ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО ПОВОДОМ 60 ГОДИНА ОД НОВОСАДСКОГ ДОГОВОРА

query_builder

Доста смо заборављали ћирилицу!

 

  Округли сто „60 година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас“ одржан је у Културном центру Новог Сада, јер се на данашњи дан (10. децембар) навршава тачно 60 година од Новосадског договора, којим је, између осталог, у Србију уведена двоазбучност:

„Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подјенако науче оба писма“ (Тачка 3.)

  Хрвати Новосадски договор никада нису поштовали, а Срби га поштују и данас. Уместо договорене двоазбучности, 1954. започело је једносмерно ширење латинице, које и даље траје.

До Новосадског договора, латиница је у Србији била у масовнијој употреби само у време аустроугарске и усташке окупације, а данас је ћирилица у многим областима опала на мање од 10 одсто заступљености. У Хрватској је деведесетих спроведен „књигоцид“ ћириличних књига, а данас се и последњи трагови ћирилице разбијају чекићем.

Новосадски договор је погрешним схватањем равноправности допринео одумирању ћирилице – стоји у закључцима округлог стола.

Учесници су позвали српску филологију и политику да заједно сачувају ћирилицу и да поштују Устав, а не Новосадски договор, чија примена се током протеклих шест деценија, како наводе, показала штетном.

Учесници округлог стола били су проф. др Данко Шипка (укључење путем видео-линка), проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Миланка Бабић, проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Петар Милосављевић, проф. др Дејан Ивковић, проф. др Иван Клајн (послао реферат), проф. др Ненад Крстић, Синиша Стефановић, проф. др Милош Ковачевић и доц. др Андреј Фајгељ.

После опсежне расправе, усвојени су следећи закључци:

1) Лингвистичка србистика је негирала кључне тачке Новосадског договора и истакла штетност њихове примене током протеклих шест деценија:

  а) термин српскохрватски није лингвистички утемељен – он представља преименовани српски језик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминације политичких над лингвистичким критеријумима;

  б) Новосадски договор је погрешним схватањем равноправности писама суштински допринео одумирању српске ћирилице;

  в) данас је и у српској филологији и у институционалној српској политици неопходно поштовати уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као о једином српском службеном писму.

2) Српска филологија и институционална српска политика морају се држати трију начела српског филолошког програма:

  а) српски језички и културни простор је недељив, из чега проистиче да је сва штокавска књижевност књижевност српског језика;

  б) ћирилица је идентитетска карактеристика српског народа и као таква мора се сачувати;

  в) ијекавски и екавски изговор су подједнако српска наречја.

Потписници: Драгољуб Петровић, Миланка Бабић, Драгиша Бојовић, Ненад Крстић, Милош Ковачевић и Андреј Фајгељ.

Данко Шипка: Појашњење о закључцима округлог стола 60. година Новосадског договора

 

Поштовани,

 Поводом Вашег извјештавања са скупа 60 година од Новосадског договора у организацији Културног центра Новог Сада, молио бих Вас да објавите сљедеће појашњење.

 Наиме, моје учешће на овом скупу било је сведено на представљање реферата о српској језичкој политици према дијаспори са основном идејом да је неопходно оформити национални центар за одржање језика у дијаспори. На истом том скупу група лингвиста донијела је одређене закључке, с којима се не слажем и у чијем формирању нисам имао апсолутно никакву улогу. Како је коректно наведено на презентацији Културног центра Новог Сада, ове закључке донијела је и потписала само једна група учесника у овом округлом столу (Драгољуб Петровић, Миланка Бабић, Драгиша Бојовић, Ненад Крстић, Милош Ковачевић и Андреј Фајгељ.) У циљу објективног информисања јавности, молио бих Вас да појасните своје извјештавање са реченог округлог стола да јавност не би остала у сасвим погрешном увјерењу да су поменуте закључке донијели сви учесници округлог стола, а не шест конкретних особа.

 Уколико сте заинтересовани да своје ставове појасним, радо ћу то учинити у разговору за вашу информативну кућу. Укратко говорећи, ја сматрам да су називи ствар конвенције, па не могу бити лингвистички утемељени или неутемељени, термин српскохрватски и даље користим у лингвистички мрадовима као традиционални назив (на примјер у својој најновијој монографији Lexical Conflict, која је у припреми за штампу код Кејмбриџа). За Новосадски договор не мислим да је неко некога варао. Српски и хрватски су, по мом мишљењу, варијанте српскохрватског, па је, као у свакој заједници, тако и у тадашњој југословенској, договор био неопходан. Управо у иностранству, гдје дјелујем, тај договор је и даље потребан јер се српскохрватски (најчешће под новокомпонованим именом босански/хрватски/српски) предаје у цјелини на огромној већини универзитета. Не мислим да је сва штокавска књижевност књижевност српског језика (они који тако тврде требало би прво да у то убиједе хрватске и бошњачке писце штокавце). За нашу двоазбучност мислим да је велика предност и да је треба његовати. Мислим да и ћирилицу треба његовати из чисто еколошких разлога. Свијет би постао ужасно досадно мјесто када би се разноврсност писама свела на свега њих неколико, као што је уосталом случај и са културама, религијским системима, биљним и животињским врстама. Као сљедбеник хабермасовског уставног патриотизма, слажем се с поштовањем устава Републике Србије. Исто тако мислим да и ијекавски и екавски у једнакој мјери јесу српски.

 Данко Шипка

Редовни професор и координатор Славистике на Државном Универзитету Аризоне

Титуларни професор у Републици Пољској

danko.sipka@asu.edu

6 Responses to “ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО ПОВОДОМ 60 ГОДИНА ОД НОВОСАДСКОГ ДОГОВОРА”

  1. Драгољуб Збиљић

    КОНАЧНО – ПРИХВАТЉИВИ ЗАКЉУЧЦИ У ВЕЗИ С НОВОСАДСКИМ ДОГОВОРОМ

    Све је то тако и по мом мишљењу и увидима. Једино недостаје користан закључак да „српска латиница“ не постоји као општесрпска, јер није ни састављена за све Србе (била је србокатоличка латиница наметнута Србима католицима по верској линији док је било Срба католика а данас је то хрватска латиница наметнута Србима преко окупација, забрањивања ћирилице и ширењам заблуда, као и најновијег њеног буквалног чекићања у Хрватској или буквалног замењивања у Србији, што се чини и данас иако је то противуставно).
    Одговорност за помор ћирилице међу Србима, који се наставља и данас, пада на институције, и државне и лингвистичке (одличан закључак у расправи Ковачевића да је сваки већи злочин увек „удружен подухват“!), које (те институције) и данас не примењују свуда Члан 10. Устава у коме је српски језик враћен на ћириличко једноазбучје, какво влада у пракси свих језика.

    Али, у Закључцима је понешто од овог (мог овде наведеног) написано скраћено, па нема кључних несагласности с мојим увидима и мишљењима.

    Очигледно, било је корисно што сам вербално и гласно зауставио на самом скупу потпуно непотребну расправу о непостојећој, лажној и исфалсификованој „српској латиници“ (Милосављевић је покушао да спомене да постоји „(опште)српска латиница“. Нико такву за све Србе није званично саставио, нити има потребе за друго писмо, јер Срби имају своје писмо, нису неписмен народ да да стварају ново писмо).

    Одговори
    • Драгољуб Збиљић

      Објашњење Д. З.

      Нанадно сам видео да П. Милосављевић ипак није потписао Закјључке. Изгледа да је он и даље за то да се користи и неуставно писмо по Члану 10. и жели да се Срби још мало једини у Европи и свету „черече“ на два писама у свом језику, све док не нестане и последње ћириличко слово код Срба. Жао ми је што лепе године мом земљаку нису биле довољне да проучи шта се све кроз векове и окупац ије, па до ових дана радило са српском ћирилицом. Он се, изгледа, и даље држи свог доказаног фалсификата у вези с његовом измишљеном „Вуковом (опште)српском лтиницом“ коју је Вук саставио после смрти, пошто Вук никада за живота није саставио ниједно друго писмо осим реформисане српске ћирилице.

      Одговори
  2. Vladan sa prezimenom na EKAVICI

    1 штетност се огледа у писмености на два уместо једног писма, да вас упозорим на опасност: још у основној школи смо користили и грчки алфабет… Турци изгубише идентитет преласком на латиницу.

    1а термин српскохрватски је рогобатан и незграпан, а не политички доминантан
    1б одумирању ћирилице не доприноси договор већ запуштеност од стране јекаваца који открише „ћилирицу
    1в а кад промене устав пређимо на ал-дахрицу

    Ни слова о језику који сте запустили и који одумире јер нема контакта са садашњим временом. Стали сте код шрафцигера-одвијача. Појавиле су се нове области људског живота и деловања за које ми немамо речи па користимо стране изразе. Не обраћате се држави која региструје фирме са станим називима на страном писму без транскрипције, или издаје возачке дозволе где поред латинице користи и СТРАНУ а не нашу латиницу па имате ознаке нпр ĐW, ĆY…

    2а †др Фрањо Туђман и др. су Српски писци
    2б једна од, има Срба који су усвојили више писама, а има и неписмених
    2в немам ништа против

    Одговори
  3. Саша Heбојша

    Свака част на организацији овог скупа, крајње је време било.
    Наравно, неопходно је да се окупи већи број угледних људи, који би укључили и представнике највиших културних, научних и образовних институција Србије и Срба.
    Доста је више било комунистичке лингвистике, превара и обмана!

    Одговори
  4. Драгољуб Збиљић

    НЕМА ПОТРЕБЕ, ЈЕР НЕМА ШТА, Д. ШИПКА НАКНАДНО ДА ОБЈАШЊАВА, ДА БИ СЕБИ ИСТИЦАО ЗНАЛАЈ

    Ако ми дозволите и треће јављање. Изазвао ме је Данко Шипка. Шипка недопустиво занемарује да је огромна већина усвојила Закључке и да на њих ни научно ни процедурално не може да падне никаква сенка. Јер, закључке је донела сасвим валидна већина учесника (потписници: Драгољуб Петровић, Миланка Бабић, Драгиша Бојовић, Ненад Крстић, Милош Ковачевић и Андреј Фајгељ)., и то оних цењенији и познатијих у бављењу српским језиком и писмом. Није потписао Иван Клајн (италијаниста), Данко Шипка (није, највероватније доктотирао из србистике, ако јесте, нека је) и Петар Милосављевић (књижевни критичар, пре сцвега), а не србистичар лингвиста.

    Према томе, Данко Шипка нема шта да додатно објашњава своје непотписивање. А ови Закључци су нешто најбоље и чуњенично, дакле, и научно најтачније што је српска лингвистика закључила у последњих шест деценија.

    Одговори
  5. Rade Murić

    Mislom da stavove, odnosno zaključke, podpisnika valja doista nadopuniti i mišljenjem Prof. dr D. Šipke. Naravno da je spletom raznih okolnosti, nerealne želje za što jačim zajedništvom,za nekom vrstom jednostavnosti-praktičnosti, a napose pojavom elektroničnih sredstava komuniciranja, kako u poslovnoj komunikaciji, tako posebno u sredstvima javbnog informisanja,došlo do neke vrste zapostavljanja upotrebe čiriličnog pisma.To svakako treba ispraviti, ali, i u niukom slučaju zapostaviti latinično pismo.
    Sramota je, i krajnje necivilizacijski i nekulturan stav u Hrvatskoj o neupotrebi ćirilice, pa čak što više i nasilničkoj zabrani Srbima koji tamo žive upotrbe pisma svoga nacionalnog identiteta. Voluntarizam u nazivu jezika ili upotrebi pisma kako se tko sjeti podilazeći nacionalističkom primitivizmu je izraz niskog kulturnog dosega pripadnika neke nacije. SAD je zaista moćna zajednica u mnogim i kulturnim i civilizacijskim dosezima ali joj baš zbog toga ne pada napamet da jezik kojim Amerikanci govore nazovu američkim. I tako mnogi drugi narodi. Što bi Hrvatima moraju sami razmisliti. Zamislite u službenoj komunikaciji sa Srbijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovino… traže prevode pismena na hrvatski?!

    Одговори

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language