Dramaturgija „Modesti Blejz“

23/10/2020

Autorka: Milica Amidžić

 

Šezdesete godine XX veka u fikciji obeležene su vrstom prevrata u načinu na koji su predstavljani ženski karakteri. U jeku drugog talasa feminizma od početka šezdesetih do sredine osamdesetih, ovaj prevrat nastao je kao reakcija na povratak žena tradicionalnoj rodnoj ulozi domaćice i majke, nakon kraja Drugog svetskog rata – muškarci koji su napustili radne pozicije i napravili prostora ženama (i njihovom potonjem osamostaljivanju) vratili su se sa ratišta i ponovo prisvojili radna mesta, tako čineći da se ženska radna snaga otpusti sa radnih mesta i bude zamenjena muškarcima.  Drugi talas feminizma bio je uspešan u zapadnom svetu i svoje primarne ciljeve fokusirao je na kritiku patrijarhalnog ustrojstva institucija i tradicionalnih kulturnih obrazaca. Tradicionalna uloga žene naišla je na kontranapad feminističke kulture – tako je u fikciji nastala reakcija na kulturne produkte koji su idealizovali domaćinstvo u prikazima emancipovanih žena, naglašene i beskompromisne seksualnosti (što je takođe bilo važno pitanje drugog talasa) u ulogama tradicionalno rezervisanim za muškarce.

U jednoj takvoj klimi, 1963. nastala je Modesti Blejz prema scenariju Pitera O’Donela i crtežu Džima Holdaveja, često karakterisana kao ženski Džejms Bond. U tradiciji špijunske fikcije, gde su predstavljani gotovo stereotipni tropi avanturističkih priča – egzotične lokacije, harizmatični negativci i junaci sa vanserijskim sposobnostima i gedžetima, Modesti se ističe kao atipična figura. Prema O’Donelu, Modesti je nastala kao reakcija na klišee avanturističkog žanra, upravo time što je za protagonistu izabrana žena – „…bilo je vreme da neko konačno kreira ženskog junaka koji bi činio podjednako herojske stvari kao – ili čak i bolje –od većine muškaraca“.  Tako je nastao spoj Atomik Blonde, Wonder Woman i Džejmsa Bonda – junakinje koja ne poseduje nadljudske sposobnosti, već usavršene ljudske – i pre svega ima osećaj za pravdu i žensku empatiju (ovde se pravi distinkcija u odnosu na Atomik Blonde koja je robotizovani izvršilac naloga ). Takozvani Spy-fi žanr kroz svoja narativna opšta mesta sprovodi junakinju koja je sama po sebi zeitgeist – duh vremena, idealna ženska junakinja civilizacije u progresu. Kanon špijunske fikcije je dominantno muški i bilo je diskutabilno da li bi kreiranje lika poput Modesti upalo u klišee Bond devojaka (koje su pretežno seksualizovane dame-u-nevolji), međutim O’Donel je uspeo da kreira junakinju ravnopravnu sa svojim muškim pandanima – ona već u kontekstu rodnih uloga fiktivnih junaka iskače iz rodne uloge tradicionalno pripisivane ženama u ovom izvorno britanskom žanru – ne čineći je lošom kopijom Džejmsa Bonda, već joj udahnuvši život i stvorivši svet za sebe i razvijajući joj karakter tako da ona čini autentičnog i kasnije, kanonskog junaka.

Kroz 99 epizoda stripa koji su izlazili od 1963. do 2002. Scenarije je pisao Piter O’Donel dok je crtež prvih (i najpopularnijih) osamnaest epizoda radio Džim Holdavej, dok su za potonje bili odgovorni Enrike Badia Romero, Džon M. Barns, Patrik Rajt, Nevil Kolvin, Den Spigl i Dik Džordano. Strip je adaptiran u deset romana koji pružaju detaljnije predstave Modestine prošlosti i nekolicinu filmskih i serijskih adaptacija koje nisu doživele komercijalni uspeh.

Crtež stripa je uvek realistički, sa mnoštvom detalja i sitnih poteza linija koji doprinose utisku brze akcije. Tretman vremena u stripu najčešće se dešava u kratkom vremenskom periodu gde se kadrovi smenjuju iz neposrednog trena u tren. Sama konvencija žanra nosi postulat brze akcije i mnoštva akcionih kadrova pa tako ovaj strip obiluje scenama borbe, karakterima „smrznutim“ u pokretu tokom tuča, pogotovo u crtežu Džima Holdaveja, koji je, iako najpoznatiji od svih crtača ovog stripa, često najdosledniji realizmu i u tom kontekstu pomalo i haotičan. Već kasnije kada crtež preuzima Enrike Romero, crtež postaje nešto stilizovaniji i grublji, ipak samim tim i koncizniji.

Inspirisana O’Donelovim putešestvijama kao vojnika na Bliskom istoku, odnosno susretom sa devojčicom siročetom kojoj je poklonio konzervu hrane. Prema O’Donelu, ovakakav scenario bio je najpogodniji za razvoj junakinje kakva bi ona trebalo da bude, obučena u dronjke, prljava i lutalica – jer je takav karakter bilo nemoguće razviti iz slike klasične britanske devojčice iz elitnih obrazovnih institucija. Ovo je posebno istaknuto u prequel epizodi In the beginning  gde upoznajemo pozadinsku priču o Modesti kao siročetu  koja je 1945. pobegla iz izbegličkog logora u Kalirosu u Grčkoj. Ona se ne seća ničega iz svoje prošlosti i luta po Bliskom istoku. O’Donel je u procesu kreiranja Modestinog karaktera dodao to da ona upoznaje jevrejskog naučnika Loba, koji je uči jezike i sposobnosti preživljavanja – on joj i daje ime Modesti, a Modesti sama sebi dodaje prezime Blejz, prema Merlinovom tutoru iz legendi o kralju Arturu. Emancipovana još kao devojčica, Modesti potonje počinje da se bavi kriminalom i vodi kriminalnu grupu „Mreža“, zajedno sa svojom desnom rukom Viliijem Garvinom, sitnim kriminalcem koga spasava iz zatvora. Na vrhuncu slave i uspeha, ona raspušta „Mrežu“ i odlazi u  mirovinu zajedno sa Vilijem, stekavši dovoljno bogatstva koje joj otvara vrata britanskog džet-seta šezdesetih.

Međutim, katalizator svake epizode ponaosob u biti upravo je dosada i nemir koju Modesti i Vili osećaju u pasivnoj poziciji, te se tu pojavljuje Ser Džerald Tarant iz Britanske tajne policije koji im, u skladu sa dramaturgijom špijunske fikcije, daje škakljive zadatke, često vezane za rušenje antagonista koji su često metafora za britanski imperijalizam. Modesti, uvek u simbiozi sa Vilijem Garvinom, obično ima zadatak da spasi/eliminiše nekoga, gde se često pojavljuju „stari“ rivali (na primer Gabrijel iz epizode The Gabriel set-up).  Epizode najčešće počinju sa insertima vezanim za antagoniste, gde se pravi intro u priču (na primer u epizodi Mister Sun. Epizoda kreće u Kini, gde saznajemo da je Modestin štićenik nestao).  Dalje se fokus naracije prebacuje na Modesti u svom domu u Londonu, penthausu koji natkriljuje Hajd park, gde obično dobija instrukcije nakon poseta Ser Džeralda.

Modesti

Kao što je pomenuto, Modesti predstavlja figuru nove žene šezdesetih godina XX veka, emancipovane, obrazovane i fizički agilne. Ono što je interesantno u gradnji njenog karaktera jeste upravo O’Donelov spoj kanonski muškog akcionog junaka sa jakim elementom ženstvenosti – ipak, Modesti nije klasična muška fantazija  – ona je u biti samodovoljna, alfa žena – na početku svoje karijere sa „Mrežom“, ona je izgrađuje nakon što već sa dvadeset godina postaje vođa kriminalne grupe u Tangiru , potonje je predominantno muški članovi „Mreže“ oslovljavaju sa Madmoiselle, time se nametnuvši kao lider ravnopravnog autoriteta sa muškarcima. Modesti se kao vođa nametnula svojim sposobnostima, manje nego erotskim potencijalom. Ona je fokusirana na izvršavanje zadatka, uvek striktno poslovna – njena empatija (npr. kada pušta Košuta, mađarskog naučnika iz epizode The long lever  da se vrati porodici jer saoseća sa njegovom ćerkicom koja je u logoru, zbog sopstvene priče) nije slaba tačka, ona je ono što je čini zaokruženim junakom a ne tipiziranim herojem špijunske fikcije. Na kraju izvesnog broja epizoda, Modesti se rasplače jer je misija gotova, i pada Viliju Garvinu u zagrljaj – prema njemu „to je nekako ženstveno“.

Ono što je vezano za uvodnu epizodu, a što ostavlja prostora za diskusiju o netipičnosti Modesti za žanr špijunske fikcije je koncept „britanstva“ odnosno manjak istog u Modestinom slučaju. Kako bondovski junaci obično pripadaju višim društvenim klasama i bore se protiv antagonista vezanih za imperijalističke sile (zlikovci su po kanonu često egzotičnog porekla i prete da naruše autoritet britanskog identiteta – ono što je strano, što je „drugost“ je, dakle, opasno, zlikovci su često rođeni u predelima između Bliskog istoka i slovenskih zemalja). Kod Modesti imamo upravo obrnut slučaj – ona ne samo da je diferencirana kao žena, već i po svojoj nacionalnosti. Iako se nigde eksplicitno ne pominje, Modesti je najverovatnije slovenskog ili svakako južnjačkog porekla, negde sa prostora Balkana. Ona je daleko od slike tipičnog britanskog heroja koji je u biti konzervativan, on spašava dan od egzotičnih zlikovaca. Ona jeste egzotični zlikovac koji postaje junački (anti)junak. Misterioznog porekla, neekspliciranih godina, egzotične lepote koja je utoliko različita od klasične britanske fair lady – sve ovo je podloga za junakinju koja je umnogome sama svoja kreacija, i time udaljena od prikaza konzervativnog poimanja žene u doba kada je nastala.

Najčešće obučena u crnu rolku i sa kosom podignutom u punđu, Modesti takođe koristi svoju ženstvenost i kao oružje. Na početku epizoda često je vidimo kako spava gola, na prijeme i javna mesta odlazi u uskim, ženstvenim haljinama, ona je i pored, za ono vreme muške samostalnosti i dalje u svojoj biti ženstvena.  Jedno od njenih „oružja“ je takozvani The nailer kada obnažena do pojasa uđe u sobu punu muškaraca i zaustavi im pažnju na trenutak. Ovo mnogo podseća na feminističke proteste iz šezdesetih koji su imali upravo ovakve postupke kao šok faktor, kako bi se istakla (de)seksualizacija žena. Ipak, u Modestinom slučaju nagost postaje moć, ne sramota, ona je eksponira kao nešto što je u potpunosti normalizovano. Ovo je takođe bio razlog zašto strip nije bio prihvaćen od strane konzervativne javnosti u Americi i pojavio se u svojoj cenzurisanoj varijanti.

Ona je seksualno aktivna, što se očituje kroz njene brojne afere. Međutim, svaki od njenih partnera ljubomoran je na njenu vezu sa Vilijem (iako je njihova veza isključivo prijateljska, iako gotovo simbiotička – ovo je primetno i u Vilijevom odnosu sa ženama iskazuju ljubomoru prema Modesti).

U borbama prikazanim u stripovima fokus je postavljen na nenaoružan borbu (npr. Vili se bori Tai stilom) međutim kada je Modesti u pitanju, jedno od popularnijih sredstava za borbu je kongo (drveno oružje iz japanske borbene tradicije) a od vatrenih oružja koristi Kolt 32 revolver i pen-gun, vrstu pištolja kao penkala, koje krije u svojoj punđi. Vili Garvin, nasuprot njoj, preferira hladna oružja i najpoznatiji je po preciznom bacanju noževa.

Modesti takođe poseduje veliku mentalnu snagu, koja se ispoljava u situacijama kada je izložena velikom stresu. Na primeru epizode La machine jedne od najpoznatijih avantura, Modesti u sceni mučenja kada je stavljena od strane vođa grupe „Mašina“ pod zvono, sa ciljem da je psihički muče zvonjavom, ona tehnikama disanja uspeva da se onesvesti i time zaštiti od stresa. U iščekivanju u zatvoru, ona je sposobna da mirno spava i isključi se, ne osećajući strah. Ovo može biti da je posledica ili velike samouverenosti u sopstvene sposobnosti ili preživljenog stresa u detinjstvu, što je potencijalno razvilo njenu psihičku neprobojnost. U epizodi The Gabriel set-up u momentu kada joj u mentalnoj bolnici u Kanadi hipnozom pokušavaju da prodru u svest, Modesti prikazuje sposobnost da se mentalno zaštiti od nepoželjnih intruzija.

Svaka titula kojom je oslovljavaju partneri i saradnici, prevashodno je feminina, međutim ne bez autoriteta – Vili Garvin, njena desna ruka i na neki način životni saputnik, oslovljava je sa princezo što opet implicira i na izvesnu dozu ranjivosti. Međutim, Modesti je iskazuje upravo samo pred Vilijem, retko kada je posao u pitanju. Iako Modesti i Vili imaju vrlo blizak odnos, taj odnos nikada ne postaje ljubavnički, uprkos obostranoj  bezuslovnoj posvećenosti jedno drugom i zajedničkim zadacima.

Vili Garvin

Prva pojava Vilija Garvina je u epizodi La machine gde ga upoznajemo rezigniranog, dosađujući se u dokonom životu u mirovini. Nekada tai bokser u Sajgonu, Vili je spašen iz zatvora od strane Modesti, koja ga je videla tokom jedne od borbi, a potonje i u barskoj tuči zbog koje je i završio u zatvoru. Povratnik iz Legije stranaca, Vili je u stripovima najviše prikazivan kako baca noževe i bori se tai stilom, dok zazire od upotrebe vatrenog oružja (zbog čega je na meti Modestinih začikavanja kako je loš strelac). On je ratnik i borac, njegova fizička i mentalna izdržljivost upravo su ono što mu je privuklo Modesti i volju da ga istrenira prema obrascu „Mreže“, tokom čega su postali jedan od primera ultimativno vernih sidekick-ova.

Slučaj odnosa Vilija i Modesti je tema polemika – oni „veruju jedno drugom koliko i sami sebi“ ali nikada ne postaju ljubavnici. Vili je prikazan kao krupan, snažan muškarac, popularan kod žena, međutim njegove ljubavnice često su ljubomorne zbog odnosa koji on ima sa Modesti i onda kada je prinuđen da izvrši izbor on se bez ustručavanja lišava njih i ostaje uz Modesti. Modesti ga oslovljava sa Willie, love ali ljubav ostaje u striktno platonskoj formi – bez trunke romantike. Njegova bezuslovna ljubav prema Modesti hiperbolizovana je u velikoj završnoj sceni u epizodi The Gabriel set-up kada Vili, nakon što dobije pogrešnu poruku da je Modesti mrtva, sam odlazi u Gabrijelovu vilu, i, iako ima slab afinitet prema vatrenom oružju, sam pobija Gabrijelove podanike – scena umngome sliči velikom obračunu iz filma Scarface.

Vili bi, prema kanonu špijunske fikcije takođe bio ultimativni heroj, međutim, njega takođe izdvaja njegovo poreklo radničke klase kao „drugosti“. Kasne pedesete prošlog veka izrodile su seriju literature koja se bavila karakterima poteklim iz radničke klase i to je u šezdesetim postalo trend.

Romani

Zapleti u stripskim epizodama nesumnjivo su jednostavniji nego u romanima. Prvi roman „Modesti Blejz“ pojavio se 1965. godine kao novelizacija filmske adaptacije iz 1966. i bazirana je prema originalnom O’Donelovom scenariju. Međutim, romani su doživeli veći uspeh kod publike i kritike, i ubrzo potom usledilo je ukupno jedanaest romana i dve kolekcije kratkih priča. Zapjednička tema romana i stripa je eskapizam, gde Modesti i Vili obično ne srljaju u avanturu, već su oni sami ili njihovi prijatelji često žrtve kidnapovanja ili su zatvoreni. Struktura romana je epizodna, svaka epizoda je zasebna ali međusobno povezana, što je zasigurno nasleđe O’Donelovog afiniteta prema stripskoj dramaturgiji.

Adaptacije

Prva filmska adaptacija „Modesti Blejz“ snimljena je 1966. godine u režiji Džozefa Lozija, prema originalnom scenariju Pitera O’Donela. Film je žanrovski određen kao komični špijunski triler i, prema ocenama kritike, nosi malo sličnosti sa postavkom priče u stripovima. Produkcija filma sa sobom je donela sukob Lozija i O’Donela, gde je Lozi imao nameru da napravi pop-art parodiju tada popularnih špijunskih filmova, što je bilo u kontradikciji sa O’Donelovom vizijom, čiji je scenario, prema Loziju, bio dosadan. Rezultat je bio nekonvencionalan, sa montažom karakterističnom za eksperimentalne filmove i nekolicinom muzičkih sekvenci. U filmskoj priči Modesti i Vili su na misiji da eliminišu master-zlikovca Gabrijela (koji se pojavljuje u stripovima). Lozijeva adaptacija nosi vrlo malo zapleta i više je posvećena estetskim elementima (Modesti i Vili obučeni su kao u stripu, gde je Monika Viti kao Modesti obučena u kvazi-vojničko odelo i nosi podignutu plavu kosu, takođe je eksplicirana i živopisna upotreba boja). U ovoj varijanti, odnos Modesti i Vilija nosi elemente romantične konotacije, što je još jedno veliko odstupanje od originalne postavke karaktera, kakvu O’Donel izričito nije dozvoljavao. Film nije doživeo velik uspeh, gde ga je kritika opisala kao čudan film.

  1. godine snimljena je pilot epizoda za seriju „Modesti Blejz“ koja je dobila pozitivne kritike, međutim serija nikada nije nastavljena. Priča je nosila nešo ozbiljniju atmosferu nego film koji joj je prethodio.
  2. 2003. godine pojavio se projekat naslovljen My name is Modesty u produciji Kventina Tarantina, koji je izrazio interesovanje za adaptiranje priče za film. U jednom trenutku je i Nil Gejmen napisao tritment za scenario prema O’Donelovom romanu I, Lucifer. Ipak, saradnja sa Tarantinom ostala je na nivou velikih mitova pop kulture, međutim Modesti je svakako posvećen omaž u filmu Pulp fiction gde Vinsent Vega čita strip dok sedi na toaletu.

Modesti Blejz strip je koji nosi podjednako osobine žanra kom pripada (avanturistička špijunska fikcija) i nekonvencionalne elemente koji se najpre ogledaju u jednoj od prvih pojavi žene kao heroine koja radi stvari ravnopravne sa muškarcima i koja je po svim parametrima „nova žena“ noseći duh vremena u kom je stvorena, kao i primer da je karakter koji bi u kanonu žanra bio antagonista zapravo postao glavni junak, odnosno pozitivni anti-heroj. Ukoliko se vodimo fiksirani O’Donelovom verzijom scenarija videćemo da je, iako razvijen karakter u 99 epizoda sa svakom epizodom koja donosi novi narativ o avanturama, svet Modesti Blejz zapravo čvrsto fiksiran u svojim premisama. Kao što smo mogli da zaključimo iz poređenja sa adaptacijama u druge medije, svaki pokušaj da se Modesti Blejz adaptira van okvira O’Donelovog scenarija i izađe iz koloseka u raznim eksperimentalnim varijantama, slabo su prolazili kod publike, sa izuzetkom romana koji su publici doneli pojedinosti vezane za karaktere, a koje najčešće nisu bile prisutne u stripskim epizodama.

LITERATURA:

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja