Država u doba pandemije koronavirusa: iskustvo Francuske

25/03/2020

Autor: dr Aleksandra Kolaković

 

Kada je Svetska zdravstvena organizacija 11. marta 2020. godine proglasila pandemiju koronavirusa (Covid-19), 114 država u svetu već je pristupilo sprovođenju mera kako bi se suzbilo širenje virusa o kome se za sada malo zna, a vakcina ne postoji. Iz iskustva Kine bilo je jasno da će se i ostale države ubrzo naći pred velikim izazovima. Opredelili smo se da, na osnovu do sada poznatih podataka, analiziramo kako se jedna od ključnih država Evrope suočila sa pandemijom i koje je mere preduzela da zaštiti građene, kao i da omogući normalno funkcionisanje, život i rad. Posebnu specifičnost situacije u Francuskoj čini i održavanje lokalnih izbora marta 2020. godine, kao i sve posledice nedavnog perioda štrajkova i zahteva za penzionom reformom. Oni su zahvatili i sektor zdravstva i socijalne zaštite, a prekinuti su pojavom virusa i proglašavanjem pandemije. Iskustvo Francuske je interesantno i sa aspekta odnosa EU i pandemije koronavirusa. Kako države članice nemaju zajedničke politike, koje bi primenile u ovakvim okolnostima, važno je ukazati i na dosadašnja iskustva pojedinih država članica.

Prva tri slučaja obolelih od virusa pojavila su se u Francuskoj 24. janaura 2020. godine. Reč je o kineskim državljanima koji su došli u Francusku iz žarišta empidemije – Vuhana. Ovo su ujedno i prvi slučajevi u Evropi, a danas je Francuska sedma zemlja izvora koronavirusa u svetu.  Prvi smrtni slučaj u Francuskoj zabeležen je 15. februara, kada je u bolnici u Parizu, koja je određena za prihvat i zbrinjavanje obolelih, preminuo osamdesetogodišnji kineski turista, koji je došao u Francusku tri nedelje ranije. Prvi smrtni slučaj francuskog državljanina zabeležen je 23. februara 2020. godine, a od kraja februara počeo je da se uvećava broj zaraženih i preminulih, nakon čega je francuska država donela plan i započela da preduzima ozbiljne mere u cilju suzbijanja virusa.

Pre analize borbe Francuske protiv pandemije koronavirusa potrebno je istaći nekoliko specifičnosti zdravstvenog sistema Francuske i uloge države. Francuska je 2017. godine potrošila 11,3% BDP-a na zdravstvenu zaštitu ili 5.370 američkih dolara po glavi stanovnika, što je broj veći od proseka koji su potrošili bogate zemlje, na primer Nemačka (10,6%) ili Kanada (10%), ali manje nego u SAD-u (17,1%). Sistem bolnica je složen, a čine ga javne bolnice, neprofitne bolnice (povezane sa javnim sistemom) i privatne bolnice. Vlada utvrđuje stopu u kojoj se pregovara o medicinskim troškovima i vrši nadzor nad fondovima zdravstvenog osiguranja, kao i nadzor nad mrežom javnih bolnica.

               Kada je došlo do epidemije koronavirusa u Kini, Francuska je krajem januara započela pripreme za evakuaciju svojih državljana iz područja zahvaćenog virusom. Prvi avion sa 220 francuskih građana sleteo je na vojni aerodrom 31. januara 2020. godine. Ukupno su organizovane četiri avio evakuacije (druga 1. februara, treća 8. februara, u saradnji sa Velikom Britanijom obezbeđen je povratak 38 Francuza). Četvrta evekuacija organizovana je 21. februara direktno iz Vuhana, pri čemu su evakuisani izolovani u gradu Branvil. Francuska je pored evakuacije svojih državljana iz Kine evakuisala i državljane drugih država i svi su smeštani u dvonedeljni karantin. Državljani Srbije koji su živeli i radili u Kini u trenutnu izbijanja epidemije, takođe su došli do Beograda preko Francuske.

            Pored pomenutih evakuacija, pripreme bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, dezinfekcije i preporuke građanima kako da se ponašaju, francuska vlada je uporedo radila na stvaranju plana da bi usporila širenje virusa. Plan obuhvata četiri stepena, a počeo je da se primenjuje od 23. februara, kada je zabeležen prvi smrtni slučaj francuskog državljanina. Prvi stepen „virus nije detektovan u široj populaciji“ bio je usmeren na preduzimanje početnih mera da se virus raširi i bio je na snazi do 29. februara, kada je u Francuskoj zabeleženo 2 preminulih i 86 novih slučajeva zaraze. Sve akcije u ovom periodu bile su usmerene da se umanji mogućnost da se virus teritorijalno proširi. Stoga su i preporuke države i francuskog predsednika bile da se kontakti i putovanja umanje, zabranjene su posete staračkim domovima, ali ove mere pokazale su se kao blage i nisu dale vidljive rezultate, a većina Francuza je nastavila da održava socijalne kontakte. Situacija se pogoršala i već 12. marta Francuska je imala 61 smrtni slučaj i 2803 zaraženu osobu, a 13. marta 79 mrtvih i 3570 zaraženih.

Dve nedelje nakon ulaska u drugi stepen Plana, Francuska je 13. marta aktivirala i treći stepen – „virus cirkuliše aktivno na teritoriji cele zemlje“. Ovaj stepen podrazumeva i najveće angažovanje države i donošenje strogih mera u cilju borbe protiv virusa. Zatvorene su škole, fakulteti i vrtići. Preporuka je rad u kućnim uslovima i uz pomoć interneta, naravno, za sve profesije gde je ovakav rad moguć. Dok je Ministarstvo rada Francuske na osnovu odluka vlade 15. marta preciziralo načine organizacije rada u uslovima koronavirusa, bilo je već 129 mrtvih i 5.284 zaraženih. Francuske vlasti su se 17. marta 2020. godine opredelile za mere sprečavanja širenja virusa koje obuhvataju: ograničeno kretanje i karantin, odnosno boravak u stanu, redovno održavanje higijene ruku, bez rukovanja i tradicionalnog francuskog ljubljenja prilikom susreta, ograničeni izlazak u kupovinu osnovnih namirnica, kupovina u lokalnim prodavnicama, izlazak iz zdravstvenih razloga, izlazak iz porodičnih razloga kao što su pomoć osetljivim osobama, čuvanje dece i sl, individualno vežbanje bez okupljanja i izlazak u blizini stana za potrebe kućnih ljubimaca. Za izlazak iz kuće popunjava se poseban dokument na kome se piše i razlog izlaska. Za nadgledanje ograničenog kretanja angažovani su pripadnici snaga bezbednosti (oko 100.000 ljudi), a za nepoštovanje pravila i kretanje bez dokumenta na kome je jasno upisan razlog kretanja, predviđena je kazna od 135 evra.

Dva dana pre odluke o ograničavanju kretanja i sprovođenja teških mera, u Francuskoj se 15. marta u jeku epidemije održao prvi krug lokalnih izbora. Poruka vlasti bilo je da se strogo poštuju sanitarne mere, birači su dobijali vlažne maramice, gelove za dezinfekciju i olovke koje su se čistile nakon upotrebe. Francuski predsednik je bio mišljenja da je od suštinskog značaja da se izbori održe i demokratski sistem nastavi da funkcioniše. Ipak, eskalacija korona virusa uticala je da dođe do predloga da se drugi krug izbora (zakazan za 22. mart) odloži za jun 2020. godine. Pored velikog izazova za očuvanje zdravlja stanovništva i funkcionisanje zdravstvenog sistema Francuske, pandemija korona virusa menja i politički kalendar Francuske privremeno zaustavlja izborne procese i proteste, otvarajući nove probleme sa kojima se suočava država. Sigurno je da će se u francuskom društvu, kada se završi pandemija, prilikom sumiranja rezultata i uloge države, voditi i rasprave oko rizika održavanja lokalnih izbora i sprovođenja kampanje.

Tri dana nakon navedenih mera, Žerom Salomon, direktor Zdravstvene agencije Francuske, istakao je da je broj slučajeva porastao na 10.995, u odnosu na 9.134 u utorak (17. marta), što je porast od 20% u 24 sata. Francuska je u četvrtak 19. marta 2020. godine objavila 108 novih smrtnih slučajeva od koronavirusa, što je ukupno 372. Ove brojke govore da je došlo do porasta smrtnih slučajeva od skoro 41%. Od ukupnog broja zaraženih 1.122 ljudi je u ozbiljnom stanju, u smislu da im je potrebna životna podrška, što je 20,5% više u odnosu na sredu (18. mart). Procene i dostupni podaci ukazuju da Francuska ima oko 7.000 kreveta opremljenih potrebnom opremom (respiratorima), što je više nego što raspolažu Italija, Španija i Velika Britanija, ali četiri puta manje nego Nemačka. Dodatni problem borbe države protiv koronavirusa jeste i neravnomerna raspoređenost respiratora širom zemlje. Francuski predsednik Emanuel Makron 20. marta 2020. godine upozorio je da je Francuska tek „na početku krize“, odnosno da je u toku prvi talas. U međuvremenu značajan deo stanovnika Pariza je otišao u provinciju, ili radi od kuće, dok su radnici supermarketa, apoteka i proizvodnih profila potrebnih za funkcionisanje države nastavili rad, a predviđeno je i da vojska pomaže u prebacivanju obolelih u bolnice.

Veliki izazov za francusku državu, pored očuvanja zdravlja i života stanovnika, biće i održavanje balansa između ograničenja i održavanja ekonomije. Bruno le Mer, ministar finansija obećao je više milijardi evra kao pomoć kompanijama da prebrode gubitke i probleme. Dražava je već odobrila odlaganje obaveze plaćanja poreza, naknade kompanijama koje rade smanjenim kapacitetom, kao i garancije kod banaka za pozajmice. Neka predviđanja govore da će ukupna godišnja proizvodnja francuske privrede pasti za 1,0 odsto zbog koronavirusa, kao i da će se javni deficit povećati na 3,9 procenata BDP-a. Plan, koji je za sada poznat, jeste da će se francuska ekonomija ojačati tako što će se u okviru kriznih mera u preduzeća „ubrizgati“ oko 45 milijardi evra, pri čemu su procene da će ovo uticati da javni dug zemlje dosegne preko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda. Francuski savetodavni odbor za javne finansije izrazio je sumnju prema vladinim projekcijama budžeta zbog pandemije koronavirusa, koje su nastale na osnovu stava da će mere ograničenja uvedene radi sprečavanja širenja virusa trajati mesec dana. Da pretpostavke vlade nisu realne, kao argument se mogu navesti novi podaci o obolelima i žrtvama. U nedelju (22. marta) broj zaraženih popeo se za 1.559 osoba i prešao 16.000, 7.240 osoba je u bolnicama, dok se broj žrtva popeo na 674 (drugi dan za redom preminulo je više od 100 osoba). Ovako veliki broj zaraženih predstavlja veliku pretnju za kolaps zdravstvenog sistema, kao i ogromne finansijske troškove. Stoga će francuske vlasti nakon pandemije biti suočene i sa velikim izazovima finansijske prirode, privredom koja je doživela gubitak, radnicima koji su izgubili posao, nedovršenim procesom reformi, uz probleme daljeg funkcionisanja Evrope i globalnim promenama u međunarodnim odnosima.

Francuska je posle Italije i Španije najveće žarište pandemije u Evropi, i stoga je državni vrh prinuđen da pooštri kazne za nepoštovanje karantina, tako što će kazna od 135 evra iznositi 1.500 evra ako se ponovo prekrše mere, a 3.700 evra i do šest meseci zatvorske kazne za nekoliko uzastopnih prekršaja tokom meseca. Francuski parlament je u nedelju (22. mart) usvojio Zakon o uvođenju vanredne sanitarne situacije zbog pandemije koronavirusa, koja će trajati dva meseca. Nije, dakle, uveden policijski čas, ali Eduar Filip, premijer Francuske, u nedavnim obraćanjima javnosti nije isključio i ovu mogućnost. Predlog Zakona je već dobio saglasnost Senata. Ovaj  Zakon omogućava vladi da izdaje dekrete kojima se privremeno ograničavaju građanske slobode, uključujući ograničenja kretanja, okupljanja i trgovine, a ima i šira ovlašćenja. Omogućeno je da vlada prisvaja neophodna dobra i usluge u borbi protiv koronavirusa i predviđen je set ekonomskih mera za podršku radnicima i kompanijama.

Danas se u francuskoj javnosti, pre svega na društvenim mrežama, vode polemike da li se zakasnilo sa donošenjem i sprovođenjem plana. Naglašava se da je francuski predsednik sa suprugom, samo nekoliko dana pre nego što se broj zaraženih i preminulih značajno uvećao, što ga je i podstaklo da predloži nove oštrije mere,  posećivao razne političke i kulturne događaje, pozorište, otvorio  restoran u kome rade deca koja boluju od autizma, Daunovog sindroma i drugih bolesti, u središte interesovanja stavljao klimatske promene, ekologiju, bezbednost, borbu protiv islamizma i reformu EU.  Na ovo pitanje još neće biti odgovora dok ne prođe pandemija. Izvesno je da virus predstavlja veliku nepoznanicu za epidemiologe, virusologe i druge stručnjake, što primorava i političare da u hodu menjaju planove države i akcije u cilju preduzimanja mera koje nisu samo u cilju zaštite zdravlja, veći i oporavka ekonomije, kao i bezbednosti. Drugo pitanje, koje je prisutno u javnosti nakon što je uveden treći stepen državnog plana i nakon što se vrše testiranja na virus i na ulicama francuskih gradova jeste da li Francuska i dalje premalo testira građane na prisustvo virusa, iako je to preporuka Svetske zdravstvene organizacije? Kako još nije kraj pandemije, moraćemo sa sačekamo i odgovore na ova pitanja i kompletne analize i procene. Ipak je korisno već sada ukazati kako se država koja ima jednu od vodećih uloga u Evropi i svetu, a posebno država, koja je po oceni Svetske zdravstvene organizacija od 2000. godine pružala „najbolju ukupnu zdravstvenu zaštitu“ u svetu, suočila sa pandemijom i naglasiti  nedoumice prisutne među građanima, koji se suočavaju sa strahom, panikom, izmenjenim životnim navikama i ekonomskom neizvesnošću koja će neumitno doći nakon kraja pandemije.

Posebno je važno ukazati da se u Francuskoj već analiziraju posledice pandemije i prave strateški koraci u periodu koji će sigurno doneti jednu izmenjenu sliku sveta i novine u međunarodne odnose. Pandemija je kao test evropskog jedinstva  pokazala i probleme u funkcionisanju EU, odnosno, probleme koji mogu nastati usled nepostojanje zajedničkih odluka i mera, koje bi se primenjivale na nivou EU u slučajevima kao što je pandemija. Zdravstveni sistem je tradicionalno nacionalna odgovornost u okviru zemalja članica EU. Pandemija je ukazala na potrebu da evropske institucije imaju šira ovlašćenja u oblasti zdravstva. Takođe, opstanak evropske monetarne unije zahteva koordinisane odluke svih vlada EU i EU institucija. Mera suspenzije putovanja između zemalja EU i drugih država na 30 dana, koja je doneta 17. marta, možda može uticati na sprečavanje širenja pandemije, ali je potreban set ekonomskih mera i novih političkih odluka, ne samo u Francuskoj i drugim pojedinačnim državama, već i na nivou EU, koje će ublažiti posledice pandemije. Emanuel Makron uviđa da EU rizikuje da bude okrivljena za nedostatke u borbi protiv pandemije koronavirusa, stoga je na prvim kriznim pregovorima 27 lidera zemalja EU putem videokonferencije predlagao da EU dobije veća ovlašćenja u odgovoru na hitne situacije u zdravstvenom sistemu. Kao jedan od mogućih načina jeste organizovanje naučnog panela koji bi sastavio jedinstvene preporuke na nivou EU za države članice u zdravstvenoj krizi. Inače, Makron i za fiskalnu solidarnost kako bi EU mogla da se zadužuje, što je u skladu sa njegovim zalaganjem o dubljoj integraciji evrozone i parolom „EU koja štiti“. Pored navedenog, dok MMF predviđa recesiju goru nego 2008. godine, značajno je da je Evropska komisija 21. marta odobrila plan Francuske o dodeli do 300 milijardi evra zajma koje su banke dodeljivale preduzećima pogođenim pandemijom koronavirusa. Pored uloge relacije EU – Francuska u borbi protiv pandemije, za Francusku su značajni i odnosi sa velikim državama izvan EU – Kinom, Velikom Britanijom, SAD i Rusijom. Dok francuska i svetska štampa piše o razmimoilaženjima Makrona i Džonsona, britanskog premijera, oko mera koje Velika Britanija (ne)preduzima da bi suzbila širenje koronavirusa, kao i da je još pre ulaska u treći stepen postignuta načelna spremnost Makrona i Trampa da koordinišu naučni, zdravstveni i ekonomski odgovor u okviru američkog predsedavanja G7, 23. marta došlo je do telefonskog razgovora francuskog i kineskog predsednika. Makron i Si Đinping su se složili o održavanju vanrednog (videokonferencijskog) sastanka G20 o sanitarnim i ekonomskim aspektima krize koronavirusa. Kao ključne teme ovog sastanka prepoznate su zajednički rad sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u cilju pronalaženja vakcine i lekova, i usaglašavanje budžetskih i monetarnih mera u cilju stabilizacije svetske privrede, uz podršku najosetljivijim zemljama.

Istorija nas uči da su sva velika carstva i svi sistemi, pojave i procesi imali svoj uspon, vrhunac i pad, kao i da su određeni događaji znali da promene tok istorije. Pandemija čiji smo svedoci i savremenici, ima potencijal da bude jedna od prelomnih tačaka istorije. Međunarodni odnosi, procesi i pojave koje je iznedrio krvavi i tehnološki revolucionaran 20. vek, sa vrhuncem koje su donele digitalizacija i globalizacija, kao i sa svim svojim transformacijama od kojih neke i nisu dovršene, ili preciznije za sve stanovnike planete nisu dovršene, doživeće ključnu promenu. Možemo li reći da se 20. vek tek sada završava ili da je 21. vek kratko trajao? Da li nastupa novo doba? Odgovore na ova pitanja daće naredni događaji. Izvesno je da su prvi koraci ka transformacijama kroz diplomatiju i pregrupisavanje snaga i blokova, kao i unutar blokova, započeli. Nezahvalno je prognozirati da li će doći do promena i tzv. „ubrzavanja istorije“, čiji smo svedoci bili u protekle dve decenije, ili će promene biti oni „tektonski“ procesi dugog trajanja. Istoričari, politikolozi, sociolozi, kulturolozi, antropolozi i ostali naučnici društveno-humanističkog polja nauke imaće još jedan fenomen koji će proučavati i o kome će pisati, dok će se savremenici suočiti sa velikim izazovima na ličnom, nacionalnom i svetskom planu.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja