Одржана трибина „Војвода Живојин Мишић – победник у служби роду и отаџбиниˮ

28/07/2017

Одржана трибина „Војвода Живојин Мишић – победник у служби роду и отаџбиниˮ

Трибина историчара Милована Балабана „Војвода Живојин Мишић – победник у служби роду и отаџбиниˮ, одржана је у петак 28. јула у Клубу „Трибина младихˮ Културног центра у Новом Саду. Гост трибине била је Фата Егановић, дипломирани филолог, која je казивала стихове Алексе Шантића Песма Србији посвећену војводи Живојину Мишићу.

На почетку трибине Егановићева је изнела и анализу Песме Србији Алексе Шантића, посвећеној Живојину Мишићу, осврћући се на феномен народних хероја виђен кроз поезију и стваралачку књижевност која је славила своје јунаке (какав је несумњиво био Живојин Мишић) као националне светионике у читавој нашој историји.

Затим је, у наставку трибине историчара Балабана, било речи о животу, војничкој каријери и бескомпромисним ставовима које је током свог живота, поводом многих војних, али и политичких питања, изражавао војвода Живојин Мишић (1855 – 1921).
– Војвода Мишић је кроз читав свој живот показао да је вршио своју дужност и да је управо урадио задатак због којег се родио. Упоредио бих га са руским војсковођом Михаилом Кутузовом који је у критичном тренутку 1812. године бранио Русију – рекао је Балабан .
Мишић је био дете из српског села Струганик код Мионице које је, рођено половином 19 века, још увек живело у складу са традицијом, чувајући вредносни систем наслеђен од предака и преношен васпитањем на младе нараштаје. Животну снагу Мишић је црпео из духовних вредности које је добио у детињству, што се одразило на његову одважност, смелост и надасве храброст на фронту и у контакту са надређеним српским и савезничким генералима, али и са политичарима.
Прва ратна искуства стекао је у српско- турским ратовима (1876-1888),а учествовао је и у српско-бугарском рату 1885. године. После Мајског преврата 1903. године, био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника,пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновић, али је 1909. реактивиран током анексионе кризе на захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника који је промовисао Мишића у свог помоћника. Мишић је помогао генералу Путнику и да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустроугарском, а био је учесник Балканских ратова и Првог светског рата.
Аутор трибине, потом, је говорио о стању у Србији и свету током живота славног српског војводе, а нарочито почетком 20. века и у време Првог светског рата. Осврнуо се и на борбу за ослобођење Старе Србије и херојски отпор који је она пружила Аустроуграској током Првог светског рата, као и на допринос савезничкој ствари у Великом рату.
– Мишићева иницијатива током Колубарске битке (није презао да се конфронтира ни са надређеним војводом Путником) довела је до највеће и најмаестралније савезничке и српске победе током 1914, а његово командовање српском војском током пробоја Солунског фронта исписало је нови мит српске војске и српског народа – рекао је Балабан додавши да је тај мит имао за главну вредност слободу у коју су јуришали српски војници 1918. године под Мишићевом командом, ослобађајући Србију и стварајући основ за прављење једне веће државе.
​Мишић је командовао српском војском у пробоју Солунског фронта и за два и по месеца, ослобођена је Краљевина Србија. Енглески краљ Џорџ Пети доделио је Мишићу титулу Витеза бакалауреја. Као најзнаменитији војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје, војвода Мишић у свом народу сматран је за легенду.
На крају трибине билоје речи и о ставу Мишића према новој заједници Јужних Словена , али посебно је апострофирана личност војводе изграђивана у време великих искушења српског народа, а под утицајем вековних вредности које су Срби изграђивали од Светог Саве, преко Косовског мита, па све до Карађорђевог устанка и почетка процеса ослобођења народа од столетног турског ропства.

– Као да се држао оне старе народне мудрости да луд човека умире кад мора, а паметан када он то хоће, Мишић је умро 1921.године када је завршио свој животни задатак поверен од самог провиђења,а у складу са светосавским и видовданским принципом – рекао је на крају Балабан. Његове речи публика је поздравила дугим аплаузом.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања