Циклус цртежа Саше Филиповића насловљен као Историја визуелно, метафорички и симболички проблематизује сву сложеност и мултиплицитет самог појма историје.
Шта је историја? Да ли је појам историје еквивалентан појму прошлости? Или је еквивалентан појму традиције, као трансферу вредности кроз време? Да ли је то само прост збир прошлих догађаја, оно што нам је предочено као прошлост? Или можда наратив о збивањима из прошлости, знање стечено посматрањем, распитивањем и слушањем? Или је историја нешто што са прошлошћу нема везе и односи се на ДОГАЂАЈ који још увек траје? Или је то ЗБИВАЊЕ које чини ПРИЧУ, или тек УЗОРАК из живота који припада ИСТОРИЈИ? Да ли су ови цртежи историја (као истина), или прича, као откинуће од заборава који је, по себи, „метафорички еквивалент смрти“?
Као што је и сама историја један несавршен, замршен, отворен, покретан и фрагментаран наратив неслућених могућности, тако и цртежи Саше Филиповића, који слове као Историја, водећи нас трагом белине или пуне празнине, препознају топос недочитане историје. Људски субјект у срцу шуме и пролапс белине сред честара (прошлости?) сведоче о драматично несазнајним полјима историје. Да ли би управо та белина, као (не)довршена целина, можда могла бити место исклјучења или сусрет са исклјученим? (Душица ФИЛИПОВИЋ)

БИОГРАФИЈА-САША ФИЛИПОВИЋ 
Рођен је 1971. године у Гњиланима. Дипломирао сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1999. године. Магистарске студије завршио на истом факултету 2002. године. Члан УЛУС-а од 2001. године. Ванредни професор на Академији лепих уметности у Београду. Излагао на великом броју колективних и пет самосталних изложби. Добитник је више награда за мозаик и цртеж, стипендије „Петар Лубарда“ (2000), награде 10. Београдског салона (2002)… Аутор је пројеката „Конзервације и рестаурације улазног ходника-пасажа у улици Кнез Михаилова бр. 33 Задужбине Николе Спасића“ (2011-12) и „Београд који волим – Фестивал примењене информатике и уметности, Атријум (2012).