Одржана трибина „Срби и либерализам“

query_builder

Одржана трибина „Срби и либерализам“

Tрибина „Срби и либерализам“ одржана је у уторак 10. октобра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. др Љубиша Деспотовић.

На трибини је анализирана идеологија либерализма, од доспећа првих либералних идеја половином 19. века у Србији. Преко првог европски образованог нараштаја пристижу идеје и вредности које су имале либерални набој и инспирацију.
– Тај реформаторски и модернизаторски набој, али и напор наилазио је у Србији тога времена на жестоке отпоре и оспоравања – рекао је Деспотовић на почетку трибине и додао да је проблем лежао у специфичном прилагођавању либералних идеја и вредности властитог националног хабитуса.
Део наше политичке традиције оптерећен је политичким митовима који Срби доживљавају као народ који има развијене капацитете демократичности, и који су самим тим деловали као подстицајни фактор политичке модернизације Србије.

– Један од занимљивих облика митова, али и мистификација српских либерала тога времена, била је вера – мит о томе да политичка традиција и менталитет српског народа даје за право српском човеку да гаји велику дозу оптимизма у погледу српског приближавања европској заједници народа онога времена – рекао је Деспотовић.

Пратећи суштински однос својих либералних узора са Запада, озбиљни српски политичари и државници 19. века, какав је несумњиво био и Јован Ристић, примењивали су политичку праксу која је грађанима стварала привид сталних политичких и друштвених реформи, а које нужно воде политичкој слободи и демократији.

Током 19. и 20. века, српско друштво и његова друштвена елита показују сталну тенденцију идеолошког лутања, неразумевања властите политичке оријентације, што производи сукобе и грешке које су скупо коштале српски народ.

Политичка револуција 5. октобра 2000. године са власти је брутално почистила део снага старог режима, на челу са Слободаном Милошевићем. Тај својеврсни политички преврат опозиције, која се прогласила демократском, успео је једино да овлада центрима моћи и институцијама власти старог поретка.

– Главни напор нових реформатора био је усмерен на преузимање и контролу центара моћи старог режима. Код Милошевића, ту формулу сачињавали су национализам и антиглобализам. Код Ђинђића, формула се састојала из реформи и модернизације – навео је Деспотовић.

Као резултат досадашњег деловања неолиберализма, у Србији је остало неразвијено грађанско друштво, а национална држава је у рушевинама.

– То је стање државе без суверенитета, територије без јасних граница, нације без националне државе, слободних медија без слободе и одговорности, грађана без цивилног друштва, економије без благостања, радника без запослења, села без сељака, образовања без знања, младих без перспективе – закључио је Деспотовић на крају трибине и додао да „демос“ Србије очајнички трага за најбољим тековинама националне баштине у покушају да на њеним темељима осмисли властите путеве демократског развоја.

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language