Трибина „Српска трагедија и победа 1917. и 1918. године – залог српске културне баштине“

query_builder

Трибина „Српска трагедија и победа 1917. и 1918. године – залог српске културне баштине“ биће одржана у уторак 20. децембра у 18 часова на „Трибини младих“. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац.

„Најславнији дани српских победа у вртлогу „индустрије смрти“ Великог рата, најављени су победоносном трагедијом у васкрснућу српске војске на Крфу и у данима и месецима Битке на Кајмакчалану, дакле у периоду коме слободно можемо да наденемо име: „време када су српски титани ходили земљом“. Након победе на Кајмакчалану и ослобођења Битоља крајем 1916. године, Солунски фронт се усталио на котама пет километара северно од тог првог српског ослобођеног града након пораза из 1915. године. У српском сектору, линије фронта остале су углавном непромењене све до почетка септембра 1918. године, када је уследила победоносна кампања оружаних снага земаља Антанте у којој је и сам фронт пробијен. У свега 45 дана после пробоја Солунског фронта, незаустављиве српске снаге, муњевито су поразиле војске Централних сила и ослободиле целу територију своје, у ропству непоробљене и несаломљиве отаџбине. Сви снови о слободи и о дому који се налазио „Тамо далеко“, досањани су у часу ослобођења престонице Београда 1. новембра 1918. године. Епопеја страдња и васкрснућа српског етноса и његове државе, достојна какве античке драме или старозаветног предања, окончана је 1. децембра исте године, када је у Београду проглашено стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, односно када је у дело спроведен чин уједињења јужнословенских народа. Или је тим чином, епопеја добила само другачији наставак?! Стварање Југославије представљао је завршницу дуготрајног идеолошко-идејног, културолошког и, надасве, политичког процеса у настојањима делова политичких елита јужнословенских национа да све Јужне Словене „окупе под једним кровом“, у једној држави. Поменута настојања, у децембру 1914. године постала су и ратни циљ Краљевине Србије, а непосредни кораци у остваривању истог догодили су се у политичко-дипломатским превирањима на српској и југословенској „политичкој позорници“ (али и у светским оквирима) ратне 1917. и, посебно 1918. године. Достигнућа славних победа и ратног успеха српског народа из 1918. године, али и повесне цртице из мучних дана борбе наше политичке и војне елите да поменута достигнућа политички капитализују и државно-правно детерминишу у „руху“ будуће јединствене државе јужнословенских нација, трајно су уписана у фундаменте кода идентитетских карактеристика српског етничког колективитета. Међутим, ти „записи“ не представљају само духовну димензију памћења једног етноса, него су и веома материјалне природе, из које је наведена психо-метафизичка мера идентитета нације, уосталом и настала. Другим речима, сва сазнања и увек крхко памћење Колективитета о његовом краху и победи у Првом светском рату налазе се делом очувани, али и заштићени у бројним установама културе српског народа и државе Србије, па самим тим и у архивским, музејским и библиотечким збиркама и фондовима поменутих установа Града Новог Сада, као и у различитим колекцијама приватних лица. Суштаствену потребу свих Новосађана и уопште грађана Србије да поменуто национално и духовно благо очувамо за памћење поколења која још нису ни рођена, постижемо и мерама представљања тих артефаката националне прошлости широкој јавности наших суграђана. Начини заштите сећања на славне и трагичне дане Великог рата, представљају још једну тему раговора на предстојећој Трибини младих Културног центра Новог Сада.“ Аутор

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language