Одржана трибина „Велике силе и Октобарска револуција у Русији 1917. године “

query_builder

Одржана трибина „Велике силе и Октобарска револуција у Русији 1917. године “

Трибина „Велике силе и Октобарска револуција у Русији 1917. године“, одржана је у среду 11. октобра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.

На почетку трибине, Граовац је подсетио да су још од античког периода многи филозофи упорно трагали за формулом којом би уредили међуљудске односе како би они истовремено били одраз стабилности, али и подстицаја просперитету целокупног човечанства.
– Теоретичари државе и друштва били су креатори епохалних промена, насталих на њиховим прокламованим начелима. Понекад би се те промене релативно безболно извршиле, еволутивним путем, али много чешће рушење старог и уздизање новог поретка захтевало је покрете маса, оружје и насиље – рекао је Граовац.
Под утицајем филозофа просветитељства, крајем 18. и почетком 19. века, одиграла се највећа и најпознатија револуција – Француска револуција (1789 – 1799). Њена прокламована начела постала су узор за све оне који су деценијама, па и вековима, после сањали радикалне промене и у својим друштвима. Наравно, њих је било много, па су 19. и 20. век били обележени бројним покушајима насилних промена друштвених поредака, управо насталих по угледу на велику Француску револуцију.
Ипак, оно што је задесило царску Русију у фебруару и октобру 1917. године, по далекосежности последица, превазилази све сличне догађаје који су се и пре и после одиграли.
– Русија је тада била суперсила, једна од највећих држава у географском смислу, пета индустријска сила света. Била је апсолутистичка монархија на челу са царем Николајем Другим Романовим – објаснио је Граовац.
Међутим, Бољшевичка или Октобарска револуција (7. новембра 1917. – 8.новембра 1917.) у потпуности је променила карактер једне од најмоћнијих држава тог времена. Омогућила је примену лево – радикалних идеологија у тадашњем руском друштву, а на међународну политичку сцену искорачила је нова империја, комунистичка, жељна да свој културно-политички образац наметне остатку човечанства.
– Веома утицајна личност свакако је био Александар Паврус, родом из Русије. Поприлично контроверзан. Он је вештачки изазвао нестабилност руске рубље, преко штампе је подгревао нетрпељивост према рату и организовао је штрајк на улицама потплаћујући раднике – објаснио је Граовац.

Октобарску револуцију су предводили Владимир Иљич Лењин, који је дошао из Швајцарске и бољшевици, заједно са мењшевицима, левим социјалистима – револуционарима и анархистима. Била је то прва марксистичко – комунистичка револуција у историји.
Најважније револуционарне активности у Петрограду, тадашњој престоници Русије, су биле под командом Петроградског совјета, на чијем је челу био Лав Троцки (који је био новинар у Америци). Револуција је била реакција на напоре који су били стављени на царску Русију као резултат Великог рата. Збацила је Руску привремену владу, што је довело до Руског грађанског рата, који је пратио оснивање Совјетског Савеза 1922. године. Међутим, како је даље објаснио Граовац, Октобарска револуција је специфична због још једног важног сегмента:
– То је, вероватно, прва револуција која није финансирана и иницирана у Русији, већ у иностранству, у складу са интересима других држава и меритократски уређених социјалних групација. Она је постала модел по комe су велике силе на један прикривен начин наметале своје интересе мањим државама кроз цео 20., али и 21. век – навео је Граовац.
Октобарска револуција, закључио је на крају Граовац, може да буде једна врста поуке. Због тога је врло важно водити рачуна о државним и националним интересима и не дозволити да спољни утицаји покушају да диктирају власт. У противном, може се поновити украјински сценарио или арапско пролеће.

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language