ЛИКОВНИ ОГЛЕДИ МИЛИЦЕ ГРБИЋ-ИЗЛОЖБА „ЂЕРАМ МОЈ МЛАЂИ БРАТ“

query_builder
  • Датум: 15/04/2015, 13 часова
  • Траје до: 19/04/2015
  • Локација: Мали ликовни салон

 

Ђерам као уметничка инспирација

Изложба ликовних огледа Милице Грбић „Ђерам, мој млађи брат“

биће отворена у среду 15. априла у 13 часова у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада.

Изложбу ће отворити  Драшко Ређеп,

а стихове ће говорити драмски уметник Бошко Петров.

Део радова ће се продавати, а приход ће бити намењен дечаку Душану Кртолици који црта животиње, и жели да објави своју енциклопедију.

В е т р о в и   и с т о ч н и, к о р е н и   н е п р е с у ш н и

„Недвосмислено на трагу Паскала, али и Антића, Милица Грбић неочекивано, а промишљено одговара на вечито банатско питање о светском болу. Велтшмерц одавно добро уочен у нашој модерној уметности , међутим, у случају Милице стиче далеко драматичнију, метафизичку, свакако и еротску димензију. У наоко неспојивом додиру античких елемената, заиста се може препознати аутентичан пиктурални свод полова. У пределу који не поседује вертикале као властити атрибут, ђерам, тај песников млађи брат, остварује се у ритуалу непрекидног трагања за самим извориштем  снаге и страсти на нашим степским пространствима. Нимало случајно, та ниска земља свуда унаоколо, у ружичастим, карактеристично женственим валерима, само се моћном, скоро би се рекло фалусном судбином, спаја са љубичастим сводовима изразито мужјачке врлине.

Свакако, читав пројекат може да се ишчитава и другачије. Утолико боље и утолико значајније за неуморну и изузетно виталну панчевачку сликарку. Али тај угао посматрања у непрегледној оази ћутања, тај видиковац, увек помало налик на култно стајалиште Орловат, поседује изричиту самосвојност. Немерљивост је понекад (п)остварена управо тим наоко маленим раздаљинама од пашњака до пашњака, од детињства Михајла Пупина до раздешеног колорита Стојана Трумића. Оног гуруа наше Милице који је, зарад аутентичности палете свог платна, враћао се наводно, а свакако анегдотично петнаестак километара да провери цинобер којим је огрнут можда валов, можда ограда дубоког бунара одакле се, појило без премца, сви бране од континенталне жеге. Август је на помолу.

Нема задате теме за истраживача, свакако и у сликарству. Али ритам поновљеног препознавања, расвета понекад само јутарња, а често наклоњена полумраку касног вајатског дисања, свакако говори у прилог заснованости авантуре која далеко превазилази ћудљивост или слепо одану завичајност. Ђерам тако постаје планетарни бренд, прст чуђења подигнут у оне паскаловске висине којима сви, кад тад, а можда и раније стремимо, ерекција младости, пркос кошави, звук теглеће драме која се надалеко чује. Милица Грбић није изненадила. Али је, инокосна и неуништива у настојањима да не пропусти бар још понеку зону неопреза и дрскости, открила још једну нашу веродостојност, нашу истину.“

Драшко Ређеп

 

Биографија

Милица Грбић је рођена 1938. године у Горњим Врховинама. Завршила је Филолошки факултет и постдипломске студије у Београду. Сликарство учила код академског сликара Стојана Трумића. Члан је УЛУВ-а од 1996. године. Излагала је на више колективних и самосталних изложби.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language