Одржана трибина „Убиство краља Александра Првог у Марсеју 1934. годинеˮ

10/05/2017

Трибина „Убиство краља Александра Првог у Марсеју 1934. годинеˮ мср Огњена Карановића, историчара, одржана је у среду, 10. маја у Клубу „Трибина младихˮ Културног центра Новог Сада.

             Карановић је на почетку трибине најпре подсетио на политичке прилике у Србији и земљама нашег региона изазване догађајима као што су три политичка убиства, три српска и југословенска државника (два владара и један председник владе).

„Док су монструозне ликвидације последњег владара Србије из династије Обреновић у Мајском преврату из 1903. године и председника српске владе др Зорана Ђинђића, у атентату из 2003. године, оставиле горак и снажан печат на развој српског етноса у целини, убиство витешког краља Александра Првог Карађорђевића од Југославије уздрмало је саме основе на којима је почивао крхки мир версајског система у Европиˮ , рекао је Карановић.

Истовремено, мучки и кукавички злочин над југословенским и српским сувереним, најавио је извршење „смртне пресудеˮ и над животним делом умореног јуначког владаоца, тј. над његовим краљевством – Југославијом. Прва (Александрова) Југославија, заиста ће и нестати у вихору Другог светског рата и незапамћеног злочина и геноцида над српским народом, који је почињен руком непосредних иницијатора, организатора и извршилаца атентата над витешким краљем, као и над министром спољних послова француске Треће републике Лујом Бартуом.

Међутим, да бисмо уопште били у прилици да свеобухватно разумемо различите аспекте почињеног геноцида над српским народом од стране хрватских усташа и окупатора у Другом светском рату, неопходно би било да претходно извршимо анализу догађаја од 9. октобра 1934. године у Марсеју. Тада је, као прва жртва велике антицивилизацијске завере поражених сила из Првог светског рата и њихових бедних „сатрапчићаˮ из редова терористичке злочиначке организације усташа, пао управо један „персонални потпорни стубˮ Версајског мира на Балкану и у Средњој Европи. Краљ Александар Први Карађорђевић био је кохезиони фактор, како Југославије, тако и Версајског поретка у Средњој и Југоисточној Европи.

Говорило се о могућности атентата у Софији (Бугарској). Међутим, због бојазни да би могао бити убијен краљ Борис, као и да би сам атентат могао довести до рата против Бугарске, одлучено је да земља атентата буде Француска, тачније, градови Марсеј или Париз, јер би међународни потреси, на које су терористи рачунали, тада били далеко већи.

После обимне припреме, између 15 најуспешнијих терориста, изабрана су три атентатора. То су били: Иван Рајић, Мијо Краљ и Звонимир Поспишил. Четвртог атентатора, Владу Керина, познатијег као Черноземски, изабрао је Павелић, на предлог Ивана Михајлова.

Судбоносног 9. октобра 1934. године, краљ Александар је упловио у Француску луку југословенским разарачем „Дубровникˮ у 16 часова. По протоколу, у пратњи домаћина, требало је да положи венац на споменик солунским ратницима. Док је аутомобил у којем је био краљ лагано клизио, на његов аутомобил је наскочио Величко Керин, испалио пет хитаца, усмртио краља, а француски министар Луј Барту рањен је једним метком у десну надлактицу, али је преминуо у болници. Француски генерал Жорж је лакше рањен – спасао га је орден Светог Саве који му је претходно уручио југословенски краљ.

Руски историчари су касније дошли до докумената који доказују да је постојала директна веза између атентатора и тадашњег немачког војног аташеа у Паризу, генералштабног капетана, Ханса Шпајдела.

„Имали су и сараднике у француским службама безбедности о чему сведочи писмо немачког шпијуна Ханса Хаакеа, упућено осам дана пре атентата аташеу Шпајделу. Смрт краља Александра Ујединитеља уклонила је главну, али и последњу препреку процесу демонтаже версајског система у Европи, а посебно на простору њеног југоистокаˮ , закључио је Карановић.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања