Владика славонски Јован „Историографија Холокауста у Југославији“ – ПРЕДАВАЊЕ

query_builder

Историографија Холокауста у Југославији

 

DSC_7959 1

Његово преосвестенство Владика славонски Јован (Ћулибрк) одржао је предавање на тему „Историографија Холокауста у Југославији“ у оквиру седмодневне манифестације „Ледена тишина говори“ коју организује Културни центар Новог Сада.

Уводну реч дао је директор Културног центра Новог Сада доктор Андреј Фајгељ, речима да ова институција други пут организује обележавање Новосадске рације и да осим културног, у овом периоду, она је и документацони и едукативни центар.

– Ове године смо проширили обележавање Новосадске рације, па акценат није био само на Новом Саду. Потрудили смо се да не заборавимо жртве које су страдале широм Бачке, али и целе Европе. Добро је да упоредимо Рацију и геноцид који су преживели Срби током Другог светског рата са Холокаустом кроз који су прошли Јевреји. – рекао је Фајгељ.

У свом предавању, његово преосвештенство Владика славонски Јован настанак историографских извора груписао је у неколико периода: период од завршетка рата до 1948. године, период који се завршава Титовом смрћу и период  који је окончан распадом југословенске државе. Објаснио је да се у Југославији о Холакаусту много знало, али на специфичан начин – Холокауст није био табу тема али је имао табу приступ. Наиме, иако се Холокауст тематизује у различитим уметничким формама и медијским просторима (филму, роману, телевизији, радију) ипак он сам није систематски и професионално истраживан. Он је рекао да је свој магистарски рад на ову тему написао јер је светској и научној заједници недостајао увид у оно што се писало о Холокаусту на подручју бивше Југославије.

– Можемо рећи да се наша наука потпуно слива у границе развијене науке о Холокаусту и тиме доприноси на један важан начин. Она науку о Холокаусту враћа у оквире Другог светског рата јер га никада није издвојила из тих оквира – рекао је Владика славонски Јован. Након његовог излагања, посетиоци су имали прилику да му поставе питање у вези са Холокаустом, што је показало да Новосађане итекако интересују детаљи овог периода у људској историји.

  Владика Јован је указао на везе између појединих историјско-политичких околности и начина представљања Холокауста у јавности, скренувши посебну пажњу на специфичности и недостатности методологије Владимира Дедијера и његов потоњи утицај на појединце који се баве овом материјом током осамдесетих и деведесетих  година.

Неуморан рад на темама везаним за страдање Јевреја и Срба током Другог светског рата као и велики број писаних радова сврставају Владику славонског Јована у најужи круг међународно признатих стручњака из Републике Србије и региона.

Иако је практично немогуће сажети биографију Његовог преосвештенства довољно је навести да је Владика Јован магистарске студије из јеврејске културе похађао у истраживачком и меморијалном центру „Јад Вашем“ и на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Магистарски рад је одбранио код др Давида Банкира, шефа Међународног института за проучавање Холокауста у Јад Вашему; рад је објављен 2011. године на српском језику као Историографија Холокауста у Југославији. Тренутно припрема докторат из исте области са др Јоавом Гелбером. Поред овога, Владика Јован је координатор Одбора за Јасеновац Српске православне цркве и председник Управног одбора Музеја жртава геноцида у Београду, једине институције на простору бивше Југославије која се бави искључиво проучавањем наведених тема.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Ikl4r8x-N90[/youtube]

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language