Изложба „Мит о Пегазу“ Снежана Петровић

query_builder

 

Mit_o_pegazu

Позивамо Вас на отварање изложбе под називом „Мит о Пегазу“ Снежане Петровић 23. новембра у Ликовном салону Културног центра Новог Сада са почетком у 19.00 часова. Изложба траје до 6. децембра 

Мит о Пегазу

„Мит о Пегазу“ је нова целина у којој је ауторка проширила иначе специфичан вокабулар не само новом симболиком, већ и новим облицима. Увођењем објеката/инсталација у ову целину, она није тек променила медиј у које се изражава, већ је у великој мери изменила визуелне кодове. Мада наслов циклуса, као и прича о крилатом коњу указују на изворе у античкој митологији, након сагледавања слика и објеката насталих у протеклих годину дана, формира се утисак о митолошкој причи само као полазишту ка далеко сложенијим наративима. Пегаз је рођен из Зла, али представља његову супротност. Овај носилац муња, нежан и мудар, створен је да лети на висинама, али у земаљским понорима отвара изворе живоносне воде. Обитава на планини Хеликон, у непосредној близини Муза, бића која су тесно повезана с креативношћу. Коначно се сместио у висине, да сјајем својих звезда у ноћи осветљава градове и путеве. Биће које постоји и не постоји, сви знају за њега, а нико га у стварности није видео. Дакле, у питању је нешто лепо, добро, сјајно, али неухватљиво – онострана лепота налик средњевековном Једнорогу. И као што Једнорога може да припитоми само чисто срце девице, тако Пегазом може да овлада само јединствени принцип високе креативности.

Свесно и град
У грађењу наратива Снежана Петровић наставља са употребом призора конкретне стварности од којих ствара илузије, непрекидно осцилирајући између микро и макро симбола, фантастике и псеудостварности, као и између свесног и подсвесног. Да би досегла целовиту представу, она пре свега настоји да постигне интегритет слике, и просторни и наративни. Непрекидно преиспитујући систем који је сама поставила, заправо га држи на одстојању разарајући силу сумње и успева да одржи целовитост ликовно-литерараног садржаја призора. Основни елементи које ауторка користи да би синтетизовала слику извиру из симболичког система који је установљен током досадашњег рада. Градови као позорнице расцепа (илузија-стварност, свест-подсвест), механизми као извор покретачке снаге, летећи објекти, људи/лутке, киборзи, енергетске цеви као преносиоци неуништиве енергије, свевидеће око, предмети који асоцирају на детињство као и сложена аутобиографска симболика, коначно су уједињени и форматирани у тродимензионалним устројствима слика-објеката.
Током досадашњег уметничког развоја Снежана Петровић је, полазећи од академског поимања графике, преко експеримента и креација у техници мецотинте, као и градње сликовних симбола и алегоријских система, ушла у фазу испитивања простора и креирања амбијената, делимично ре/интерпретирајући, а делом и стварајући нову симболичку линију. У перцепцији слике-објекта, омогућила је кретање погледа у простору, уздизање и спуштање ка линији хоризонта, слободан избор тачке посматрања с различитих позиција у простору, као и циљне тачке гледања. Слично сукцесивним фотографским снимцима, слику-објекат могуће је сагледати кроз безброј кратких погледа, односно концентрисаних појединачних доживљаја. Простор унутар слике-објекта укључује и визију природе, али не било који предео, већ пејзаж настањен високим чемпресима какве налазимо код ренесансних сликара, а у двадесетом веку и код симболиста. Увођењем оваквог предела хоризонт постаје линија разграничења до које досеже свесно; све што је иза линије, „с ону страну“, може се сместити у домен нагона и таме, сада смештених у безбедно спремиште. Пошто је избегла замку подсвесног, ауторка је сада у већој мери посвећена механизмима који одржавају област свесног, рационалног, егзактног. Такође, у складу са досадашњим радом, где се у свакој етапи показало да питање стварања за ауторку представља не само естетичко, већ и етичко питање, она наставља са обликовањем одговора.

У Новом Саду, новембар 2015.

Биографија

Снежана Петровић је ликовни стваралац млађе генерације чија дела припадају уметничком жанру фигуративног надреализма и фантастичног сликарства. Снежана Петровић, рођена је 1977. године у Новом Саду. Дипломирала је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, 2004. године на одсеку графика у класи професора Милана Станојева. Магистрирала 2008. године на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, одсек графика у класи професора Радована Јандрића. Докторирала 2015. године на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду на смеру графика под менторством професора Жарка Смиљанића. Ради као доцент на предмету графика на Академији класичног сликарства Универзитета Едуцонс у Сремској Каменици. До сада је учествовала на преко 70 групних и реализовала 15 самосталних изложби у земљи и иностранству. Добитница је неколико признања за свој уметнички рад од којих се издваја специјална награда жирија „Премио Ацqуи 2011.“ за графику Поглед из другог угла (2009.), у техници мецотинте, на X Међународном бијеналу графике, у Ацqуи Терме, Италија. Њени радови налазе се у колекцијама многих националних галерија и музеја у Италији, Русији, Мађарској, Енглеској, Србији, Малезији, САД.
веб: www.snezana-petrovic.com, www.fb.com/snezana.petrovic.artist

 

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language