Kултурна политика у програмима политичких актера у Србији

query_builder

Kултурна политика у програмима политичких актера у Србији

Аутор: Деспот Ковачевић МА, политиколог

Проблеми афирмације културних садржаја у Србији могу се тражити унутар политичких актера који су доносиоци одлука о ресурсима за културу. Питање доношења афирмативних одлука и могућности развоја културе треба тражити у политичким партијама као носиоцима политичких процеса који усмеравају све друге процесе, па и културну политику. Средства која се издвајају за културу повећана су у буџету за 2017. години, али се и даље чини да је ниво издвајања за културу јако низак за потребе културе у Србији.

Иако постоји низ разлога зашто су издвајања за културу нижа од европског просека годинама уназад, важно је истаћи да се област културе често третира као пропратна активност у истој категорији са науком, спортом и омладином. Овом анализом програмских опредељења покушаћу да објасним бар део узрока односа према култури и да приближим погледе политичких актера на културу. Програми и програмска начела политичких актера служе као смернице у управљању државним ресурсима и као основни погледи на друштвене процесе.

Већина политичких актера поседује у својим програмима област културе као посебну тачку. Политички актери који су актери анализе део су постојећег састава парламента, а критеријум за њихов одабир био је а) самосталан улазак у парламент или б) да су стожерна странка своје коалиције. По тим критеријумима у анализу улазе Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Демократска странка, Социјалдемократска странка, Српска радикална странка, покрет Доста је било и Двери.

Програм Српске напредне странке донет је у октобру 2011. под називом „Бела књига – програмом до промена“ (https://www.sns.org.rs/sites/default/files/bela-knjiga_0.pdf) где се под тачком 16 налазе области „Култура, наука, образовање – залог за будућност“. Прва и основна замисао СНС-а у култури је „очување српског културног идентитета“ као једног од најважнијих задатака државе где се на развијање културе у Србији гледа као на процес отварања према другим светским и европским културама на принципу слободе стваралашта и афирмације и професионалног и аматерског односа према култури. У истом програму СНС истиче да ће „зауставити пропадање културе у Србији, заштитити затечено стање, сачувати га, унапредити и отворити за јавност институције од националног значаја“ и да ће основати Фонд за очување културне баштине Србије. Културна политика коју предлаже СНС прецизирана је у неколико практичних корака, између којих треба истаћи: а) Промена кровног Закона о култури и израда новог Закона о култури;  б) Доношење Закона о донаторству и меценству и променити пореску политику у култури, као и законска и подзаконска акта у вези са заштитом културних добара, филмом, позориштем, издаваштвом, који ће за последицу имати стварање тржиштa кадрова и идеја; в) Реорганизација и реформа јавних институција из области културе; г) Организовање система заштите и промоције духовне културне баштине (Бела књига, стр.122).

Иако тема анализе није пракса политичких актера у култури, важно је истаћи да су неки од програмских циљева које је представила Српска напредна странка урађени и да су приметни извени кораци ка реализацији овог програма. Програмско опредељење да је култура темељ савремене Србије је свакако важан фактор у анализи свеукупне слике културне политике.

Социјалистичка партија Србије у свом програму из 2010. своју културну политику дефинише као „Културу хуманизма“ у делу  „Социјална демократија“ као посебној области свог програма (http://www.sps.org.rs/documents/PROGRAM%20SPS.pdf). Социјалисти у једном мање формалном језику истичу свој однос према култури и своју културну политику започињу реченицама „Нико кроз историју није био презрен због материјалног сиромаштва, али историја не опрашта сиромаштво духа. Зато култура не сме у својој просветитељској мисији бити препуштена суровој стихији тржишта и комерцијализацији“ (Програм СПС-а, стр. 42).

СПС попут других области и културу темељи на својим идеолошким принципима, па у складу са социјалном правдом тежи потпуној доступности културе за све појединце без обзира на материјалну ситуацију, а истиче и потпуну слободу у стварању у уметности и култури. Приоритети у остваривању идеала које су поставили социјалисти виде у: а) стабилном финансирању културе; б) обнови задужбинарства и добротворства; в) унапређењу статуса културних радника (Програм СПС-а, стр. 42). Као главне проблеме за културу СПС види комерцијализацију и индустријализацију културе, а као средства за одбрану од тога предлажу умрежавање културе, науке и образовања и ширење утицаја на најшире слојеве друштва.

Централна тачка културне политике за СПС је „очување аутохтоног културног обрасца“ којим се чува и национална култура и традиција која се прожима и допуњује са свим другим културама мањинских заједница у Србији. Српска култура као једна од најбогатијих европских култура мора да се заснива на сарадњи државних установа са струковним удружењима и НВО сектором и кроз свестрану међународну сарадњу.

Демократска странка у свом програму, као и други политички субјекти, има област културе (http://www.ds.org.rs/program/kultura). Културна политика у програму Демократске странке нема стандардан приступ кроз опис вредности и идеолошких образаца које заступају, него кроз неколико тачака у којима истичу практична решења. Демократе предлажу доношење Стратегије развоја културе и закона из области културе који би осавременили начин рада, финансирања и организационе моделе у овој делатности, са посебним истицањем не само повећања буџетских давања за културу него и бољег управљања буџетима за културу. Као приоритете у култури ДС истиче да је нужно департизовати и водити професионалну кадровску политику у установама културе, уз важну ставку обезбеђивања пореских олакшица за културну делатност.

Демократска странка овим програмским опредељењима не истиче вредносне ставове о култури, већ вођење културне политике усмерава уређивањем те области стратегијама и законима уз принцип отворености у слободи стваралаштва.

Социјалдемократска странка у свом програму усвојеном 2014. у оквиру поглавља „Култура и медији“ има део културна политика којим исказују своја опредељења према стању и потребама културе у Србији, као и улози државе у култури (http://www.sds-org.rs/fileadmin/user_upload/PROGRAM_SDS_01.10.2014..pdf). СДС предлаже буџетско ојачавање културних установа на свим нивоима и да то не треба да служи само одржавању, него и унапређењу нивоа културе у локалним самоуправама, на нивоу покрајина и републике. Као важан сегмент културне политике СДС истиче на развој културе на најнижем нивоу организације власти кроз обогаћивање библиотечких фондова, организацију и финансирање културних пројеката у виду манифестације и фестивала.

СДС истиче и рад на активној промоцији културног и археолошког наслеђа Србије у Европи и свету, али не само као део културне политике него и идентитетске политике, па и као великог потенцијала у развоју туризма.

Српска радикална странка значајан део свог програма посвећује култури. Пети део свој страначког програма СРС посвећује „Културном програму“ који се састоји од делова: информисање, наука и технологија, култура, уметност, верске заједнице, морал, спорт, државна пропаганда, забава и разонода (http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/wp-content/uploads/2015/04/SRSprogram.pdf). Део о култури је посвећен дефинисању овог појма као богаћењу и развијању духа уз потребу за  „подстицање и подршку свеобухватног развоја културног деловања и то без наметања идеолошких, политичких или личних интереса, руководећи се искључиво параметрима вредности самих дела, односно ствараоца“ (Програм СРС, стр.73).

СРС истиче да је срж њихове политике очување српске културе као светске цивилизацијске тековине и основне идентитетске црте српског народа, па предлажу потпуно нову законску регулативу у култури која има савремен приступ, којој је нужно одбацивање идеолошких образаца, где је потребна нова организација рада и финансијски критеријуми за унапређење културе. СРС истиче и подстицање приватне иницијативе у култури уз укључивање светских културних дела у циљу обогаћивања културне понуде. Програм СРС усмерен је ка промоцији српске културе свету и светске културе у Србији.

Покрет „Доста је било“ нема још културну политику у свом програму на сајту. Програм је израђен у деловима, а сам покрет у прерастању у политичку партију, па су први делови програма посвећени економским питањима, реформи институција, развоју хуманог и одговорног друштва док се део о култури још није нашао у тим документима.

Двери, као и већина политичких актера, у свом програму има део који се бави културном политиком под именом „Културна политика српског становишта“ (https://dveri.rs/program/kulturna-politika-srpskog-stanovista). Као основне тачке своје културне политике Двери наводе да ће свака културна делатност бити вођена Српским становиштем, да ће укинути ријалити програме и остали шунд или ће га додатно опорезивати, да ће натписи на свим јавним местима бити на ћирилици, да ће отворити Народни музеј и изградити Музеј српских жртава. Веома јасно и концизно Двери истичу да актуелна културна политика Србије „разграђује српски национални идентитет и сваку креативну особености“.

Културна политика за Двери је основ за бављење политиком, а кораци којима треба да се ради на културној политици заснивају се на предлозима реформи и реорганизације постојећих културних институција.

Кроз основну анализу културних политика у случају ових политичких актера увиђа се тренд да се претежно програмски залажу за реорганизацију и финансијске подстицаје поправи постојеће стање у култури. Без обзира на идеолошка опредељења, актери се залажу за слободу стваралаштва, а истиче се и нужност повезивања културне политике са образовном политиком, науком и технологијом, спортом итд. Програмски политички актери у Србији истичу ширину српске културе и њен значај за свеукупну европску и светску културу, али смо сведоци да већина актера у пракси, који су имали прилику да покажу, и није придавала такав значај култури. Треба истаћи да се сви актери залажу за бољи статус културних радника, за већа финансијска улагања у културу, али не може се издвојити и јасан план за остваривањи тих идеја у складу са постојећим економским стањем у Србији и простором у буџету Србије.

Основних закључак из оваквог стања је да програми странака често остају без реализације, али културна политика није једини део програма који не бива реализован, за шта има низ оправданих разлога, али и неоправданих. Често је култура ван листе приоритета у пракси влада.

Референце:

Програм Српске напредне странке – https://www.sns.org.rs/o-nama/program-srpske-napredne-stranke

Програм Социјалистичке партије Србије – http://www.sps.org.rs/documents/PROGRAM%20SPS.pdf

Програм Демократске странке – http://www.ds.org.rs/program/kultura

Програм Социјалдемократске странке – http://www.sds-org.rs/fileadmin/user_upload/PROGRAM_SDS_01.10.2014..pdf

Програм Српске радикалне странке – http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/wp-content/uploads/2015/04/SRSprogram.pdf

Програм Двери – https://dveri.rs/program/kulturna-politika-srpskog-stanovista

 

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language