Трибина „Јасеновац – злочин који се не сме заборавити“

query_builder

Трибина „Јасеновац – злочин који се не сме заборавити“ биће одржана у понедељак 29. августа у 19 часова на „Трибини младих“. Аутор је мср Срђан Граовац.

„Сигурно можемо да се сложимо да је заборав злочина и злочинстава једна посебна категорија „надзлочина“ и то она најтежа – духовна. Међутим, поставља се питање како је уопште могуће да свест и савест људског рода доспеју у стање потпуне или делимичне индиферентности према поменутим најмрачнијим платформама несавршенства човечанске промисли. Можда се одговор на ову страховиту дилему крије у обрасцима понашања људских колективитета, па и нација међу њима, које бисмо могли да окарактеришемо само као општеприхваћене „завете прећуткивања“, често без логике, смисла, а посебно са потпуним одсуством сваке хуманости. У историји српског етноса, најбољу парадигму „прећуткиваног сећања на злочин“, проналазимо у повесници „отвореног случаја балканског Аушвица“, односно система концентрационих логора, а заправо фабрике смрти у Јасеновцу. Док су Аушвиц, Собибор, Саксеснхаузен или Дахау, одавно постали постулати фактицитета о бестијалности антиљудске природе нацистичке и фашистичке идеологије злочина и смрти, дотле историјска наука, разне социолошке студије, али и свакодневица јавних дискурса у политици, истину о Јасеновцу још увек детерминишу као „отворени кривични случај“ са понекад недореченим и нејасним фрагментима приповедања о нечему што одавно није заслужило да носи сигнатуру „случаја“, већ потврђене повесне чињенице. Ниједна позоришна представа, ниједан уметнички филм, ниједна свеобухватна монографија није приређена о патњама десетина или стотина, а можда и милиона жртава (ево, ни у то нисмо сигурни!) најстрашнијег злочина хрватских усташа у Другом светском рату, а прошло је 75 година од формирања тог најмонструознијег жига вечитог срама на плећима оних који су своју срећу градили на тузи и несрећи невиних. Ни три геноцида над српским етничким колективитетом у XX столећу нису била довољан подсетник за најпозваније да на наведена питања дају веродостојне одговоре, а о разлозима због којих не смемо да дозволимо да Камени цвет у Јасеновцу једнога дана не осване као потпуна непознаница или нејасно сећање генерација потомака жртава и некажњених злочинаца у овој парапсихолошкој драми „злочина и казне“, пред којом би и сам Достојевски устукнуо, покушаћемо да пружимо потребне закључке на предстојећој трибини.“ Аутор

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language