Шведска из угла геополитике

query_builder

Предавање „Геополитика Балтика – Шведска данас“, одржано je у петак 3. новембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Предраг Рајић, правник.

На почетку предавања, Рајић је укратко представио Краљевину Шведску, демократску државу северне Европе са 10,4 милиона житеља, која представља један од најсветлијих примера високог животног стандарда у Европи. Просечна примања у Шведској износе 36.000 евра годишње. Незапосленост у овој скандинавској држави нижа је од европског нивоа и износи 6,4 процента.

Шведска је чланица Европске уније од 1995. године, понајвише тргује са европским земљама – Немачком и Великом Британијом, Пољском и Руском федерацијом, која није чланица ЕУ. Последњих десетак година, један од најзначајнијих економских партнера Шведске је Кина. Шведска економија била је, попут већине европских економија, у кризи 2008. године, али се опоравила већ 2011. године и данас је стабилна. По расту свог  бруто домаћег производа, она је 21 држава на свету.

– На власти је Социјалдемократска партија која је на последњим изборима освојила 113. мандата. У државном парламенту који има 349 места, чланови парламента, највишег законодавног тела Шведске, бирају се по пропорционалном систему – објаснио је Рајић, додајући да је у овој земљи, веома јака и Зелена партија, која је освојила 35 мандата и умерено је евроскептична.

Са својим суседима Шведска има одличне односе, нема ниједно отворено питање, а ако нешто слично и постоји, то се решава у високо цивилизованом дијалогу. Шведски језик је један од службених језика у Финској, јер постоји део Финске који насељава укупно око шест одсто Швеђана. У самој Шведској главни језик је наравно шведски, али у службеној употреби је још 10-ак језика националних заједница које се сматрају традиционалнима.

– Мада Шведска није чланица НАТО пакта, није укључена ни у један војни савез, она ипак учествује у великом броју војних мисија широм света, па и на Косову и Метохији. Такође је и држава учесница појединих војних интервенција, које је изводио НАТО, као на пример 2001. године у Авганистану и 2011. у Либији. Занимљиво је да је Шведска 2010. године била укинула обавезу служења војног рока, али је 2017. вратила ту обавезу – прецизирао је аутор трибине.

Говорећи о односима Шведске и Србије, Рајић је казао да је тај однос условљен одабиром наше земље да се учлани у ЕУ. Сарадња двеју држава заснива се на томе. Швеђани су уложили велика средства у обнову Дома Народне Скупштине у Београду.

На крају трибине, публика се укључила у разговор.

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language