S C E N S K I....P R O G R A M I....U....K U L T U R N O M....C E N T R U....N O V O G....S A D A

Kulturni centar Novog Sada | Srbjia, 21000 Novi Sad, Katolička porta 5 | Tel.  021 528 972, centrala | Fax. 021 525 168

PREDSTAVA S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 2 VLADIMIR ĐURĐEVIĆ - NE IGRAJ NA ENGLEZE KCNS, Velika sala – premijera 21. januara 2012. Režija: Bogdan Janković; Igraju: Ervin Hadžimurtezić, Branislav Jerković, Đorđe Simić

Autor teksta: Vladimir Đurđević Režija: Bogdan Janković Igraju: Ervin Hadžimurtezić, Branislav Jerković, Đorđe Simić Scenografija: Đorđe Marković Kompozitor: Marijan Babić Dizajner: D-end Producent: Daniela Todorović Pozorišni komad “Ne igraj na Engleze” na veoma komičan i dinamičan način predstavalja vreme u kojem živimo i fenomen ljudi opsednutih sportskim kladionicama, u ovom slučaju klađenjem na fudbalske utakmice. Tri mladića sreću se u stanu jednog od njih gde započinju praćenje televizijskog prenosa fudbalskog meča na koji se sva trojica klade. Naši junaci planiraju da novcem od klađenja, nakon ove utakmice, reše zamršene živote, a samo jedan od njih može biti dobitnik. Napeto iščekujući rezultat utakmice, dešavaju se mnogobrojni zapleti i sukobi, kroz koje se otkrivaju skriveni međusobni odnosi trojice najboljih prijatelja. Prestava je nastala u koprodukciji Teatra 34 i Kulturnog centra Novog Sada

PREDSTAVA S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 2 HENRIK IBZEN - HEDA GABLER KCNS, Velika sala – premijera 7. novembra 2011. Režija: Silard Antal; Igraju: Marijana Prpa Fink, Predrag Momčilović, Miljan Vojnović, Dejan Šarković i Ana Jovanović

Marijana Prpa Fink, Ana Jovanović i Dejan Šarković Ibzen na kraju XIX veka napominje da je njegov glavni cilj u Hedi Gabler bio da "naslika ljudska bića, njihove navike i čežnje, uslovljene određenim važećim socijalnim prilikama i načelima". Posle više od jednog veka pitanje slobode podjednako je uslovljeno socijalnim prilikama i načelima. Pitanje ljubavi i smrti koje se postavlja u ovoj drami, kao i u mnogim značajnim dramama, ipak je izdvaja od ostalih jer Heda Gabler vođena sopstvenim načelima sama određuje granice slobode, definišući na taj način i ljubav i smrt.

PREDSTAVA S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 2 DAVID HARROWER - KOS KCNS, Velika sala – premijera 4. oktobra 2011. Režija: Filip Markovinović; Igraju: Milica Trifunović, Nenad Pećinar  i Sara Samardžić

Prema jednoj priči Đavo je uzeo oblik kosa i preleteo preko lica Svetog Benedikta koji je živeo isposnički u pustinji. Nakon toga Sveti Benedikt je snažno poželeo jednu devojku koju je nekada davno video, tako snažno da je hteo da napusti isposništvo i da je pronađe. Da bi se odupro iskušenju Sveti Benedikt je svukao odeću i go uskočio u bodljikavo grmlje. Od tada se ptica kos smatra simbolom seksualne žudnje, koja svojom pesmom zavodi izgubljene duše. Kos je takođe simbol viših ideala, a za crne ptice se veruje da nose tajne koje ne odaju lako. Dramu "Kos" David Harrower (rođen 1965. u Škotskoj) je napisao po porudžbini za pozorišni festival u Edinburgu 2005. Predstava je doživela ogroman uspeh, i ubrzo je, zahvaljujući intrigantoj temi kojom se bavi i neverovatnom načinu na koji je napisana, prevedena na mnoge jezike i izvedena na svim kontinentima. Predstava "Kos" zatiče dvoje bivših ljubavnika, Reja i Unu, koji su se ponovo sreli posle više od deset godina, i kojima je njihova ljubavna veza zauvek promenila i obeležila živote. To je pre svega priča o odnosu dvoje ljudi koji su se voleli uprkos tome što ta ljubav nikada nije smela da se dogodi, priča o granicama ljubavi, moralu, društvenoj osudi i žrtvovanju.

PREDSTAVA S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 1 LEPA GALATEA KCNS, Velika sala – 2. decembar 2011 - 20,00 sati komična mitološka opera u jednom činu

KAMERNO MUZIČKO DRUŠTVO / Kamerno muzičko pozorište, sezona 2011 / 2012 Muzika: Franc fon Supe / Franz von Suppé Libreto: Poli Henrion / Poly Henrion Prevod: Dimitrije Demeter Adaptacija, prepev i postavka: Miodrag Milanović Scenski pokret: Rastislav Varga Muzički saradnik: Milana Cap Predstava se izvodi uz pratnju kamernog sastava: Strahinja Đokić, klavir; Ena Petković, violina; Marijana Hupik, flauta Uloge: Pigmalion, vajar: Branislav Cvijić Ganimed, njegov sluga: Ivan Nikolić Mida, umetnički kolekcionar: Goran Strgar Galatea, statua: Vesna Aćimović Narod, poklonici u Afroditinom hramu Događa se u Pigmalionovoj radionici u davnoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Sudeluje hor studenata Akademije umetnosti i učenika solo pevanja muzičke škole "Isidor Bajić" : Ivona Šari, Olivera Bolta, Teodora Popović, Mina Kočić, Ana Bajić, Teodora Marković, Stevan Gez, Ognjen Milivojša, Georgije Crnčević, Ivan Popović, Miloš Trujić, Marko Aleksić Vreme trajanja predstave je 1 čas i 10 minuta Opereta “Lepa Galatea” je klasična priča o drevnom kiparskom vajaru Pigmalionu koji je izvajao tako prekrasnu statuu, da se sam zaljubio u nju i zbog toga zamolio boginju ljubavi Afroditu da oživi njegovu Galateu, zbog čega će kasnije gorko zažaliti. Delo je doživelo veliki broj izvođenja ponajviše zbog prozračne i očaravajuće muzike bečkog majstora Franca Supea (1819-1895). Za života Supe se bavio dirigovanjem i komponivanjem. Napisao je oko 30 opereta i oko 180 komičnih opera, baleta i drugih scenskih dela. Neke njegove uvertire se i danas mogu čuti u filmovima, reklamama i crtanim filmovima, a neke opere se i danas izvode. Najpoznatija dela su mu operete “Laka kornjača”, ”Bokačo”, “Fatinica” ... Ovo je jedno kratko i pitko delo, koje je prihvatljivo svima, pre svega zato što je muzika prelepa.

PREDSTAVA S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 1 POLITIČKO GROBLJE. Prvi deo - Po istoimenoj knjizi Slavoljuba Đukića Dramska obrada, režija i igra: Ljubivoje Tadić KCNS, Velika sala – 16. oktobar 2011 - 20 sati

U predstavi je težište stavljeno na srpsku političku scenu i obuhvata period od mladalačkih dana Slavoljuba Đukića, političkog komentatore i doajena našeg novinarstva,  koji je i glavni junak komada, pa sve do 80-tih godina prošlog veka. Predstava, prema Tadićevim rečima, pripada političkom pozorištu i opisuje prošle događaje, ali i "posmatra" ono što se dešava danas ,,u političkom životu i groblju Srbije". Na pitanje o nastavku komada, Tadić je rekao: ,,Drugi deo živimo danas pa ćemo da ga napravimo sutra, ako budemo živi". Đukić, čija knjiga je za tri godine imala tri izdanja, prodata u više od 3.000 primeraka i bila dobro primljena kod kritike i čitalaca, je objasnio da je mnogo toga video, da nije bilo političkog događaja kome nije prisustvovao i da je imao potrebu da sve to ispriča. ,,. Sa 14 godina sam ušao u javni život, gledao sam na valjevskoj pijaci vešanje Stjepana Steve Filipovića, sa 16 otišao u rat, doživeo nemačku okupaciju, učestvovao u oslobađanju Beograda 1944, prošao pakao Sremskog fronta, proveo u novinarstvu više od pola veka, poznavao mnoge aktere jugoslovenske i srpske drame u drugoj polovini prošlog veka", ispričao je autor. Đukić, koji sa radoznalošću očekuje da vidi kako će publika reagovati na predstavu, je rekao da je izvesno da će njegova knjiga imati i četvrto izdanje, međutim zalaže se da se "Političko groblje" štampa u dve knjige - jedna bi obuhvatila period Titovog režima, a druga vreme nakon Tita.