KULTURNI CENTAR NOVOG SADA

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 1

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 1 1 - m a j

K C N S

	PREDSTAVA	KCNS, Velika sala – ponedeljak, 23. maj 2011 – 20,00 sati
	NASTASJA FILIPOVNA po F. M. Dostojevskom
	režija: Lidija Stevanović igraju: Višnja Obradović, Zoltan Molnar i Đorđe Simić

Reč reditelja:

Predstava "Nastasja Filipovna" je dramatizacija, deo romana "Idiot" F. M. Dostojevskog. Kao reditelj napravila sam jedno novo viđenje odnosa među glavnim junacima romana. Ovo je zapravo jedna priča o ljubavi, prijateljstvu, patnji i psihologiji čovekovoj, koja ga, ne retko, odvodi na pogrešnu stranu i navodi da pravi pogrešne odluke koje se završavaju tragično. Premijera je bila 19. oktobra u Muzeju Vojvodine. ( Lidija Stevanović )

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 1

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 1 1 - m a j

K C N S

	PREDSTAVA	KCNS, Velika sala – premijera u nedelju 8. maja 2011 – 20,00 sati reprize - 15, 16 i 24. maja
	MIROSLAV po tekstu KAROL Slavomira Mrožeka
	režija: Boris Isaković igraju: Filip Đurić, Jugoslav Krajnov i Novak Bilbija

Reč reditelja:

O Miroslavu

Mrožekova jednočinka “Karol”, na engleski je prevedena pod naslovom “Charlie” a ja sam sebi dao tu slobodu da je preimenujem u “Miroslav” nadajući se da time dodatno podržavam metaforu i univerzalnost ovog komada. Miroslav ili čovek koji Slavi Mir je žrtva. Njega ili sve njih, ako ih ima više, treba zveknuti, upucati, ubiti, kako zagovaraju dvojica likova u predstavi Deda i Unuk. Tradicija pucanja iz vatrenog oružja je snažna i nezaustavljiva. Ona se prenosi sa kolena na koleno. Od pradede na dedu, od dede na oca i unuka. I nema tog intelektualca a ni očnog lekara koji bi to kolo zaustavio. Logika i zdrav razum tu ne pomažu a nema ni tog sočiva koje bi moglo da im “izoštri i izbistri” pogled. Ono što je svojstveno ljudima je da se u to kolo uhvate i zaigraju kao što to učini Okulista, jer strah čini da i poslednji ostaci moralnosti ustuknu i izgube se pred navalom nasilja, bahatosti i gluposti. ( Boris Isaković )

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 1

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 1 1 - a p r i l

K C N S

	PROMOCIJA KNJIGE	KCNS, sala "Tribina mladih" – sreda, 20. april 2011 – 19,00 sati
	Jovan Ćirilov: SVI MOJI SAVREMENICI (Laguna, 2010)
	Učestvuju: Dejan Mihajlović, Franja Petrinović i Jovan Ćirilov

Jovan Ćirilov je rođen u Kikindi 30. avgusta 1931. godine, gde je maturirao u tamošnjoj gimnaziji. Filozofiju je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955. godine. Jugoslovenskom dramskom pozorištu je angažovan kao asistent režije i mlađi dramaturg 1955. godine. Godine 1967. prelazi u Atelje 212 kao dramaturg. Godine 1985. u imenovan je za upravnika Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde ostaje do penzionisanja 1999. godine. Od osnivanja Bitefa 1967. godine do danas je umetnički direktor i selektor tog međunarodnog festivala. Bio je predsednik Nacionalne komisije pri Unesku (Jugoslavije, a potom Srbije) od 2001. do 2007. godine, a zatim predsednik Komiteta za kulturu iste Komisije.

„Nisam krio slabosti niti vrline mojih savremenika, ali nisam bio ni indiskretan i zajedljiv savremenik.“

Za više od pola veka svoje pozorišne karijere i intelektualnog angažmana Jovan Ćirilov upoznao je ogroman broj ličnosti iz sveta pozorišta, filma, književnosti, politike, slikarstva… Ovo su priče u kojima je autor ispisivao svoje iskustvo u susretu sa njima, često iskošeno, nesvakidašnje, uz mnoge pojedinosti koje niko drugi još nije zabeležio.

Događaji, trenuci, priče i anegdote o poznatim ličnostima, kao što su Ivo Andrić, Tito, Žerar Filip, Jurij Ljubimov, Ježi Grotovski, Robert Vilson, Peter Handke, Nurija Espert, Dušan Makavejev, Žan-Pol Sartr, Džordž Soros, Nevenka Urbanova i mnogi drugi, zadovoljiće radoznalost čitalaca raznih profila i interesovanja jer predstavljaju svojevrstan dokument o poslednjih 50 godina kulturnog i javnog života kod nas i u svetu.

Više od tri stotine portreta slavnih ličnosti različitih profesija, sa svih kontinenata, u dve knjige ovog jedinstvenog svedočanstva!

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 1

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 1 1 - a p r i l

K C N S

	PREDSTAVA	KCNS, velika sala – nedelja, 10. april 2011 – 20,00 sati
	Zijah Sokolović - GLUMAC JE... GLUMAC JE.... GLUMAC (monodrama)

O predstavi:

Premijera monodrame "Glumac... je glumac... je glumac" odigrana je 28.03.1978. u Sarajevu. Za 33 godine igrana je 1545 puta. To je predstava čiji tekst je preveden na nemački, francuski, poljski, engleski, italijanski i esperanto jezik. Igralo ju je 18 glumaca u 20 zemalja sveta, a premijerno je izvedena u Sarajevu, Beču, Parizu, Varšavi, Berlinu, Londonu, New Yorku, Sydneyu...

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 0

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 1 1 - f e b r u a r

K C N S

	PREDSTAVA	Novosadsko pozorište – subota, 5. februar 2011 – 19 sati
	Danyi Zoltán : SUNČANI PUT U SENCI KEDRA - TEATAR FIGURA STUDIO, Transilvanija (Rumunija)
	Reditelj-koreograf: Denes Debrei Muzika: Rodolphe Bourotte Dizajn: Hegyi Csaba Igraju: Boros Mária, Máthé Annamária, Vajda Gyöngyvér, Gazdag Erzsébet, Kolozsi Borsos Gábor, Kőmíves Csongor and Szabó Eduárd

O predstavi:

Ovog puta ne nudimo običnu predstavu. Ako ste to od nas očekivali, onda ćete brzo biti razočarani. Uvešćemo vas u tajne pravljenja predstave. Ali nećemo vam to dati za džabe.
Grigori Danilovič, pozorišni reditelj iz Majstora i Margarite, beži od ludila Bulgakovog romana da bi po poslednji put spasao svoj um od ludila. Misli da bi bilo najbolje kada bi on, ličnost iz romana, napisao sopstveni roman. Izmišlja likove i priče, stranice se umnožavaju, ali nije zadovoljan svojim delom. Izbacuje neke scene, smišlja neke druge. U međuvremenu likovi oživljavaju i žele da vode sopstveni život. Grigori nije u lakoj situaciji, s jedne strane mora da se uhvati u koštac sa likovima; s druge strane ga muče sećanja.
On drobi seme bundeve. I traži izlaz.

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 0

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 1 0 - a p r i l

K C N S

	IZLOŽBA	Galerija “Đura Kojić” Departmana za arhitekturu i urbanizam - četvrtak, 22. april 2010 - 18:30
	RADNA BIOGRAFIJA: SCENSKI PROSTORI RADIVOJA DINULOVIĆA
	Autori izložbe: Mia David i Tatjana Dadić-Dinulović ; Izložbu otvara: Zorica Savičić

Pojam scenski dizajn označava sintetski proces promišljanja, kreiranja i produkcije scenskih događaja. U pozorišnoj praksi, scenski dizajn obuhvata različite oblasti scenske produkcije – artikulaciju fizičkog prostora za igru i dizajn dekora, kostima, zvuka i svetla – objadinjenih u organskom procesu stvaranja pozorišne predstave. Šire posmatrano, scenski dizajn povezuje scenografe, kostimografe, pozorišne tehničare i tehnologe, arhitekte, dizajnere svetla i zvuka, ali i kritičare i istraživače, reditelje i producente, dramaturge i sve one čije je delovanje usmereno na scenski prostor. Van prostora pozorišta scenski dizajn mogao bi biti definisan ne samo kao proširena scenografija, u onom smislu u kome pojam scenografije određuje Pamela Hauard u knjizi Šta je to scenografija, već kao posebna umetnost. Umetničko delu u oblasti scenskog dizajna, tako, može nastati u svakom stvaralačkom procesu koji podrazumeva scenski način mišljenja i upotrebu scenskih sredstava, a koji za cilj ima realizaciju scenskog događaja. Logika pozorišta, primenjena na druge umetničke discipline, omogućava da scenski dizajn postane umetnost po sebi.
Tatjana Dadić-Dinulović.

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 1 0

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 1 0 - a p r i l

K C N S

	PROMOCIJA KNJIGE	Amfiteatar “Ranko Radović” Departmana za arhitekturu i urbanizam - četvrtak, 22. april 2010 - 19:00
	Radivoje Dinulović: ARHITEKTURA POZORIŠTA 20. VEKA (Klio, 2009.)
	O knjizi govore: Nađa Kurtović-Folić, Zorica Savičić, Slobodan Selinkić i Zoran Hamović

Međusobni odnos pozorišne umetnosti i arhitekture bez koje se prostor za odvijanje pozorišnog procesa ne može percipirati, obrađen je pomoću najizraženijih pojavnih oblika, pri čemu su pojedina istraživanja samog autora pionirski i dragocen materijal u našoj sredini. Poseban kvalitet ovog dela je svestranost sagledavanja nekoliko problema, kao što su razvoj ideja o pozorišnom prostoru, tipologija pozorišnog prostora i kritička analiza objekata savremene pozorišne arhitekture. Autor daje pregled pozorišne arhitekture u Evropi, od grčke i rimske klasike, preko renesanse u Engleskoj i Italiji, baroka u Italiji i Francuskoj, pozorišta XVIII i XIX veka, do modernih ideja. Knjiga predstavlja dragocen doprinos razumevanju interakcije arhitekture i pozorišta, fizičke kuće i prostora za predstavu i gledaoca. Dinulović upoznaje čitaoce s reformatorima koji predstavljaju ključnu kariku u razvoju modernog mišljenja o pozorišnoj arhitekturi.

Radivoje Dinulović je profesor na departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i Arhitektonsko-građevinskom fakultetu u Banja Luci. Jedan je od osnivača Justata i član Komisije za arhitekturu i Komisije za obrazovanje Međunarodne asocijacije za scenografiju, pozorišnu arhitekturu i tehnologiju OISTAT. Pokrenuo je i vodio grupu za scenski dizajn na poslediplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 9

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 9 - a p r i l

K C N S

	PORTRETI	ČITAONICA GRADSKE BIBLIOTEKE - sreda, 8. april 2009 - 19:00
	PORTRET PETRA VOLKA
	Učestvuju: Radomir Putnik, Raško V. Jovanović, Zoran R. Jovanović, Petar Volk

Petar Volk je prisutan u kulturnoj javnosti kao pozorišni i filmski kritičar, istoričar i teoretičar. Rođen je 1931. godine u Bosanskom Petrovcu. Diplomirao je književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Doktorirao je filmsku i pozorištu estetiku na Karlovom univerzitetu u Pragu 1971. godine. Univerzitet umetnosti u Beogradu dodelio mu je doktorat nauka iz oblasti istorije filma 1986. godine. Rukovodio je mnogim značajnim projektima i poslovima u oblasti kulture. Delovao je, pored ostalog, kao direktor Festivala jugoslovenskog filma, Muzeja pozorišne umetnosti SR Srbije i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Bio je redovan profesor i šef katedre za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Dugogodišnji je rukovodilac istraživanja u kapitalnim projektima iz oblasti nacionalnog pozorišta i filma. Predsednik je upravnog odbora Instituta za film.
Do sada je objavio 54 knjige i u štampi su još dve.

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 9

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 9 - m a r t

K C N S

	IZDAVAŠTVO	ČITAONICA GRADSKE BIBLIOTEKE - sreda, 25. mart 2009 - 19:00
	RAZGOVOR O IZDAVAČKOJ DELATNOSTI „JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA“ - ARS DRAMATICA NOVA
	Učestvuju: Gorčin Stojanović, urednik; Marina Milivojević Mađarev, Jelena Kovačević, Jovan Ćirilov

Ars dramatica nova

Biblioteku ARS DRAMATICA pokrenulo je Jugoslovensko Dramsko Pozorište 1978. Godine, u vreme proslave trideset godina rada, sa namerom da pruži potpuniji uvid u repertoar, dramska dela, pisce, reditelje, stvaraoce i sve ostalo što je vezano za nastajanje predstave kao umetničkog čina.

1/64          Meta Hočevar Prostori igre
2/65          Nil Labjut Razvaljivanje
3/66          Jovan Hristić Terasa
4/67          Eden fon Horvat Italijanska noć
5/68          Uglješa Šajtinac Hadersfild
6/69          Frank Vedekind Lulu
7/70          Dejan Dukovski Druga strana i Bure baruta
8/71          Milena Bogavac Dragi tata
9/72          Fausto Paravidino Tri drame
10/73        Uglješa Šajtinac Banat
11/74        Roland Šimelpfenig Arapska noć i druge drame
12/75        Biljana Srbljanović Skakavci i Barbelo, o psima i deci
13/76        Sara Kejn Sabrane drame
               - Jugoslovensko dramsko pozorište 60 godina: Lica/Slike/Sećanja (fotomonografija)
14/77        Marina Milivojević-Mađarev Biti u pozorištu – Rediteljski stilovi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu: Dejan Mijač, Slobodan Unkovski i Dušan Jovanović

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 9

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 9 - m a r t

K C N S

	IZDAVAŠTVO	ČITAONICA GRADSKE BIBLIOTEKE - sreda, 11. mart 2009 - 19:00
	RAZGOVOR O IZDAVAČKOJ DELATNOSTI „NARODNOG POZORIŠTA“
	Učestvuju: Željko Hubač, urednik; Jelica Stevanović, kritičar; Ksenija Radulović, kritičar; Zoran T. Jovanović, kritičar

Izdavačka delatnost Narodnog pozorišta ima prevashodni zadatak da svojim aktivnostima prati produkciju našeg nacionalnog teatra (programi, plakati, baneri, repertoari, flajeri, periodične i publikacije namenjene gostovanjima, jubilejima i drugim proslavama i sl...).

Od 2001. godine, od kada je ustanovljena pod ovim imenom, počinje da širi svoju aktivnost i do sada je objavila tridesetak naslova u nekoliko edicija: Premijere, Iz istorije Narodnog pozorišta, Monografije, Balkanska drama Evropi, te dva pionirska poduhvata – zbirku operskih i baletskih libreta i rečnik pozorišnih termina – kao i memoare naše velike glumice Nevenke Urbanove.

Pored svega ovoga, Izdavačka delatnost Narodnog pozorišta je ušla u četvrtu godinu objavljivanja mesečnika „Pozorišne novine“, koji od početka ove godine izlazi u sklopu Kulturnog dodatka „Večernjih novosti“.

Od nedavno, u okviru audio-edicije Iz riznice Opere Narodnog pozorišta objavljuju se CD izdanja snimaka značajnih operskih predstava iz ranijih perioda.

Izdavačka delatnost je poslednjih godina preuzela i svakodnevnu brigu o web prezentaciji Narodnog pozorišta, koja je u nekoliko navrata proglašavana za jednu od najboljih u Srbiji, u domenu kulture.

Osim u izuzetnim slučajevima, dizajn svih pomenutih izdanja plod je rada dizajn centa koji radi u sklopu Izdavačke delatnosti, a čija dostignuća su nagrađivana na festivalima, smotrama i izložbama u zemlji i inostranstvu.

Istraživačko-dokumentacioni centar koji, pod različitim imenima, postoji koliko i Pozorište, nedavno je prešao pod okrilje Izdavačke delatnosti. Bogata građa koja se ovde čuva, obrađuje, sortira i svakodnevno dopunjuje, dragocena je baza podataka za proučavanje istorije našeg nacionalnog teatra. Rezultati rada istraživača zaposlenih u Istraživačko-dokumentacionom centru sastavni su ili osnovni deo većine publikacija Izdavačke delatnosti.

Izdavačka delatnost je razvila plodnu saradnju sa srodnim institucijama i izdavačkim kućama kao što su: Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Pozorišni muzej Vojvodine, Narodna knjiga, Paidea i, naravno, KIZ „Altera“.

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 8

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 8 - m a j

K C N S

	PREMIJERA MJUZIKLA “STANICA ZOO” u koreo-režiji MOJCE HORVAT i produkciji Kulturnog centra Novog Sada
	Scena „Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta, petak, 9. maja u 19,00
	O ovom složenom umetničkom delu, koje na angažovan način govori o kontroverzama čovečanstva u kompleksnoj savremenosti, i motivu za ostvarenje ovog autentičnog mjuzikla, sama Mojca Horvat piše u filozofsko-umetničkom traktatu “Misao”: „ Mi smo svi, na neki način, vrsta životinja koja pokušava da preživi u urbanoj džungli. Neki imaju više snage od drugih. Neki menjaju boju krzna. Neki misle da bi trebali da se bore. Neki bivaju zarobljeni u zoološkom vrtu njihovih slabosti. Čini nam se da svi imamo izbor. Da li je uisitnu tako?“ Predstavu, koja pripada žanru street mjuzikla, karakteriše moderna muzika (izbor Mojce Horvat) delimično izvođena «u živo» na sceni, kao i pevačke numere. U mjuziklu su, inače, zastupljene sve vrste savremenog plesa, od šou densa do brejkdensa i hiphopa. Predstava će biti izvedena i na zatvaranju ovogodišnjeg Sterijinog pozorja.

Na realizaciji mjuzikla ”Stanica Zoo” učestvovali su:

Koreorežija: Mojca Horvat
Produkcija: Kulturni Centar Novog Sada, dir. Miodrag Kajtez
Organizacija projekta: Vojvodjanska Plesna Asocijacija
Producent: Gordana Oreščanin
Kostimografija: modna agencija Baron, dir. Mladen Milivojević
Scenografija i graficki dizajn: Natalija Ninkov, Ivana Radmanovac, Darko Vuković
Design svetla: Predrag Jerković
Asistent koreografa: Dijana Kozarski

Uloge: Maša Čović, Milica Cerović, Igor Čupković, Maja Brukner, Lazar Jovanov, Neda Popović, Goran Vidaić, Iris Zavargo, Nataša Isakov, Staša Usnik, Slavko Trivkovic
Plesači vivaDANCEstudia i gosti: Saša Jovičić, Dunja Vorgić, Sanja Milošević, Milan Majkić, Karolina Valentović, Jasmina Bošković, Branislav Aleksić, Aleksandra Radić, Dana Vujović, Valentina Ferenc, Marijana Trtić, Aleksandra Mišić, Dajana Babić, Ivana Pantić, Milana Božić, Milana Sajić, Teodora Radović, Tamara Stojkov, Sandra Jašarević, Sofija Bajić, Jelena Babić, Atina Budošan

Perkusion Band: Saša Ignjatović, Vladan Filipović, Ferenc Fedor, Vlado Čađenović
Odnosi sa javnošću : Vanguard Communications Beograd

Zakazane predstave:

SNP, Novi Sad (mala scena)
08. maj 2008. PREDPREMIJERA
09. maj 2008. PREMIJERA

SNP, Novi Sad (velika scena)
05. jun 2008. zatvaranje Sterijinog Pozorja
06. jun 2008. Stanica ZOO - street mjuzikl Mojce Horvat - 2. predstava
08. jun 2008. Stanica ZOO - street mjuzikl Mojce Horvat - 3. predstava

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 8

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 8 - a p r i l

K C N S

	Prezentacija DVD	GRADSKA KUĆA, svečana sala - četvrtak, 10. april 2008 - 20:00
	OJ KOSOVO, KOSOVO! - UMETNIČKO VEČE IVANE I JELENE ŽIGON

JELENA JOVANOVIĆ ŽIGON

Biografija
Jelena Jovanović Žigon je rođena u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetosti 1959. Član sam Udruženja filmskih glumaca. Član sam AFUN – akademije filmske umetosti i nauke. Jedna je od retkih srpskih glumica koja nije igrala samo u Srbiji i bivšim republikama stare Jugoslavije, već je, pored velikog broja koprodukcija, kao što su Old Surehand (sa Stuartom Grengerom), Komesar X – Serija, Crna zvezda, Bajke sveta, ... snimala glavne uloge i u inostranstvu i tako predstavljala svoju zemlju. U tim inostranim filmovima igrala sam sa veoma poznatim svetskim glumcima kao što su: Stuart Granger, Patrick Kargil, Rod Taylor, Takis Emanuil.

Snimila je 49 filmova. Neke od glavnih i značajnijih uloga su joj:
Opštinsko dete - Puriše Đorđevića
Prvi građanin male varoši - Puriše Đorđevića
Sudar sa paralelama - Jože Babića (Zagreb film 1961),
Obračun ( Drugi deo Kapetana Lešija) - Žike Mitrovića
Dve noći u jednom danu - Žike Mitrovića
Brat doktora Homera - Žike Mitrovića
Republika u plamenu (1969.) Georgijevskog
Jutro - Puriše Đorđevića
Divlje seme - Kokana Rakonjca
Pustolov pred vratima (Zagreb film) Šime Šimatovića,
Inspektor - Mila Đukanovića
Muškarci - Mila Đukanovića,
Klopka za generala - Mikija Stamenkovića,
Moja strana sveta - Vlatka Filipovića.

U inostrastvu je igrala glavne uloge u filmovima:
Giacobbe ed Esau' - Mario Landi, Arianna Cinematografica.
Er ging allein - Defa (istočnonemački film 1967.)
The Promised Woman - Tom Cowan (1975.)
The picture show man - John Pawel (sa Rod Taylorom).

Učešće u TV produkciji:
Posle bioskopa - Janeza Šenka
U banji jedog leta - Nikole Rajića
Lanci - Milutina Bojića
Više od igre - Šotra
Junak mog detinjstva
Ljubav u jedanaestoj - Bate Čengića,
Prokleta Jerina
Poslednji – drama M. Gorkog
Molitva za novi vek (2000).
Odazvale su se samo ptice (2006.) i dr.

Uloge u pozorištu:
Otelo - uloga Bjanke, red. Stuart Burge
Kralj Betajnove - uloga Francke, BDP
Varvari - uloga Nadežde Polikarpove, JDP
Žene dolaze, autor A. Galin, Dramski teatar Split
Kameni gost - uloga Dona Ana
Platonov - uloga grofice, Srpsko narodno pozorište Novi Sad
San letnje noći - uloga Titanije, Srpsko narodno pozorište Novi Sad
Devojke - Dragana Tomića, teatar na Savi
Staklena menažerija - T. Wiliamsa, uloga Amande, Narodno pozorište Užice

Predstave po sopstvenim dramatizacijama:
Odazvale su se samo ptice - po stihovima Desanke Maksimović
Makar Čudra – po pripovetci M. Gorkog
Gdje su ta mora – monodrama po stihovima Dušana Kostića.

Pored uloga na filmu i u pozorištu, u kontinuitetu, decenijama, Jelena se posvetila kazivanju i popularizaciji poetske i književne reči: na književnim smotrama, promocijama, po školama, bibliotekama, kasarnama, bolnicama. Za taj rad nagrađena sam sa preko 150 povelja i zahvalnica od kojih se izdvajaju:
Zlatnu Plaketu Ministarstva kulture Republike Kine
Orden Njegoša prvog stepena Republike srpske
Povelju eparhije raško-prizrenske 2003

Za filmski rad dobila sam nagrade:
Zlatni prsten lista Svet kao najbolja glumica godine 1961.
Krupni plan - priznanje Instituta za film za dugogodišnji rad i doprinos jugoslovenskoj kinematografiji,
Plaketa Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos našem filmu 2006.

Predstavljala je našu zemlju na filmskim festivalima u Moskvi i Italiji (Sardinija), kao i svojim filmovima u smotrama u Parizu, Moskvi, Petrogradu. Bila je i predsednica glumačkog festivala u Nišu 1965. godine. Godine 2006. dobila je plaketu Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos našem filmu.

IVANA ŽIGON

IVANA ŽIGON je prvakinja drame Narodnog pozorišta od 1999. godine, predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva od 2002. i vođa dečijeg pevačko-recitatorskog hora „Kosovski božuri“ od 2004. godine.

ULOGE u pozorištu
Kosovka devojka, Pamela u Ženskom orkestruAnuja, Ana Prosper u Markizi de Sad J. Mišime, Mileva u Krmećem kasu Ace Popovića, Marija u Bogojavljenskoj noći Šekspira, Zora Šišarka u Beloj kafi, Aleksandra Popovića, Gospođica Julija Strinberga, Koštana Bore Stankovića, Gaga u Devojci modre kose Vide Ognjenović, Eliza Dulitl u Pigmalionu Bernarda Šoa, Dezdemona u Otelu Šekspira, Ledi Magbet u Magbetu, Marina u Lizistrati Aristrofana, Nastasja Filipovna u Idiotu Dostojevskog, Milica u Izvanjcu Igora Bojovića, Nina Zarečna u Galebu Čehova, Lepa Helena u Faustu.

NAGRADE:
1996. Mila Stojadinović na festivalu Joakim Vujić,
1996. Najbolja ženska uloga na Festivalu Praizvedbi u Paraćinu,
1997. Najbolja ženska uloga na Festivalu festivala u Zemunu,
1998. Dnevnikova nagrada na Sterijinom pozorju za Devojku modre kose
1990. Ćuran na Festivalu komedije u Jagodini za Pamelu u Ženskom orkestru
2003. „Zlatni Vitez“ za Gospođicu Juliju i za Koštanu

AUTORSKI TV RADOVI:
2000. Molitva za Novi vek (scenario i režija),
2001. Dokumentarni film – Intervju sa Nikitom Mihalkovim
2002. Film o Mihailu Ptašuku i obilasku KiM Poslednja velika misija Mihaila Ptašuka
2003. Intervju sa Jurijem Luškovim gradonačelnikom Moskve
2003. Film o Belorusiji i intervju sa Aleksandrom Grigorjevičem Lukašenkom Zemlja pod belim krilima

2004. Ivana je osnovala hor dece iz enklava Kosova i Metohije «Kosovski božuri» koji čine 15 najtalentovanijih učenika škola iz enklava: Orahovac, Velika Hoča, Priština, Goraždevac, Prilužje, Gračanica, Kmetovce, Letnica.Održali su preko 100 koncerata u Srbiji, Crnoj Gori, Rusiji, Belorusiji i Francuskoj na srpskom, ruskom i engleskom jeziku.
Kao predsednik Društva srpsko - ruskog prijateljstva, od 2002 predvodila je poduhvate za pomoć Kosovu i Metohiji, organizovala je «Dane kulture Kosova i Metohije» u Moskvi, uručivala je stipendije studentima, nagradila 150 učenika po selima Kosova kompijuterima, u humanoj misiji organizovala je i gostovanja ruskih pevačkih ansambala po selima KiM, putovanje 520 najugroženije dece iz enklava Kosova i Metohije u Rusiju, kao i putovanje 57-člane delegacije veterana Drugog svetskog rata i golootočana u Moskvu, povodom 60-godišnjice Pobede nad fašizmom. Na njen predlog gradonačelnik Moskve, Jurij Luškov doneo je odluku o izgradnji Moskovskog sela i 75 porodica dobilo je ključeve početkom 2007. u selu Istok. Za ovaj rad nagrađena je 2005. Ordenom za „Veru i vernost“ Andrej Prvozvani, Centra nacionalne slave Rusije, a 2004. Specijalnom nagradom Večernjih novosti za podvig godine.

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 7

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 7 - n o v e m b a r

K C N S

	PREMIJERA	VELIKA SALA KCNS – četvrtak, 29. novembar 2007 - 20:00
	S I N A G O G A
	Režija i dizajn: Yulia Ginis (Izrael) Ko-režiser: Srđan Simić Glumci: Einat Maayan Segal, Netta Lachish, Mirit Nathan, Yehuda (Vladimir) Gorensteyn, Srđan Simić i Vinko Stupar Adaptacija tekstova iz Talmuda: Yaakov Sinichkin Predstava je nastala kao koprodukcija Hasimta Teatra iz Tel Aviva i Kulturnog centra Novog Sada

O predstavi:

Julija Ginis - U predstavi Sinagoga želimo da pronađemo teatarski jezik koji nam može dočarati priče iz Talmuda i Midraša. Ove priče, minimalističke i sažete, ali vizuelno bogate, ostavljaju prostor za različita poimanja i interpretacije. Prevodeći ih na jezik scene, nastojimo da kombinujemo klasične tehnike glume, proizašle iz suštine teksta, sa vizuelnim teatrom i teatrom pokreta. Dok će glumačke interpretacije omogućiti publici da se identifikuje sa likovima drame, pokret i vizuelni teatar će podići predstavu na mistični i fantastični nivo. Cilj nam je da izgradimo specifičnu (nad)realnost predstave u kojoj deluju drugačiji zakoni vremena i prostora, što nam ostavlja mogućnost za čudna i neuobičajena scenska rešenja.

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 7

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 7 - s e p t e m b a r

K C N S

	PREMIJERA	VELIKA SALA KCNS – SCENA – utorak, 25. septembar 2007 - 20:00 Reprizre: 26. i 27. septembar 2007 - 20:00
	BEKET BUTO ZAPIS 07 - međunarodni plesni projekat
	Koreografija i režija: Katsura Kan Izvođači: Katsura Kan, Andrijana Lubina, Jovana Rakić, Natsuko Kono, Dominique Starck, Marco Becherini, Kristian Al Droubi, Francois Sardi Zvuk i muzika: Francois Sardi / Video: Vladislav Ćurčin Izvršni producent: Simon Grabovac / Produkcija: Kulturni centar Novog Sada Podrška: Grad Novi Sad – Gradska uprava za kulturnu; Japanska fondacija

1. Naziv projekta
Beket Buto zapis 07 (posle toga kao, BBN07).

2. Predlog istraživačkog projekta
- Predstavljanje
KATSURA Kan je započeo “Butoh” aktivnost 1979, konstantno tragajući za globalizacijom Butoha bazirajući svoj rad na saradnji i internacionalizmu. Postavljao je na scenu svoje performanse više puta u Ujedinjenom Kraljevstvu. 2007. godine je dobio “Subvenciju za istraživački program” od strane PAJ (Performing umetnosti Japan) uz pomoć koje će, tokom svog boravka u Ujedinjenom Kraljevstvu (april-maj), započeti prevođenje na engleski jezik dela japanskog Butoh-Fu (Butoh jezik plesa). Butoh-Fu je izum osnivača Butoha Tatsumi Hijikata (1927-1987) i 60ih i 70-ih je sadržao više od 200 pesama koje su prenete kroz naraciju njegovim plesačima, kako bi stvorile njegove koreografije. Od 2004. godine Kan je koristio metod Butoh-Fu u svojim radionicama, tražeći različit kvalitet pokreta, koji bi se mogao desiti kroz interpretaciju internacionalnih plesača. Njegov izazov u istraživanju dubljih korena ove plesne metode ima za cilj kreiranje novog Internacionalnog Butoh jezika plesa.
- Metodologija upotrebe
Verujemo da postoji veza između rada Butoha i Beckett, naročito zajednička perpektiva na predstavljanje “Smrti” i “Starenja” i pretpostavljamo da to može biti primenjeno na različitim poljima umetnosti. Baš ove ideje su ono što mi želimo dalje da istražujemo sledećim metodama.
S obzirom da je Beckett “koreograf”, ovo istraživanje procesa transformacija od Beckettovog tekstualnog rečnika do Butoh jezika tela. Posebno želimo da testiramo Beckettove “atmosfere” (na primer vazduh, miris, dah, prdež) i da ih transformišemo u pokrete. Želimo da koristimo telo kao posudu zvuka i mirisa, kao otelotvorenje i izraz, prostor i neprostor, zvuk i tišina. Izbor Beckettovih tekstova bi bio ispričan plesačima koji bi primenili podsvesno struju slika, koje bi sebe otkrile kroz telo u obliku pokreta. Kroz ponavljanje i razlaganje, ovi pokreti bi proizveli stvaranje telesnih arhetipova i na taj način koreografija.
Kao dodatak, želimo da rekonstuišemo teorije Beckettovih prostora koristeći zvuk (uz pomoć muzičara) i Beckettovo vreme kroz prostor (uz pomoć vizualnih umetnika).
- Očekivani rezultati
Kroz BBN 07 istraživački projekat, za cilj imamo stvaranje materijala različitih umetničkih medija, koji bi bili korišćeni u vezi i sa ciljem postavljanja multimedijalnog performansa, zasnovanog na jednom ili više Beckettovih izabranih tekstova (detalji su ispod). Ovo će biti ispraćeno filmskim dokumentovanjem, panel diskusijom i izdavanjem svih postupaka i priloga (u formi knjižice i interaktivnog DVDa). Naš cilj je izazvati način na koji je Beckett opažao i postavljao na scenu u prošlosti i kombinovao avangardizam Butoha i Becketta, kroz koji internacionalni moderni umetnici različitih medija (ples, vizuelno, video, muzika) mogu otkrivati njihov sopstveni Butoh-Beckett hibrid u budućnosti.

3. Privremeni izbor Beckettovih tekstova, koji će biti korišćeni
Način izbora tekstova je fokusiranje na subjekat Smrti i Starenja. Naš projekat, odgovara uglavnom starijim izvođačima, sa kojima zajedno, u prilog gorenavedenim subjektima, ćemo testirati starenje tela u performansima današnjice. Akademski dokumetni i specijalni gosti će doprineti povećanju našeg razumevanja “starenja i insceniranja.”

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 7

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 7 - a p r i l

K C N S

	PROMOCIJA	ART KLUB - ponedeljak, 23. april 2007 - 19:30
	ZBORNIKA RADOVA FAKULTETA DRAMSKIH UMETNOSTI
	Učestvuju: dr Divna Vuksanović, mr Andrija Dimitrijević, Svetozar Rapajić, redovni profesor

Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti 10
Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti je jedinstvena stručna i naučna publikacija na prostorima jugoistočne Evrope. Sadržaj Zbornika čine radovi iz više naučnih područja: teatrologije i njenih disciplina (teorijska dramaturgija, istorija pozorišta i estetika pozorišta), filmologije i njenih disciplina (teorija filma, istorija kinematografije), teorije masovnih medija (radio i televizija), estetike, teorije kulture, psihologije umetnosti, menadžmenta u oblasti kulture i umetnosti, kao i istorije Fakulteta dramskih umetnosti. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti nastao je kao izraz želje nastavnika i saradnika FDU da se teorijski pristup umetničkom delu i umetnosti uopšte, kakav već postoji na Fakultetu dramskih umetnosti, učini dostupnim široj naučnoj i kulturnoj javnosti i njegovoj proveri.
Zbornik predstavlja redovnu periodičnu publikaciju u oblasti kulture, umetnosti i medija, u kojoj se objavljuju aktuelni tekstovi iz ovih tematskih oblasti, što predstavlja značajan doprinos podsticanju i razvoju teatrološke, filmološke, mediološke, kulturološke, estetičke misli u nas. Tekstovi eminentnih domaćih stvaralaca i teoretičara umetnosti i medija intonirani su, najčešće, problemsko-kritički, što predstavlja, pored istorijske i analitičke, posebnu vrednost i znak prepoznavanja ove publikacije. Istorijat izdanja Zbornika FDU prati uspešna čitalačka i kritička recepcija u srpskoj kulturnoj i stručnoj javnosti, kao i u širem regionu (donacije većeg broja primeraka Zbornika biblioteci umetničke akademije u Republici Srpskoj, Univerzitetu Crne Gore, Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, Akademiji u Mariboru i sl.). Osnovnu ciljnu grupu čine kulturna, stručna, obrazovna i naučna javnost Srbije, potom studenti osnovnih, poslediplomskih i doktorskih studija u oblasti umetnosti, kulture i medija Srbije, šira čitalačka publika privučena sadržajima iz oblasti umetnosti, kulture i medija, kao i ljubitelji umetnosti i kulture.
Izbor iz Uvodne reči Dekana, prof. mr Zorana Popovića

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 7

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 7 - a p r i l

K C N S

	PROMOCIJA	ART KLUB - ponedeljak, 16. april 2007 - 19:30
	Promocija knjige Feliksa Pašića - GOSPOĐA IZ VELIKOG SVETA (prilozi za biografiju Mire Trailović )
	Učestvuju: Ksenija Radulović, kritičar; Borka Pavićević, kritičar; Feliks Pašić, autor

Knjiga Feliksa Pašića Gospođa iz velikog sveta (izdavač Muzej pozorišne umetnosti Srbije) sadrži, kao što u podnaslovu stoji, priloge za biografiju Mire Trailović. Zasnovana je, najpre, na svedočenjima onih koji su Miru Trailović poznavali ili s njom sarađivali, razgovorima autora sa Mirom Trailović, na građi iz više izvora, između ostalog iz zaostavštine Mire Trailović, koja se čuva u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.

Izvodi iz kritika:
Jovan Ćirilov ("Blic"): "Ležernim, ali preciznim stilom Feliks Pašić vešto prolazi kroz gustiš Mirinog života. On i suve datume plasira duhovito, darovito. Ta knjiga toliko liči na nju. Blago Miri što ima takvog portretistu, onakvog kakvog je zaslužila!"

Branka Krilović ("Politika"): "Feliks Pašić uspeva da od obilja materijala, subjektivnih i objektivnih navoda, komponuje gotovo romanesknu biografiju, laku i za čitanje i za pamćenje. Uspeva da nađe i novi stilski angažman za već poznato o Miri, tako da je zabavno i onima koji su mislili da o njoj sve znaju."

Isidora Masniković ("Ludus"): "Sanjar u duši, misionar u akciji, smeli avanturista, izrasta iz štiva Fdeliksa Pašića, odgonetajući nam iskustvo robusne, katkad opore lepote ljudskog karaktera, što se gotovo pretvorilo u mitski siže ličnosti Mire Trailović."

Aleksandar Milosavljević ("Povelja", Kraljevo): "Ova vrhunski napisana, dokumentaristički intonirana monografija, opremljena, ilustrovana, štampana i publikovana na način koji savršeno korespondira sa ličnošću, ukusom i temperamentom Mire Trailović…"

Siniša Kovačević ("Scena"): "Autor pronalazi formulu kojom uspeva da zainteresuje nedovoljno upućenog čitaoca, ali i da pridobije pažnju neposrednih učesnika događaja iz kruga najbližih prijatelja i saradnika Mire Trailović."

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 7

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 7 - m a r t

K C N S

	PROMOCIJA	ART KLUB - ponedeljak, 19. mart 2007 - 19:00
	Promocija knjige PETRA MARJANOVIĆA - ZAPISI TEATROLOGA
	Učestvuju: Petar Marjanović, autor; Boro Drašković, kritičar; Ljiljana Pešikan Ljuštanović, kritičar i Radomir Putnik, kritičar

„Knjigu Zapisi teatrologa čine moje ranije objavljene i nove teatrološke rasprave i pozorišne kritike. Rasprave sam izabrao iz više knjiga, a ovde sam ih razvrstao u tri nove teatrološke tematske celine. Pozorišne kritike su izabrani tekstovi koje sam objavio u listu Politika (1980-1982), a uz kritike sam, za ovu priliku, dopisao tematski raznovrsne komentare. Kao i u izvornim verzijama ove rasprave pisao sam teatrološkim metodom. Reč je o metodu koji se temelji na ukrštanju različitih pristupa. Koristio sam više metoda nauke o književnosti (pozitivistički, filološki, psihološko-analitički, antropološki, komparativni i druge) i metode osnovnih naučnih disciplina teatrologije (teorijske dramaturgije, estetike pozorišta i istorije pozorišta sa njenim glavnim subdisciplinama – teatrografijom i sociologijom pozorišta). Mnogi ovde objavljeni tekstovi, bez obzira na teme, metodski pristup i vreme nastanka, danas mi liče na osobena sećanja. Podsećaju me na davnašnje saznanje da je „sećanje jedini raj, iz kojeg ne možemo biti prognani“.
Analiza dela srpskih dramskih pisaca Jovana Hristića (Čiste ruke, 1960), Borislava Mihajlovića (Banović Strahinja, 1963) i Ljubomira Simovića (Hasanaginica, 1974, 2002) prvi su deo knjige. Izabrane drame nisam analizovao kao istoričar književnosti, nego sam nastojao, tražeći u njima scenska svojstva, da te analize budu korisne ljudima teatra u stvaranju pozorišne predstave. Pri tom sam uvažavao i saznanje da su drame književna dela posebne vrste i da imaju naročite osobenosti (i književne, i pozorišne) i da, kao i svako književno delo, u susretu sa publikom zavise od vremenskog i društvenog okruženja. Tri drame, koje sam kao tematski blok ovde izabrao, poslužile su mi da, pored ostalog, podsetim na to da je prenošenje motiva mitova i epske narodne pesme u dramu povezano sa mnogim teškoćama. Pri tom sam polazio od poznatog stava da pisac buduće drame ne bi trebalo da bude doslovno veran ni sadržaju ni kompozicionim načelima izvorne epske tvorevine. Bitnije je da se znalački prilagodi načelima na kojima se zasniva nova dramska forma.
Središnji deo knjige čine dve tematske celine mojih odabranih teatroloških tekstova. Njihove teme hronološki su omeđene godinama 1860. i 2001. U šest studija i ogleda različitim metodskim postupcima estetike pozorišta analizovao sam ostvarenja šestoro glumaca aktivnih u srpskim pozorištima u 19. i 20. veku (Stevan Pantelić, Pera Dobrinović, Milan Ajvaz, Rahela Ferari, Stevan Šalajić i Mira Banjac). Sledeće tri teatrološke studije jesu pokušaj rekonstrukcije rediteljskog postupka tokom pripreme predstave Opčinjeni kralj Todora Manojlovića u režiji Jurija Ljvoviča Rakitina (Narodno pozorište, Beograd, 1936); portret značajnog reditelja (Dimitrije Đurković) i analiza odnosa teksta drame i teksta predstave, pokazana na dva uzorka: završna scena klasične komedije Pokondirena tikva (1838) Jovana St. Popovića u režiji Dejana Mijača (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 1973) i predstava Banović Strahinja Borislava Mihajlovića i režiji Nikite Milivojevića (Grad teatar Budva, 1996).“

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 7

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 7 - f e b r u a r

K C N S

	PROMOCIJA	ART KLUB - ponedeljak, 19. februar 2007 - 19:00
	JUKA MIETINEN : POZORIŠTE JUGOISTOČNE AZIJE
	Učestvuju: IVANA AŠKOVIĆ, ZORAN HAMOVIĆ i JOVAN ĆIRILOV

IZ KNJIGE: „Veličanstvena, hladna lepota tajlandskog kon teatra sa maskama, pokreti burmanskih plesača koji su nalik na lutke i meka, meditativna elegancija plesne drame sa Jave vajang vong vrhunski su primeri klasične pozorišne umetnosti jugoistočne Azije. Pozorišne tradicije ovog dela Azije se po svojoj veličanstvenosti i stepenu stilizacije mogu uporediti sa vrhunskim pozorišnim žanrovima drugih zemalja, kao što su evropska opera ili balet, japanski kabuki i indijski katakali. Sve ove forme koriste priče koje su publici dobro poznate, prefinjenu muziku, estetiku i originalne tehnike scenskog izvođenja.
Pozorišni stil, kristalisan u klasičnu formu, predstavlja veoma osetljivu i složenu celinu. On zahteva blisku saradnju onih koji se bave različitim umetničkim formama, kao i neprekinutu tradiciju koja se prenosi s kolena na koleno. On neminovno ilustruje istoriju i ideale kulture iz koje je potekao. Za teatar se često kaže da je „živa istorija“, a to je posebno tačno u jugoistočnoj Aziji. Mnoge priče pretočene u pozorišne forme nastale su u Indiji pre više od dve hiljade godina, što nesumnjivo govori o značaju indijske kulture u ovom delu Azije. Neke od ritualnih karakteristika pozorišnih predstava odraz su drevnih animističkih verovanja iz davne prošlosti, a predstave čak i danas često imaju duboko spiritualno i simboličko značenje, kako za izvođače tako i za njihovu publiku.
Pored toga, sofisticiran dvorski kulturni život u jugoistočnoj Aziji veoma je uticao na razvoj pozorišta. Pod pokroviteljstvom dvora tradicije su postajale prefinjenije, a stroga dvorska pravila ponašanja diktirala su estetike pozorišnih stilova. Vizuelni elementi klasičnih pozorišnih žanrova neraskidivo su povezani sa estetskim principima koji su dominirali u pojedinim kulturama. Kostime nastale po ugledu na drevnu dvorsku odeždu, stilizovane poze i pokrete plesača, i kao i dekorativne maske, tako rasprostranjene u teatru jugoistočne Azije, još uvek možemo prepoznati na elegantnim bistama i slikama po hramovima i palatama...“ (Juka O. Mietinen)

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 7

.S C E N S K I...P R O G R A M

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

.2 0 0 7 - f e b r u a r

K C N S

	PROMOCIJA	ART KLUB - četvrtak, 8. februar 2007 - 19:00
	12 NO DRAMA : antologija klasičnog japanskog teatra - priredio RADOSLAV LAZIĆ
	Učestvuju: RADOSLAV LAZIĆ, MILAN ARNAUT i RADOMIR PUTNIK

O knjizi: "...Krajem tek prošle 2006. godine izašla je jedna od najlepših i najuzbudljivijih knjiga u nas - "12 no drama“, antologija klasičnog japanskog teatra. Izdavač je AkterA, a inicijator, sastavljač i predgovornik je vredni Radoslav Lazić. On je iste godine već objavio ključnu teorijsku knjigu Zeamija "Fušikaden“ (1400-18), majstora i teoretičara no teatra.
Ovog puta Lazićeva pionirska knjiga za našu sredinu priređena je kako zahteva tema. Pored reprezentativnih dvanaest drama nepoznatog autora i klasika Kanamija, njegovog sina Zeamija i Nobomucija, drame prate podrobna tumačenja suštine, stila, žanrova i elemenata no pozorišta, uz precizne crteže i fotografije.
Susret sa no dramama, nastalim pre više od pola od milenija, nije čas iz prohujale istorije teatra i danas prisutne japanske umetnosti, već inspiracija svakoj novoj generaciji pozorišnih umetnika sveta bez obzira na prostor i vreme, da shvate kako umetnost teatra nije kopija stvarnosti, već potraga za njegovom suštinom i čovekom usred te suštine...
O svemu ovome mogla je da se osvedoči publika na VI Bitefu 1972. i na IX Bitefu 1975. godine kada je videla vrhunska izvođenje no drama, pogotovu što je 1972. u čuvenom "Kantanu“ učestovao jedan od največih no umetnika našeg vremena Hisao Kanze.

K U L T U R N I...C E N T A R...N O V O G...S A D A

S C E N S K I...P R O G R A M..2 0 0 7