Одржана трибина „Политичке активности Срба у Војводини од Благовештенског сабора до Аустроугарске нагодбе“ др Милоша Савина, историчара.

28/02/2017

Трибина „Политичке активности Срба у Војводини од Благовештенског сабора до Аустроугарске нагодбе“ одржана је 28. фебруара на „Трибини младих“ Културног центра Новог Сада.

На почетку предавања др Савин рекао је да се у револуцији 1848 – 1849. године осећала поларизација српског покрета пре свега на конзервативни део око патријарха Јосифа Рајачића и на напреднији део око Ђорђа Стратимировића који доцније постаје политичар конзервативне провинијенције.

-Када су Срби на Благоветенском сабору 1861.године,првом сабору који се тицао искључиво Војводине, донели свој програм, већ на самом сабору дошло је до јасне диференцијације између либерално-грађанских кругова које је тада предводио Светозар Милетић и  конзервативно-клерикалних кругова у то време предвођених патријархом Рајачићем – подсетио је др Савин.

Он је напоменуо да су се у том периоду који је трајао око шест година  десили  значајни догађаји: два црквена сабора, либерали су имали значајније резултате на изборима за локалне самоуправе и за угарски сабор.У том периоду Матица српска, која је основана у Пешти (1826), пресељена је 1864. у Нови Сад,а формирана је и Уједињена омладина српска.

-Развој угарског парламентаризма, српски либерали су доживели као шансу, па су 1865, пред изборе за Угарски сабор, у Новом Саду организовали одбор за израду политичког програма за српске посланике– рекао је др Савин подсетивши да је Одбор поделио кандидате по изборним областима и постигао непоновљив успех – освојио је 12 посланичких места у Угарском Сабору.

Током целокупног периода угарског грађанског парламентаризма гласачко право није имало више од седам одсто  бирача, а Срби су чинили свега 2,5одсто  становништва, што је посебан значај дало организационим способностима Милетићеве либерално-грађанске опозиције.

  Схвативши значај страначког организовања, нагласио је даље др Савин, Милетић је 1866. покренуо лист „Застава“ као језгро за формирање будуће странке. Бечка аристократија, ослабљена због рата са Пруском, попустила је пред мађарским захтевима за већом самосталношћу Угарске, па је уместо дотадашњег Аустријског царства, Аустро-угарском нагодбом, 1867, створена федеративна Аустроугарска.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања