ОДРЖАНА ТРИБИНА „СРБИЈА И ВИШЕГРАДСКА ЧЕТВОРКА – КУДА ТЕЧЕ ВЛТАВА? ЧЕШКА РЕПУБЛИКА ДАНАС“

13/04/2017

Треће предавање у низу серије „Србија и Вишеградска четворка“ одржано је у четвртак 13. априла 2017. године у Клубу „Трибина младих“. Тема предавача и правника Предрага Рајића овога пута била je „Куда тече Влтава? Чешка Република, данас.ˮ

​Аутор је причао о: развоју демократског система у Чешкој Републици од Плишане револуције до данас; актуелној политичкој сцени у Чешкој Републици; актуелним односима Републике Србије и Чешке Републике, гледано са политичког, културног, економског аспекта; односу званичног Прага према суседима; пројекту Вишеградске четворке и спољнополитичкој оријентацији.

Предавање је Рајић започео подсећањем да је у време Хладног рата Чешка Република била саставни део Варшавског пакта, односно блока који је предводио Совјетски савез. Тада се граничила са неутралном Аустријом, ДДР-ом који је такође био у Варшавском пакту, али и са Савезном Републиком Немачком која је била у западном блоку.
Данас, Чешка је једна од најразвијенијих земаља бившег Варшавског блока која се прикључила Европској унији и постала један од значајнијих чинилаца Запада. По броју становника и по површини, Чешка је компатибилна са Србијом и обе државе имају око седам милиона становника.
-Године 1989. и две године касније после распада СССР-а, у Плишаној револуцији после мирних демонстрација, Чешка и Словачка мирно су се раздвојиле на засебне државе, а расписани су и први демократски избори до успостављања првог демократског парламента у Чешкој и Словачкој – подсетио је Рајић.

Вацлав Хавел, филантроп, уметник, филмски редитељ и први председник Чешке после пада комунизма, успео је да спроведе прве реформе и да своју земљу доведе пред врата Европске уније, у коју се ова држава учланила 2004. године. Једна је од ретких чланица Вишеградске четворке (коју још чине Пољска, Мађарска и Словачка) која није прихватила заједничку валуту евро (задржала је своју круну). Такође, чланица је НАТО пакта.
Пошто су спроведене корените реформе, уз честе смене влада, други председник био је Вацлав Клаус који је наставио реформе. На спољнополитичком плану, он се противио отцепљењу Косова и Метохије. Трећи председник Милош Земан је 2013. године постао први директно изабрани председник ове земље. За њега је карактеристично да је велики противник вербалне политике.
– Ја бих чак рекао да је он био Трамп пре Трампа, јер је његове наступе 2013. и 2014. године карактерисао слободан говор, па и псовке. Он је декларисани проевропски политичар, често и противречан. У време украјинске кризе говорио је да НАТО треба да интервенише због акција руске војске на Криму, а после је говорио да је бесмислено враћати Крим у састав Украјине када се није реаговало када је требало – навео је Рајић и нагласио да је Земан велики пријатељ Србије.
Земан је, навео је даље Рајић, енергични противник косовске независности. Попут свог претходника Клауса, ни он није потписао декрет о слању чешког амбасадора у Приштину, мада чешка Влада има другачији став. Земан је био гост премијера Вучића и одлазећег председника Николића. У Новом Саду je обишао споменике на Фрушкој Гори из Другог светског рата и говорио о великој блискости српског и чешког народа.
Од 2013. године чешки премијер је Бохуслав Соботка, правник и човек који у периоду од 2002. до 2006. године био министар финансија. Био је више пута у посети Београду. Очекује се да ће он и на изборима ове јесени бити кандидат за председника Владе. Актуелна чешка Влада подржава Србију на путу ка Европској Унији.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања