ПЕДЕСЕТ АУТОРА ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ЂУРA ПОПОВИЋА

19/11/2015
КОЛЕКЦИЈА ЂУРЕ ПОПОВИЋА ВРХ МОДЕРНЕ СРПСКЕ УМЕТНОСТИ

pozivnica

Мудро и корисно поступају у “Заводу за заштиту споменика културе Града Новог Сада и Културног центра Новог Сада” када својом излагачком делатношћу у Галерији Културног центра Новог Сада, подржавају и подстичу појединце који су вољни и кадри да своју љубав, па и страст према ликовном стваралаштву не претворе у себично и, пуким користољубљем, диктирано колекционартсво. Таквим програмским деловањем у знатној мери ублажавају проблеме који проистичу из свеопште друштвене кризе која је снажно погодила културу и уметничко стваралаштво. Зато свака врста подршке појединцима који су спремни да стално попуњавају своје збирке и да их нуде на увид јавности (било њиховом стручном обрадом и публиковањем, или излагањем, уз одговарајуће каталоге) увелико добија на значају и заслужује нарочиту похвалу. Изванредан потез, нема сумње, Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада и Културни центар Новог Сада је учинио када су се одлучили да представе специфичан и пробрани избор ликовних дела из обимне збирке познатог новосадског колекционара Ђуре Поповића.

Представљајући пре две године Колекцију Ђуре Поповића у Продајној галерији Београд, аутор изложбе, историчар уметности Здравко Вучинић је о колекционару Поповићу забележио: “треба имати на уму да је Поповић темељан у прибављању дела. Неуморни је пратилац свих дешавања на уметничком пољу. Једнаким полетом трага за мање познатим сликама, проналази их, чува од пропадања и заборава. Ако треба, стручно их рестаурира и обезбеђује за јавно показивање. Многе радове је вратио у `живот`… Пажња Ђуре Поповића сенезавршаванапукомприкупљању експоната. Он успоставља, развија и шири своје деловање у више праваца. Његова збирка је опскрбљена дигиталним снимцима, анализама радова, биографијама уметника, потом, пропратном документацијом, те стручним публикацијама, које омогућавају потпун увид у стваралаштво сликара, графичара и вајара. Бројне значајне и садржајне смотре, које је приредио, видео је велики број љубитеља ликовног дела. Речју, у времену посустале активности галерија и музеја, чије је деловање једва приметно, његова збирка се помаља као достојна замена, односно, регулатор текуће ликовне сцене.”

Неспорно је, дакле, да “Културни центар Новог Сада и Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада”, следећи своју праксом проверену и потврђену програмску делатност, представљања значајних ликовних збирки у друштвеном и приватном поседу, обавља, више него значајну, друштвено корисну и свакојако добродошлу делатност. Изложбом “Педесет аутора из збирке Ђуре Поповића”, поред колекционара, избором радова, углавном слика, графика и скулптура, представља се развој ликовног стваралаштва у Србији 19. и прве половине 20. века. Тачније, на изложби се могу пратити они токови српске историје уметности који су обележени деловањем Константина Данила и Николе Алексића, иначе најзначајнијих представника бидермајерског сликарства код Срба. Заправо, може се пратити и стваралаштво Данилових ученика Јована Поповића и Ђуре Јакшића, као и Јакшићевог вршњака Стевана Тодоровића. Захваљујући овом представљању збирке Ђуре Поповића, у Новом Саду је први пут изложено Јакшићево ремек- дело српског романтизма Усековање главе Св. Јована, које се од времена настанка 1855. налазило у Румунији. Српско ликовно стваралаштво последњих деценија 19. и првих година 20. века представљено је у делима реалиста Уроша Предића и Николе Марковића, затим симболисте Стевана Алексића, па пленериста Ђорђа Трифуновића, Анастаса Боцарића и Николе Милојевића, као типичног представника декоративног сликарства прожетог духом сецесије Драгутина Инкиострија Медењака.

Затим, почетак модерне српске уметности може се пратити кроз стваралаштво: Данице Јовановић, Тодора Швракића, Косте Јосиповића-Соса, Боривоја Стевановића, Бете Вукановић, Јожефа Пехана,Александра Секулића, Вељка Станојевића, Саве Шумановића, Ђоке Мазалића и Младена Јосића, Живорада Настасијевића, Васе Поморишца, Петра Добровића, Милана Коњовића, Миленка Шербана, Винка Грдана, као и двојице македонских уметника Лазара Личеноског и Николе Мартиноског.
Домети београдске школе сликања најупечатљивије се огледају на делима Ивана Радовића, Богдана Шупута, Миливоја – Миће Николајевића, Николе Граовца, Мила Милуновића и Ђорђа Андрејевића – Куна, као и у делима графичара и педагога Михаила С. Петрова, Арпада Г. Балажа. Потпунију представу о текућим ликовним кретњанима у Србији могуће је стећи у значајном остварењу сликара и педагога: Крсте Хегедушића.

Поклањајући пажњу и скулптури, на изложби у Галерији Културног центра Новог Сада могу се видети и дела утемељивача модерне скулптуре у Србији: Ђорђа Јовановића, Томе Росанадића и Драгомира Арамбашића, Сретена Стојановића, Петра Палавичинија и Ристе Стијовића. Због тога је Здравко Вучинић био сасвим у праву када је закључио да многа дела из збирке слика, графика и скулптура Ђуре Поповића квалитетом заузимају “сам врх модерне српске, делом и југословенске уметности” – Никола Кусовац.

Коментари

DUSAN DUSAN

Kolekcija Djure Popovica zasluzuje posebno mesto u nasoj likovnoj kulturi ,HVALA DJURI ,ZAVODU I KULTURNOM CENTRU NOVOG SADA sto su omogucili publici da se priblize i vide visok nivo jedne dobro organizovane izlozbe sto obogacuje osecaj i senzibilnost svakog gledaoca izlozbe.....zelim vam mnogo uspeha i hvala vam na ocuvanju nase likovne i istorijske bastine,Veliki pozdrav od Dusana

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања