође прикључен на колективну свест човечанства, боравећи тамо осећа.
Што каже Сајфер, издајица побуњеника у филму Матрикс, док једе виртуелни бифтек након што је поново враћен у Матрикс: „Незнање је блаженство.ˮ Његово блаженство није само у томе што ужива у виртуелним благодетима, већ и што не жели да зна праву истину јер је од машина затражио да му избришу сећање на побуњеничке дане, дане када је знао какав је свет заиста, изван Матрикса. Време када је знао истину.
Сајфер је управо модел оног дела човечанства који ће радо пригрлити „достигнућа“жˮ трансхуманизма. Сајфера у овом свету можда има више него Неа и побуњеника. Не можда, него сасвим сигурно. Једно је гледати филм и навијати за побуњенике, сасвим је друго оскудевати у храни, лековима, огреву, одећи, одрећи се благодети цивилизације зарад истине. Такав пут је заправо увек следила мањина, оних најхрабријих и најодлучнијих, оних којима је дражи живот у пећини и пећински услови него трнасхуманистички виртуелни бифтек.
Ипак, ми смо већ навикнути на виртуелни бифтек из Матрикса, благодети интернета, куповина из куће, онлајн плаћање рачуна, без гњаваже за шалтером, чекања у бесконачним редовима, писања писма које стигне на други крај света за мање од секунд, комуникација звуком и сликом са вољенима који су на другим континентима и безброј других корисних ствари које је донео интернет и које ће тек донети, какви су и послови од куће, рецимо. На добро се човек лако навикне.
Сад замислите да отпутујете у Њујорк на пословни састанак у делићу секунде, исто онако како шаљете имејл, али не путем неке апликације, какав је Zoom или WhatsApp, него дословно, да пренесете своју свест у интернет простор и просто се нађете у глави неког другог човека који седи у канцеларији неке велике корпорације. Одједном сте на пословном састанку, буквално, физички. Пијете кафу и преговарате о послу. Рукујете се са послодавцима. Потписујете уговор. Или, још боље, идете на море не излазећи из куће, у делићу секунде. Пливате, роните, сунчате се, уживате, реално, физички.
После таквог искуства, да ли ће моћи ико да вас убеди да су трансхуманисти зле чике?
То је оно што се планира у будућности, можда и скоријој будућности. Пре него се индивидуе утопе у колективну свест, прво ће им бити понуђено да уживају у што већим благодетима научног напретка и технологије.
Интернет какав сад познајемо је само први степеник у доба трансхуманизма. Следеће степенике нећемо ни приметити, а већ ћемо добрано закорачити у свет трансхуманизма. Већ сад не можемо да тврдимо да смо они људи какви су људи били у ХХ веку. Наше могућности данас су кудикамо веће него у прошлом веку. То најбоље знају „ајтијевциˮ, који зарађују сасвим лепе суме и свеједно им је где живе, да ли у Москви или у Београду, и сасвим им је свеједно да ли се води некакав рат у Донбасу и да ли тамо гину њихови сународници с обе стране фронта. Новац који зарађују није мали, а глава на ратишту је јефтина. Зато је миграција у Београд логичан потез, без претеране гриже савести. Заправо, без икакве.
Крајем ХХ века друштво из блока се организује у кафићу да среди свој кварт. За месец дана направи се полигон за вежбе, поставе клупе, посади дрвеће, направи дечје игралиште. Данас се прво договарају данима у колективној преписци да покупе смеће из кварта. Затим се посвађају јер неколико нарциса из групе наметне конфликтну ситуацију и на крају се не уради ништа. Да, интернет увелико утиче на наш живот, а и тек ће. Ми више нисмо они људи који смо били у ХХ веку, а многи су и рођени у овом веку. И као што нам је фантастично када читамо како су Срби некада пробили Солунски фронт и решили Први светски рат, јер знамо сасвим сигурно да ми, данашњи Срби, нисмо у стању да победимо ни на Мундијалу у Катару, тако је исто велика разлика између савремених интернет генерација, које одмалена чукају по телефону и оних рођених у ХХ веку који још увек нису направили макар Фејсбук профил.
Неуралинк чипови нису теорија завере. Уосталом, шта је данас уопште теорија завере, када за кратко време готово све постане реалност? Неуралинк чипови су реалност. Кратак је пут од подизања инвалида из колица и отварања очију слепима од рођења (који ће највероватније остати душевно слепи) до повезивања читаве једне фирме путем неуралинк чипа, па потом читавог града, па на крају читаве планете.
Убрзо ћете почети гледати рекламе у којима је „научно доказаноˮ да је интернет на вашем рачунару или телефону 100 пута спорији од интернета неуралинк чипа у вашој глави. Хајде што је спорији, али и могућности су му ограничене. Можете да чујете звук и видите слику на рачунару и телефону, али не можете да осетите мирис, додир, на старом интернету вам нису сва чула укључена. Немојте бити пећински људи. Будите савремени, модерни. Будите у корак с временом. Погледајте филм у коме ћете моћи осетити мирис мора и укус кавијара. Други ће вам то препирчавати са жаром, а ви, који се одупирете прогресу, остаћете на дводимензионалним сликама екрана.
Уосталом, то је корисно и за економију ваше државе. Чипујте се на време и постаните сајбер туристички водич кроз Србију. Прикажите Кинезима или Американцима све чари ћевапа, кајмака, сплавова, ноћног живота у Београду, јер све што ви осетите, видите и чујете, и они ће. Прилика која се не прошушта. Будите успешан „инфлуенсерˮ у Матриксу. Будите прави патриота. Прикажите Србију свету онаквом каква она заиста јесте, са домаћом ракијом шљивовицом, са снегом на Копаонику, са мирисима лесковачког роштиља, са лепотом српских девојака. Будите патриота као Леар из Домановићеве приповетке „Дангаˮ. Узмите два чипа, а не један.
„После неколико дана шетао је онај са два жига на челу исправљене главе, достојанствено и охоло, пун славе и поноса, и куд год прође, све се живо клања и скида капе пред јунаком својих дана.
Трче улицама за њим и жене и деца и људи да виде великана народног. Куд год пређе, простире се шапат пун страхопоштовања:
– Леар, Леар!… То је он! Оно је тај јунак што није јаукнуо ни гласа од себе дао док су му два жига ударили!
Новине су писале о њему и обасипаху га највећом хвалом и славом.
И заслужио је љубав народну.ˮ (Данга, Радоје Домановић)
Остави коментар