Avgust 1884. godine, mesec puštanja u saobraćaj prve pruge u Srbiji

19/08/2020

Autor: Predrag Đuranović, diplomirani  inženjer

Ovih dana navršava se 136 godina od kako je u avgustu 1884. godine puštena u saobraćaj pruga Beograd – Niš i to tri godine nakon što je knjaz Milan Obrenović srebrnim budakom jula 1881. godine udario temelj srpskim državnim železnicama.

Tokom leta 1884. godine radovi na pruzi Beograd – Niš privodili su se kraju. Tako je 18. i 19. avgusta izvršena proba opterećenja Savskog mosta specijalnim vozom sastavljenim od 9 lokomotiva i 24 vagona natovarenih šljunkom. 20. avgusta izvršen je državni pregled mosta i propušten prvi voz, a 21. avgusta most je primljen privremeno. Ovaj most je bio dugačak 460 metara i imao je pet lukova. Za njegovu izgradnju bilo je zaduženo jedno francusko društvo. Iako se sa početkom gradnje dosta kasnilo i postojao je problem visokog vodostaja, most je završen na vreme. Bitna je bila i izgradnja priključnog koloseka od ovog mosta do železničke stanice u Beogradu dužine 740 metara. To je bio poseban krak za direktnu vezu sa Zemunom i nije imao nikakve veze sa prugom koja je sa juga dolazila u Beograd. Tokom istog meseca izvršene su i probe opterećenja ostalih gvozdenih mostova, kao i železničko-policijski pregled pruge Beograd – Niš.

Zbog dopreme velike količine kamena za izgradnju 950 metara dugog savskog nasipa za odbranu od velikih voda i za temelje stanične zgrade, perone i prilaze stanici izgrađena je privremena pruga do Topčidera dugačka dva i po kilometra. Ovom prugom dopremljeno je na hiljade kubika kamena na obalu Save i u Baru Veneciju[1]. Mađarske državne železnice primile su 29. avgusta nasip između beogradske stanice i Savskog mosta. Zgrada putničke stanice Beograd nije bila dovršena, ali se na njenom dovršenju ubrzano radilo. Projektant stanice bio je bečki arhitekta Vilhem fon Flatih, dok je za glavnog nadzornog organa određen mladi arhitekta Dragiša Milutinović, sin pisca Sime Milutinovića Sarajlije. Zgrada je bila pod krovom, a i pokrivanje plehom i staklom je skoro bilo završeno. Tokom prvih dana nakon puštanja u saobraćaj pruge kao privremeno rešenje korišćena je zgrada koja se nalazila na mestu gde se danas nalazi zgrada pošte i koja je po završetku stanične zgrade privremeno služila i za potrebe pošte. Sama stanična zgrada nalazila se na vodoplavnom zemljištu zvanom Ciganska bara ili Bara Venecija, pa je ovo močvarno zemljište trebalo sanirati zakopavanjem. Zemlja za potrebe toga je dovožena je vagonetima koje su vukle  dve lokomtive francuskog preduzimača Sorea sa područja današnjeg Prokopa, po čemu su ovaj deo grada i današnja železnička stanica dobili naziv. Ove lokomotive i vagoneti su koristili uzani kolosek širine 600 milimetara i koristila se i mala industijska pruga koja je izgrađena 1881. godine od Senjaka do Vajfertove pivare. Kasnije je nasipanje završeno šljakom i drugim otpacima. Pored same zgrade izgrađena su još dva glavna i dva sporedna koloseka ukupne dužine 10 kilometara.

O svečanom puštanju pruge u saobraćaj „Srpske novine“ u broju 174 od 8. avgusta 1884. godine objavljuju kratku belešku:

„Prva srpska železnica otvoriće se svečano 23. avgusta, a predaće se redovnom javnom saobraćaju 3. septembra ove godine.“[2]

Potom iste novine u svom broju 184. od 22. avgusta iste godine objavljuju:

PROGRAM

svečanog otvaranja srpske državne železnice

Sutra je, 23. avgusta, svečano otvaranje  srpske državne železnice, a na ime pruge Beograd – Niš. Otvaranje železnice izvršiće se po ovom programu:

  1. avgusta u 8 sati izjutra odslužiće se božja služba na stanici beogradskoj

Polazak voza svečanog otvaranja u 8 časova 30 minuta

Dolazak u Lapovo u 12 časova i 52 minuta.

Doručak od strane društva nuđen svojim gostima.

Dolazak u Niš u 5 časova 25 minuta.

Uveče u 8 časova banket koji daje društvo svojim gostima.

  1. avgusta u 5 časova 30 minuta izjutra polazak od Niša za Beograd.

Dolazak u Beograd u 12 časova 57 minuta.

(Stoji u vezi sa polaskom voza od Zemuna za Budim – Peštu i Beč u 2 časa i 46 minuta).

Tog 23. avgusta čitav grad je bio na nogama, topovi su pucali sa Kalemgdana, vojska i narod su zajedno marširali, sve se kretalo prema stanici. Čitav grad je bio na železničkoj stanici i oko nje, zanatlije i trgovci su zatvorili radnje i sve i staro i mlado krenulo je peške i fijakerima prema Bari Veneciji.  Međutim, oduševljenje nije počelo tog jutra kada je trebalo da krene prvi voz, već je trajalo i nekoliko dana ranije. Mnogi su došli prethodne noći i čekali da svane, kako bi prisustvovali ovom veličanstvenom događaju. Mitropolit srpski, Teodosije, poškropio je svetom vodom, stanicu, perone i kompoziciju, potom je šef beogradske stanice Nikola Jovanović zamolio goste i zvanice da zauzmu svoja mesta u vagonima. Tu su bili predsednik vlade Milutin Garašanin, ministri Đoka Pavlović i Jevrem Gudović, inostrani gosti, zatim predstavnici konzulata, kao i domaće i strane štampe. Pošto su se gosti smestili, šef stanice je dao odobrenje i prvi voz za Niš je mogao da krene. Iz prvog vagona začula se himna u izvođenju vojnog orkestra. U očima ljudi u vozu i na peronu zasjale su suze radosnice jer su osećali i razumeli veliki značaj ovog događaja. Hiljade kapa je poletelo u vis u znak pozdrava.

Kako je ovom događaju pisala srpska štampa videćemo na primeru lista „Srpske novine“,  koji u svom broju 185. od 23. avgusta objavljuju  Domaću vest:

„Svečano otvaranje železničke pruge Beograd – Niš izvršeno je danas u 8 časova u jutru. Ovoj za našu otačbinu toliko značajnoj svečanosti, prisustvovala je mnogobrojna publika. Stanica železnička beše trobojkama i zelenilom iskićena, a na sredini privremenog perona nameštena beše časna trpeza. Pre 8 časova behu na stanici svi pozvani gosti od strane vlade i društva. Tačno u 8 časova su G.G. Ministri, Njegovo Visokopreosveštenstvo G. Mitropolit Teodosije. Prvo je osvećena vodica a zatim su pozvani gosti zauzeli mesta u vagonima. Tačno u 8 i 30 min. krenuo je prvi voz, i pozdravljen pucnjavom topova i klicanjem prisutne publike: sretan vam put; a odmah za ovim vozom krenuo se i drugi, u kome su zauzeli mesta G.G. Ministri, G. Mitropolit i ostali gosti“.

Pre puštanja u saobraćaj, Društvo[3] je postavilo prve šefove stanica i drugo neophodno osoblje u svim službenim jedinicama i radnim mestima koje su bile snabdevene potrebnim inventarom, pravilnicima, obrascima i potrošnim materijalom. Na otvaranju je bilo oko 200 zvanica, većinom iz Beča, Budimpešte i Pariza. Otpremljena su dva voza sa po devet putničkih vagona u vremenskom razmaku od četiri minuta. U prvom vozu su se nalazili uglavnom pozvani strani gosti. Vozovi su svuda dočekivani sa oduševljenjem. U svim stanicama, pogotovo većim, ogroman broj ljudi je dočekao voz uz muziku, pesmu i prangije, a mnogi su donosili hranu i piće. Vozovi su zadržani u Lapovu 75 minuta i tu je Društvo gostima poslužilo doručak. Glavnu reč prilikom organizacije svečanosti imao je Francuz Amiljo, direktor eksploatacije Srpskih železnica i smatra se da je ona bila dosta loše planirana i izvedena. Među zvanicama nije bilo ni jednog predstavnika neke opštine, pa čak ni opštine Niš. On nije vodio računa o nikome. U stranoj štampi bilo je mnogo kritika na njegov račun. Na jednom mestu se kaže: „Najzad posle jednog zakašnjenja od 4 časa prispe drugi voz sa srpskim ministrima i drugim srpskim gostima. Na sreću, ne beše se u putu ništa osobito desilo i zakašnjenje je prouzrokovano iz sledećih razloga. Glavni direktor Amiljo ima pored mnogih drugih, ne baš sasvim prijatnih osobina, i jednog sina i ovaj sin morao je voziti drugi voz, jer se stari Amiljo nije hteo lišiti očinske radosti da vidi na ovoj pruzi svoga sina kao vođu voza. Mašina mladog Francuza ne imađeše dovoljno vode i tako je voz morao nekoliko časova da čeka na pruzi“.

Mora se napomenuti da samoj svečanosti otvaranja pruge nije prisustvovao najvažniji gost  –  kralj Milan. Naime, on je tri dana pre otvaranja pruge sa porodicom i svitom otputovao za Beč, prvim vozom koji je prešao Savskim mostom novootvorenom prugom Beograd – Zemun, koja je konačno povezala srpske i austrougarske železnice.

Redovan putnički saobraćaj uspostavljen je 15. septembra, a istog dana otpočeo je i redovan putnički saobraćaj sa Zemunom. Prvi teretni voz otpremljen je 29. novembra 1884. godine. Na pruzi je pored stanica Beograd – Niš bilo još 20 međustanica. Sama  pruga izgrađena je sa tehničkim karakteristikama koje su bile slične prugama na glavnim pravcima evropske železničke mreže.

Što se tiče izvršenja obaveza i kvaliteta radova na zaključene ugovore bilo je mnogo prigovora. Međutim, vlada nije imala puno mogućnosti da bira. Da bi sama gradila prugu nije imala novca, a ni dovoljan broj stručnih radnika. Zbog toga je radove morala da ustupi nekom stranom jakom društvu, koje je sposobno za tako krupan posao. Društvo je u svakom poslu tražilo interes i to siguran, bez rizika i sa određenom zaradom, koja bi po mogućnosti bila obezbeđivana iz više izvora i na više načina. To svakako nije bila velika kamata koju bi Društvo ubiralo neoprovdano na uloženi novac. Niti neopravdano velika zarada koja bi bila ostvarena na pogrešnim predračunima troškova građenja. Uz malo pažnje pri sastavljanju ugovora, do ovakvih grešaka ne bi došlo i šteta ne bi bila velika. Međutim, problem je bio što je Društvo zahtevalo eksploataciju železnice i da bi za taj period ugovorene eksploatacije posedovalo železnicu u celini. Ali drugih mogućnosti nije bilo, pošto onda nije bilo mnogo bogatih i nezaposlenih društava, koja bi zdravom konkurencijom prisilila druga društva da prihvate bolje uslove. Takođe Srbija nije uživala veliko poverenje u uslovima državne nesigurnosti, pa se solidnija preduzeća nisu mnogo grabila za posao izgradnje. Takvi razlozi su naveli vladu da prihvati ugovor, makar i takav kojem se moglo prigovoriti u prvom redu zbog ustupanja eksploatacije. Opozicija je bila suviše stroga prema odredbama ugovora. Pojedinosti su se mogle kritikovati, ali u načelu železnicu je trebalo graditi, a i morala je da se gradi zbog ranije preuzetih obaveza, što opozicija nije htela da prihvati. Ipak kritika je bila korisna pa je vlada pri ugovaranju posebno bila budna i vodila računa. Protesti opozicije doprineli su da se neke odredbe Ugovora poprave, razjasne ili preciziraju.

Kada je pruga završena, predata je u saobraćaj, bez izvršenog prijema objekata, pa je naknadno u ovu svrhu obrazovana Komisija za prijem pruge. Ona je počela sa radom 3. novembra 1884. godine, ali ga je obustavila tri dana kasnije zbog snega, da bi ga nastavila 20. februara sledeće godine i završila već 12. marta. Bilo je više od 1000 manjih ili većih primedbi koje Društvo nije htelo da prizna. Posle dugih i teških pregovora tek u septembru je postignut sporazum da se Društvu ne isplati 500.000 dinara dok ne izvrši potrebne popravke. Uzevši u obzir veličinu i složenost objekata u celini moglo bi se zaključiti i da nije bilo previše primedbi i da su radovi izvedeni na zadovoljavajući način.

Pruga Beograd – Niš od izgradnje do danas neprestano zadovoljava društvene, ekonomske i kulturne potrebe ljudi koji su povezani sa njom. Dobra vest da je u narednom periodu najavljena prva njena ozbiljnija modernizacija posle elektrifikacije sedamdesetih godina prošlog veka, koja će se ogledati u povećanju brzine kretanja vozova do 200 km/č.

Literatura:

  1. Grujić M., Bundalo Z.: Železnice Srbije 120, 130, 150 godina, ŽELNID, Beograd 2004
  2. Nikolić J.: Istorija železnica Srbije, Vojvodine, Crne Gore i Kosova, ZNIPD JŽ, Beograd 1980.

[1] Bara Venecija ili Ciganska bara prostirala se od ušća Topčiderske reke u Savu na jugozapadu do Karađorđeve ulice na severoistoku. Prvobitan naziv Ciganska bara nastao je jer su u tom području uglavnom živeli Romi. Pored njih tu su bile i zanatlije koje su od blata pravili krovne pokrivače – ćeramide. Krajem 19.veka pojavljuje se naziv Bara Venecija koji je nastao jer je taj prostor bio pod vodom i barom pa su zbog vode nazvali na osnovu italijnskog grada Venecije.

[2] Svi navedeni datumi su po starom kalendaru. Novi kalendar u XIX veku je bio 12, a u XX veku 13 dana ispred starog, tako je 23 avgust, po novom 4. septembar, a 3. septembar je po novom 15. septembar.

[3] Društvo za građenje i eksploataciju srpskih državnih železnica koje su osnovali Francuzi 1882. godine

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja