Трибина о Русоу изазвала получасовну дебату

query_builder

Трибина „Русоова филозофија природе и етике“ одржана је у среду, 18. октобра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.

На трибини је било речи о природњачкој теорији у француском просветитељству, као и о пресудном утицају природњачких теорија на развој политичке и етичке мисли.

Слепчев је на самом почетку објаснио термин „филозофија природе“, правац који је поникао из старогрчког појма „физис“, из којег је изникла филозофија природе коју препознајемо као физику – науку која се бавила небом, планетама и природним појавама. Нововековна филозофија природе, међутим, темељи се више на латинском појму „натура“. Тај појам подразумевао је, поготово кроз учења нововековних филозофа, неизоставну спону са човеком.

– По Русоу, природни закон је најмањи заједнички именилац о којем су људи успели да се договоре и да га прогласе природним. Увек када ишчитавамо Русоа видимо да он природу и човека сагледава другачије него што га здрав разум и конвенција могу сагледавати. Отуда Русо и закон природе претпоставља природном закону, јер овај први је изнедрио оно што и човека чини природним – објаснио је Слепчев.

У основи свог учења, Русо разликује две врсте неједнакости. То је, најпре, природна или физичка неједнакост. Она подразумева разлике које сваког појединца красе и издвајају у односу на друге: разлика у физичкој конституцији, здравственим и психолошким способностима… Друга врста неједнакости је моралне и политичке природе, између владара и поданика, између богатих и сиромашних и све оно што друштвена структура селектира временом као разлику међу људима.

– Једна од основних поставки, од којих Русо креће, јесте да се човек рађа слободан, али да после пада у окове. Окови симболишу друштвеност, онај део човека који тежи ка другим људима и ка нечему што га све више удаљава од властитог појма. Ова Русоова филозофија базирана је на неколико постулата, а један од њих гласи да је природа човека у самој природи, то је нека врста духовног стања. Човек је по Русоу супериоран у односу на друга бића – казао је аутор, додајући да су овог француског филозофа, због његових етичких постулата, савременици доживљавали као контроверзну личност.

Русо је, закључио је Слепчев, филозоф кога је лако читати и разумети захаљујући његовим погледима на свет. Његово учење ми данас, са нашим образовањем, можемо веома добро да разумемо.

На крају трибине, аутор је одговарао на бројна питања публике, која је врло заинтересовано пратила ово предавање о чувеном француском филозофу Жан Жак Русоу (1712 – 1778).

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language