Првих 100 дана Андреја Фајгеља на челу КЦНС

Поштовани суграђани, дозволите ми да вам поднесем извештај о активностима Културног центра Новог Сада у првих 100 дана од када сам именован за вршиоца дужности директора.

Активности:   Овај период су пре свега обележиле редовне активности наших редакција

 

jazz euro-in polja
14. Новосадски џез фестивал, y чијем главном програму је наступило 11 врхунских бендова из целог света, а у пратећем програму одржани су концерти, изложбе, промоције књига и радионице. 16. Еуро – Ин филм, на ком је приказано 237 филмова, као и фестивали француског анимираног, немачког, италијанског и филма о људским правима. Објављен је 477. број часописа за књижевност и теорију „Поља“ и одржано петнаест активности књижевног и говорног програма:  предавања, трибина, књижевних вечери и промоција књига, међу којима и последња промоција романа ”Велики рат” Александра Гаталице пре него што ће бити овенчан НИН-овом наградом.

Позоришна публика је имала прилику да ужива у шест позоришних представа а љубитељи музике да присуствују на четири концерта.

У наша три изложбена салона организовано  је двадесет изложби, укључујући литографије настале у оквиру Арт линка, нашег пројекта размене уметника из Србије и других европских земаља.

Настављена је сарадња са Америчким кутком који је захваљујући Културном центру прославио осми рођендан у нашем граду. Сарађивали смо и са Гете институтом, Аустријским културним форумом, Француским институтом и Италијанским институтом за културу.

 

nova-godina

Велики изазов била је организација прославе Нове године на новосадском Тргу слободе, која по броју посетилаца хиљаду пута превазилази наше уобичајене активности. Поносим се што је догађај био највећи у региону, што је привукао велики број гостију и протекао без иједног инцидента.

Паралелно са прославом зимских празника обележавали смо и тужно сећање на жртве холокауста, пре свега као суорганизатори 71. годишњице Новосадске рације. Одржали смо и војвођанску премијеру српског кандидата за оскара ”Кад сване дан”, посвећеног логору Сајмиште, и изложбу о систему логора Госпић-Јадовно-Паг.

 

Допринос: Поред части да сарађујем на постојећим активностима, добио сам прилику и одговорност да пружим лични допринос

 

Организовао сам прву јавну прославу Божића у Новом Саду, угостио прву изложбу о логору Јадовно у Србији и учествовао у подизању првог спомен обележја жртвама Рације на месту њиховог страдања, Штранду. Забрињава чињеница да смо на остварење ових активности, које би се у Европи подразумевале, морали да чекамо седам деценија.

Развијао сам сарадњу са верским и националним заједницама. Једини у Србији смо обележили Дан ромског језика. Божић је обележен по оба календара и уз сарадњу пет традиционалних верских заједница. Подржао сам концерт словачке сакралне музике, и обновио договор да се уличне активности утишавају током служења мисе у Катедрали.

Дао сам да се уради нови сајт установе, обновио рачунарску опрему и увео најбржи оптички интернет. КЦНС је постао прва српска јавна установа која је набавила водећи светски програм за пројект менаџмент, а који се производи код нас у Новом Саду.

Израдом новог визуелног идентитета на нашу фасаду сам вратио четворојезичну таблу  и поставио ћирилички светлећи натпис. Био је то први знак повратка равноправности писама након деценија повлачења ћирилице са јавних натписа у центру Новог Сада.

Покренуо сам низ хуманитарних активности: представу и пакетиће за децу из Центра за социјални рад, поделу пакетића на Штранду, посете старима у Геронтолошком центру Новог Сада, посету Влада Георгиева ШОСО ”Милан Петровић” и потписивање петиције родитељ-неговатељ.

Припремом одговарајућег програма и потписивањем уговора о сарадњи са Центром за социјални рад омогућио сам штићеницима Сигурне дечије куће и Дневног боравка да уметничке садржаје у Културном центру редовно користе, али и стварају.

Допринео сам јачању шанси Новог Сада да понесе престижну титулу Европске престонице културе 2020. Унутар Србије, Организациони одбор је оснажен и сада укључује градоначелника и челнике сва три нивоа управе у области културе: републичког министра, покрајинског секретара и члана градског већа. У иностранству, остварио сам сарадњу са свим кључним актерима и добио уверавања да је у овој фази Нови Сад најозбиљнији кандидат изван Европске уније.

Као домаћин, трудио сам се да вас лично поздравим на нашим програмима и информишем путем средстава јавног информисања. Моја обраћања можете пратити на овом каналу:

 

[youlist pid=“PLuy-ldC1mvrpFveCfylIjdvU-Llm9jksm“ ]

 

Напади: Нажалост, мој рад је довео и до незапамћених напада у нашем граду:

Угледни појединци и установе (парламентарне странке, уредници и новинари националних и локалних медија, познати интелектуалци) су Културном центру док је обележавао сећање на жртве холокауста приписали симбол нацизма – кукасти крст. Од мог презимена су правили речи – фајгељизовати, фајгељизација, фајгељизам и фајгељица – и повезивали их са свиме најгорим, што овде не могу ни да пренесем.

Према мом животном искуству, фајгељизацијом би се могло назвати чудо којим нова генерација спаја крајности, остварује немогуће и претвара пораз у победу.

Пошто је моја фамилија једина са таквим презименом у Србији, пошто представљам трећу генерацију доктора наука која гради породични углед у Новом Саду, а тим стопама иду и моја деца, дужан сам да браним част породице.

Кованица „фајгељизација“ је већ уведена у употребу, тако да ми преостаје само да предложим да се користи са другачијим, позитивним значењем. У противном, блаћење читаве моје фамилије постаће део нашег језика, не зато што сви то желимо, већ зато што ћутимо док мрзитељи говоре.

Према мом животном искуству, фајгељизацијом би се могло назвати чудо којим нова генерација спаја крајности, остварује немогуће и претвара пораз у победу.

Јер ми смо били осуђени на поразе, а постизали смо успехе. Заглупљивани, стекли смо врхунска знања и вештине. Затворени визама и санкцијама, обишли смо свет. То што су Србију мрзели научило нас је да смо дужни да је волимо и бранимо. У јеку беле куге, заснивали смо породице и рађали децу. У одливу мозгова, вратили смо се пливајући узводно. У владајућој негативној селекцији заступали смо меритократију. У мртвом мору апатије, вредно смо радили за опште добро. У кризи вредности и идентитета сазнали смо у шта верујемо и ко смо.

Сада, након вишегодишње борбе пробијамо лед, улазимо у систем упркос њему, и доносимо смену генерација. На функције долазимо са образовањем и искуством и одмах постижемо видљив напредак. Разбијамо концепт који нас је довео на руб пропасти, и привлачимо најжешће нападе његових присталица. За собом остављамо отворена врата за све који чекају своју прилику, и резултате, за све који држе до резултата.

 

Ако ћемо тај процес тако назвати – нек фајгељизација отпочне.

 

др Андреј Фајгељ, в. д. директора
Културни центар Новог Сада
Újvidéki Művelődési Központ
Kultúrne centrum Nového Sadu
Културни центер Нового Саду
kcns.org.rs

Прочитајте и друге извештаје:

Шестомесечни извештај: КЦНС 760% отворенији за грађане

Извештај о раду КЦНС 2012/2013

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language