Савет министара ЕУ – стална борба великих и малих чланица

query_builder

Трибина „Одлучивање у Савету министара ЕУ – стална борба великих и малих држава чланица“ одржана је у среду 29. новембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић, научни радник на Институту за политичке студије у Београду.

На почетку трибине, Тодоровић Лазић је подсетила да Савет министара представља централну институцију одлучивања у ЕУ.

– По својој природи, Савет је институција са међувладиним карактеристикама (орган кога чине ресорни министри држава чланица), од твораца Оснивачких уговора добио је главно место у институционалном апарату заједница Уније – рекла је ауторка трибине.    

Историја одлучивања у Савету министара, суштински, представља историју многобројних покушаја да се успостави равнотежа између великих и малих држава, између самих великих, као и између „старих“ и „нових чланица ЕУ. Институција Сaвета министара, једна од пет институција у ЕУ и вероватно најважнија, дуго је била под велом тајности, јер јавност није имала увид у њихове седнице. Савет министара чине представници држава чланица Европске уније.

  – Оно што разликује Савет министара од осталих институција ЕУ, јесте да он није само институција међувладиног карактера. Савет у себи има и елементе наднационалног што се огледа у сегменту одлучивања. У оквиру Савета одлуке се доносе и квалификованом већином, а у том случају, те одлуке дужне су да спроведу и оне државе које нису за њих гласале – објаснила је ауторка трибине наводећи да Савет министара заступа истовремено и националне и европске интересе.

У наставку, др Тодоровић Лазић навела је да је Савет истовремено и законодавни и извршни орган, јер ниједан допис у ЕУ не може да се спроводи ако га не донесе ова институција ЕУ. Министри у Савету су истовремено извршна власт у својим државама, а на европском нивоу су законодавна власт.

Министри у Савету имају исте ресоре као у својим државама. То је оно што разликује Савет министара ЕУ од сличне институције у оквиру ОЕБС-а или у неке друге типичне међународне организације.

У зависности од области којом се баве, данас у оквиру ЕУ ради девет Савета, али не раде сви истом динамиком. Примера ради, Савет општих питања и општих спољних послова састаје се чешће јер одлучује о важним питањима за развој ЕУ. Заседања се најчешће одржавају у Бриселу, осим у октобру када се састанци измештају у Луксембург.

-У надлежности Савета је да доноси прописе који могу да буду директиве, регулативе или појединачне одлуке које се доносе у складу са Европским парламентом. Одлуке се доносе једногласно, простом или квалификованом већином – рекла је ауторка.

Ауторка је, затим, објаснила начин функционисања гласања квалификованом већином што је заправо покушај превазилажења чињенице да се ЕУ прикључио велики број малих држава које чине само пет одсто популације Уније. Тај парадокс се превазилази  одредбом да је за доношење законодавне одлуке неопходно да гласа 55 одсто држава чланица и 65 одсто становништва Уније. Додатни  услов је да блокирајућа мањина мора да има најмање четири државе чланице.

Свака држава има по један глас, али оне државе које имају више становништва у оквиру ЕУ, имају већу гласачку снагу.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language