DR VOJISLAV SUBOTIĆ – UTEMELJIVAČ SRPSKE HIRURGIJE

27/09/2016

DR VOJISLAV SUBOTIĆ – UTEMELJIVAČ SRPSKE HIRURGIJE

Autor: Jovanka Simić, novinar

Čudesna je biografija dr Vojislava Subotića (1859 — 1923) rodom Novosađanina i vodećeg hirurga u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka. Poživeo je 64 godine, iškolovao se u Beču i Parizu, konstruisao šinu za imobilizaciju polomljene butne kosti i uneo novine u „podvezivanju“ krvnog suda. Bio je jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu i  šef hirurškog odeljenja Opšte državne bolnice u Beogradu. Objavio je niz radova iz oblasti abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.

Njegovo ime je u ogromnoj  meri povezano je sa osnivanjem i afirmacijom  operativne medicine u Srbiji te ga s pravom nazivaju  ocem praktične hirurgije u Srbiji. Uz sve navedeno, bio je i  lekar – dobrovoljac u nekoliko ratova,počevši od Srpsko-turskog, pa sve do Prvog svetskog rata.

Subotić je rođen u Novom Sadu 1859.godine kao drugi sin   srpskog stihotvorca  i političara Jovana Subotića (autora epova „Kralj Dečanski“, „Nemanja“ i „Miloš Obilić“)i njegove supruge Savke, rođene Polit-Desančić, prve predsednice Srpskog ženskog saveza. Imao je Vojislav  još tri brata: Dejana, Branislava i Ozrena i sestru Vericu.

    Osnovnu školu završio je u Zagrebu, gimnazijsko obrazovanje  započeo je u Sremskim Karlovcima, a okončao u Novom Sadu. Imao je samo 17 godina kada je studije medicine u Beču prekinuo  da bi za vreme Srpsko-turskog rata 1876. godine učestvovao  kao dobrovoljac u borbama na Drini. Studije  je potom nastavio Parizu, a već kao 22-godišnjak u Beču, gde je bio profesor hirurgije, promovisan je 1881. godine u doktora medicine.

            Samostalnu praksu  počeo je u zemunskoj bolnici 1884. godine. Osnovao je prvo hirurško odeljenje  te bolnice. Na poziv Srpskog saniteta, iako mlad hirurg, otvorio je prvo hirurško odeljenje u Beogradu 1889.  u tadašnjoj Palilulskoj bolnici.Mladi i ambiciozni dr Subotić  uneo je  mnoge inovacije   u medicinsku praksu: uveo je opštu anesteziju, uspešno je izvodio medicinske zahvate i među prvima u svetu obavio operaciju ciste na pankreasu. U vreme rata sa Bugarima i u Balkanskom ratu,kao građanski a ne vojni hirurg, stekao je zavidno znanje i veštine u zbrinjavanju ranjenika.

            U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine zbrinjavao je dr Subotić mnogobrojne pacijente sa povređenim krvnim sudovima. Bio je jedan od prvih hirurga u svetu, koji je primenio metodu reparacije krvnog suda. Za početak 20. veka bio je to veliki uspeh medicine, te ne čudi da je njegov rad na tu temu objavio i eminentni britanski „Lancet“. I Rudolf Matanas, najveći vaskularni hirurg toga vremena, odao je priznanje dr Subotiću.

            Tokom  Prvog svetskog rata, kao rezervni sanitetski pukovnik, dr Subotić je radio u Beogradu, a potom u Nišu. Ne želeći da padne u ropstvo neprijatelja,a uprkos slabom ličnom zdravstvenom stanju zbog stenokardičnih napada, evakuisao se preko Albanije.Potom je otišao u Pariz i London, gde je radio (1916—1918) u interalijalnoj komisiji kao srpski  delegat, koristeći svoja široka poznanstva u inostranim lekarskim krugovima. U Londonu je održao čuveno predavanje „O epidemiji pegavca u Srbiji 1914—1915. godine.

            Upravo ratno lekarsko ratno iskustvo pomoglo mu je da osmisli patent – šinu za šinu za imobilizaciju butne kosti –  koji je prikazao u Pariskoj akademiji medicine 1916. godine.Ova inovacija obezbedila mu je članstvo u Francuskom  hirurškom društvu.

            Početkom 1918.godine dr Subotić se vratio na Krf u želji da pomogne srpskim vojnicima U Solunu mu je ponuđeno hirurško odeljenje u bolnici prestolonaslednika Aleksandra.Ali, doktor  nije želeo da prihvati miran i bezopasan rad. Izabrao je Drugu armiju kojom je komandovao legendarni vojvoda Stepa Stepanović.

Stigavši na front, tražio je da obiđe rovove, u kojima su naši vojnici  bez odmora i zamene bili  od 1916. godine do proboja.

            – Naši ljudi su tako skromni u svom herojstvu da nemamo ni dovoljno načina, ni dovoljno moći da im učinimo što više usluga – rekao je tada dr Subotić, diveći se junaštvu i izdržljivosti solunaca.

            Iskustvo dr Subotića i njegovi saveti često su bili spasonosni za brojne srpske  ranjenike.Pošto je prokrstario solunskim frontom, zajedno sa svojim učenicima i kolegama  radio je u Poljskoj hiruškoj bolnici u Dragomancima.

            Bolnica u Dragomancima sagrađena je po njegovoj ideji.Po završetku vojnih operacija dobila je veliku pohvalu vojvode Stepanovića. Osim što je bio odličan hirurg, dr Subotić je  bio i odličan posmatrač, sistematičan i studiozan naučni radnik. Stekao je glas izvanrednog ratnog hirurga.Bio je pokretač i nosilac epohe savremene srpske hirurgije.Pročuo se i van granica Srpstva, pa je   u to vreme izabran za člana Društva ratnih hirurga SAD i Engleske.

             Dr Subotić je postavio i temelje prve  literature  o oblasti hirurgije u Srbiji.U periodu 1886—1925 objavio je 36 stručnih naučnih radova, od kojih  je 20 zastupljeno  u domaćoj stručnoj literaturi. Njegov prvi rad „Hirurgija, crtice iz Bugarsko-srpskog rata“ iz 1886. godine , opisuje obradu 350 ranjenika sa antiseptičkim metodama, koje su u to vreme konzervativni lekari osporavali.

            Bio je suosnivač Medicinskog fakutleta u Beogradu i njegov prvi prodekan 1920.godine,a naredne godine izabran je za dekana. Za doprinos medicinskoj nauci i hirurškoj praksi prof. dr Vojislav Subotić je za života dobio najviša  priznanja kod nas i u inostranstvu.Bio je član  francuskog, nemačkog i Međunarodnog hirurškog društva,zatim  Peštanskog lekarskog društva, kao i član član Pariske akademije medicine.Najvećom nagradom on je,međutim,   smatrao ljubav i poštovanje svojih studenata i kolega. Upokojio se  1923.godine  u Beogradu.

            Zaostavština porodice Subotić poklonjena je Muzeju grada Beograda 1975. godine. Sastoji se od 56 predmeta i porodičnih albuma i dokumenata  vezanih većinom za dr Vojislava Subotića, njegovog starijeg brata generala Dejana i njihovog oca   i književnika dr Jovana Subotića .

LITERATURA

  • Miloje Sarić, „Život i delo srpskih naučnika“(Beograd, SANU)
  • Legat Jovana Subotića,Muzej grada Beograda

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja