Конзервативна идеологија

30/11/2017

Трибина „О конзервативној идеологији“ одржана је у четвртак 30. новембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.

Аутор трибине најпре је објаснио да се под том терминологијом често подразумевало нешто што је ретроградно, назадно, примитивно и заостало, нешто што није модерно и напредно. Кључни проблем код поимања самог имена „конзервативно“ је у томе што он истински носи потребу да брани постојеће стање.

– Да би једна држава имала конзервативну традицију, а не говорим само о политичком спектру, него и о књижевности, другим облицима уметности, јавном дискурсу и личним ставовима појединаца, та држава мора да има систем који се дужи низ деценија, а код срећних народа и вековима се није мењао на ригидан, револуционаран и превратнички начин – објаснио је Слепчев.

У даљем току трибине, аутор је казао да конзервативизам извире не само из потребе да себе наметне као чувара постојећих система, него да на искуствима других предупреди неке лоше стране промена у свом друштву и самим тим те промене што безболније спроведе.

Слепчев је, затим, навео пример плаћања пореза, који, како је рекао, најпластичније показује разлику у односу појединца према уређеној држави (као што су државе западних демократија које нису имале турбулентне периоде) и појединца у Србији. У стабилним, уређеним друштвима, појединац је свестан да је порез нешто што је култно, део традиције, а уједно и услов да та његова заједница функционише на најбољи могући начин.

 – Тај појединац је увек дубоко свестан да, ако не измири своју обавезу према држави, он аутоматски од државе неће имати квалитет у школовању своје деце, као ни друге погодности за живот – рекао је Слепчев, наводећи да „код Срба још увек постоји нека хајдучка традиција зазирања од државе и свест да треба користити сваку прилику да се та држава закине.“

Кроз теорију политике постоје разне поделе, па тако Ендру Хејвуд конзервативизам дели на: ауторитарни, патерналистички и либертаријански. Хантингтон има поделу на аристократски, аутономни и ситуационистички, а многи други аутори придају и неке животне карактерне особине овој идеологији, па постоје појмови: конзервативизам темперамента, политички и либерални  конзервативизам, итд.

– Озбиљни теоретичари сматрају да је конзервативна идеја практично присутна одвајкада јер, када смо свесни да је суштина конзервативизма чување (конзервирање) постојећег, ова идеја сеже до старе Грчке која је заговарала озбиљан, уређен систем. С друге стране, имамо комедиографа Аристофана, кога такође теоретичари баштине виде као једног од претеча и утемељивача козервативне идеје – рекао је Слепчев.

Све до Француске грађанске револуције конзервативна идеја није живела свој живот као јасно одређена идеологија. Француска револуција је легитимисала конзервативну идеју.

 На крају предавања Слепчев је рекао да конзервативизам баштини и темеље традиционалне породице, те су теоретичари веома забринути што се у савременом добу не поштује стари, хришћански концепт брака и породице.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања