‘The Clarinet Quartet’ je jedan od evropskih bendova Ratnog vazduhoplovstva SAD-a. Osnovan 2005. godine, ansambl je gostovao po Evropi od Španije do Rusije, svirajući za vojnu i civilnu publiku. Ova grupa visoko obrazovanih muzičara s podjedankom veštinom izvodi tradicionalna dela za kvartet kao i dela napisana u zabavnom stilu i stilu zabavne jazz muzike. ‘Clarinet Quartet’ predstavlja ilustraciju svetskog izvođačkog nivoa evropskih bendova Vojnog vazduhoplovstva i Vojnog vazduhoplovastva SAD-a.

Ansambl Beogradski perkusionisti nastao je na inicijativu njegovih članova, Srđana Palačkovića (1968) i Ivana Marjanovića (1981), 1997. godine iz želje da se zvuci udaračkih instrumenata približe publici koja u našoj sredini nema često prilike da ove instrumente sluša kao solističke. Ovim putem paleta zvukova perkusionih instrumenata predstavlja se auditorijumu ne samo kao ritmička «podloga», «pratnja» ili kao dobar «zvučni efekat», već kao samostalna i sebi dovoljna muzika. Afirmaciji zvuka udaračkih instrumenata doprineli su dakako i kompozitori 20. veka, koji su im posvetili veliki broj samostalnih opusa. Osim toga, porast popularnosti udaraljki kod publike logična je posledica dinamičnog sveta u kome se danas živi, gde one predstavljaju puls čitavog jednog vremena. Širok repertoar koji neguju Beogradski perkusionisti zasnovan je na kompozicijama stranih i domaćih autora koje osim zanimljivog virtuoznog efekta, obiluju i originalnim muzičko-ritmičkim rešenjima, kao i neočekivanom paletom dinamičkih mogućnosti instrumenata i bogatim koloritom. Posebno mesto u repertoaru naravno posvećeno je i aranžmanima različitih poznatih i priznatih kompozicija iz svih epoha, koje u svetu perkusionih instrumenata dobijaju nove, neslućene dimenzije. Ansambl Beogradski perkusionisti nastupao je u zemlji i u inostranstvu (Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica, Kragujevac, Kraljevo, Čačak,  Zrenjanin,  Banja Luka, Skoplje,  Podgorica,  Kotor, Žabljak, Haselt – Sent Triden - Belgija, Stokholm – Švedska). Ostvario je više audio i video zapisa za televiziju i radio (TV Beograd, TV Novi Sad, TVCG). Sastav je izdao i promotivni CD, a RTS je 2001. godine snimila emisiju Putovanje kruga o njemu koja se plasirala među sedam najboljih u konkurenciji muzičkih emisija na festivalu u Montreu, u Švajcarskoj 2002. godine. Ova emisija je prikazana na festivalu u Pragu, kao i u Albeni, u Bugarskoj gde je osvojila prvu nagradu.  Beogradski perkusionisti zabeležili su zavidne rezultate 2001. godine na Internacionalnom takmičenju za solo-marimbu i marimba-duo u Belgiji. Uspešnu saradnju ansambl ostvaruje sa klavirskim duom Katarina i Aleksandar Šandorov, klavirskim duom Lidija Bizjak i Sanja Bizjak, klavirskim duom Stenzl iz Nemačke, klavirskim duom Gereg i Beogradskim klavirskim duom (dela B. Bartoka, L. Bernsteina). Nastupali su na Nimusu i Bemusu. Oktobra 2004. godine gostuju u Stokholmu, u Švedskoj, na poziv Švedske kraljevske akademije. Istog meseca sa Beogradskom filharmonijom premijerno izvode "Prism Rhapsody II" K.Abe za dve marimbe i orkestar. Februara 2007. uz pratnju Beogradske filharmonije izvode "Madrigalski koncert" za dve gitare H.Rodriga u aranžmanu za dve marimbe.

SRĐAN PALAČKOVIĆ - Rođen je 1968. Diplomirao i magistrirao udaraljke na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Član Beogradske Filharmonije postaje 1991. gde svira do 1993. kao perkusionista, a tada postaje solo timpanistai i kao takav deluje do oktobra 2009. Trenutno radi na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu  kao docent za udaraljke, kamernu muziku i orkestarske studije za udaraljke. Duži niz godina predavao je udaraljke u SMŠ “Stanković” u Beogradu. Predaje udaraljke u SMŠ “Isidor Bajić” u Novom Sadu, i deluje kao docent odseka za udaraljke na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu. Osnivač i član dua “Beogradski perkusionisti”. Na brojnim resitalima nastupa kao solista na marimbi, timpanima i udaraljkama. Premijerno je u Beogradu izveo Koncerte za marimbu i orkestar br. I op. 8 i  br. II op. 25  Nebojše J. Živkovića. Takođe je nastupio kao solista u Koncertu za timpane i orkestar  op. 34  Vernera Terihena. Na njegovom repertoaru su originalna dela za udaraljke svetski priznatih i poznatih  autora: K.Abe, N.J.Živković, M.Ptaszynska, H.Genzmer, F.Dupin, M.Halt, J.Beck, W.Tharichan, E.Glennie, N.Rosauro itd. Sarađuje sa mnogim domaćim orkestrima i poznatim kamernim sastavima, kao i sa našim najznačajnijim muzičkim umetnicima. Član je Ansambla za novu muziku, koji je formiran za potrebe Udruženja kompozitora Srbije. Takodje je nastupao kao član orkestra u skoro svim simfonijskim i kamernim orkestrima na prostoru bivše Jugoslavije.

IVAN MARJANOVIĆ – Rođen je 1981. Završio je muzičku školu "Stanković" u Beogradu. Tokom školovanja ostvario je zapažene nastupe u zemlji i inostranstvu. Osvojio je specijalnu nagradu na republičkom i saveznom takmičenju 1998. godine. Iste godine bio je član Mediteranskog orkestra. Diplomirao je udaraljke na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Od 1999.godine član je dua "Beogradski Perkusionisti”. Od 2000-te godine stalni je član Beogradske Filharmonije na instrumentu udaraljke, a 2010. je postavljen za solo timpanistu orkestra.  Član je Ansambla za novu muziku, kao i timpanista orkestra Camerata Serbica. 2001.godine postao je spoljni saradnik za kamernu muziku na odseku za udaraljke u muzičkoj školi "Stanković"u Beogradu.

Vladimir Valjarević, klavir -  Kritičari hvale Vladimira Valjarevića zbog njegovog „milujućeg legata”, „svileno-baršunaste zavodljivosti” (časopis „Fanfare”), „predivne poetičnosti i široke palete boja i tonova, koje koristi znalački i pažljivo” (All Music Guide), i kao „partnera izrazitog osećaja i sjajnog zvuka” (The Strad).  Nastupao je kao solista i kamerni muzičar širom Evrope, Amerike i Dalekog Istoka, a snimao je za izdavačku kuću „Labor Records”. Vladimir Valjarević je stekao profesionalni sertifikat Ženevskog visokog konzervatorijuma u Švajcarskoj (na Fulbrajtovoj stipendiji i švajcarskoj državnoj umetničkoj stipendiji), diplomirao je i magistarirao na Manes koledžu za muziku u Njujorku (gde je dobio nagradu „Marian Marcus Wahl” za izvođače), a trenutno je na doktorskim studijama na Univerzitetu Rutgers u Nju Džersiju (nagrada Saldarini). Studirao je i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Beogradskom konzervatorijumu. Među festivalima na kojima je učestvovao su i Prussia Cove u UK, Apeldoorn u Holandiji, Američki konzervatorijum u Fontenblou, Francuska, Kneisel Hall, Round Top, Betovenov institut, Međunarodni institut za klavir, u SAD. Njegovi najvažniji profesori klavira su Pavlina Dokovska, Pascal Devoyon, Susan Starr, Vladimir Feltsman, Arbo Valdma. Vladimir Valjarević predaje na katedri za pripremnu i dodatnu nastavu klavira i pedagogije na Manes koledžu.

Miroslav Hristov, violina -  Dr. Miroslav Hristov predaje violinu kao asistent na Muzičkoj akademiji Univerziteta države Tenesi od 2006. godine. Držao je majstorska predavanja i nastupao kao solista, kamerni muzičar i vođa orkestra širom SAD-a, u Meksiku, Portoriku, Francuskoj, Portugalu, Španiji, Nemačkoj, Poljskoj, Hrvatstoj, Grčkoj, Norveškoj, Švedskoj kao i svojoj domovini Bugarskoj. Prethodno je bio profesor violine na „Universidad Autonoma de Nuevo Leon” u Montereju, Meksiko, gde je zauzimao mesto glavne druge violine u Kamernom orkestru Montereja i Simfonijskom orkestru Univerziteta Nuevo Leon. Godine 1995, osvojio je prvu nagradu Nacionalnog takmičenja za violiniste „Dobrin Petkov” u Bugarskoj, posle čega su ga pozvali da nastupa kao solista sa Plovdivskom filharmonijom. Godine 1998, osvaja nagradu na akademskom takmičenju za izvođače na žičanim instrumentima MTNA (Nacionalno udruženje muzičkih pedagoga) za Luizijanu i Južnu regionalnu sekciju. Bio je i član žirija na nekoliko takmičenja za žičane instrumente. Dr. Hristov je bio član brojnih profesionalnih orkestara i učestvovao na prestižnim festivalima orkestarske i kamerne muzike. Snimao je za Bugarski nacionalni radio i WUOT u Noksvilu. Pored toga što predaje i nastupa, Dr. Hristov je i pomoćni koncert-majstor Noksvilskog simfonijskog orkestra i prva violina glavnog kvarteta Noksvilske simfonije.

Radoslava Vorgić, završila je Osnovnu školu „Vasa Stajić“ i Osnovnu muzičku školu „Josip Slavenski“ u Novom Sadu, nakon čega je 2000. godine upisala Srednju muzičku školu „Isidor Bajić“, na teoretskom odseku, a nedugo zatim i na odseku za solo pevanje, u klasi mr Milice Stojadinović. Izraziti vokalni talenat pokazuje veoma rano, te još u nižoj školi često nastupa kao solista u horovima. Afinitet prema pevanju uporedo razvija i kao horski pevač u horu KUD-a „Svetozar Marković“ (dirigent mr Božidar Crnjanski) i horu „Sv. Stefan Dečanski“ (dirigent Tamara Petijević). Godine 2004. upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu, na odseku za Opštu muzičku pedagogiju, i na tom smeru uspešno završava studije februara 2009. godine. Studije solo pevanja u klasi mr Milice Stojadinović upisuje 2007. godine. Tada se osim solističke pevačke literature susreće i sa kamernom muzikom, u okviru predmeta koji vodi prof. Marina Milić-Apostolović, sa kojom ostvaruje niz koncerata (Novi Sad – Sinagoga, Galerija Matice srpske, Gradska biblioteka, Svečana sala Fakulteta tehničkih nauka; Beograd – Zadužbina Ilije Kolarca, Hotel „Hajat“, Kulturni centar). Njen talenat još jednom je potvrđen 2009. godine, kada postaje jedan od stipendista Fonda za mlade umetnike pevače Melanije Bugarinović i jedan od Privrednikovih stipendista. Kao jedan od predstavnika Akademije umetnosti, 2008. godine bila je učesnik međunarodnog kampa mladih muzičkih talenata „Campus cantata“ u Dortmundu. Avgusta 2009. bila je polaznik kursa za solo pevanje i klavir Festivala mladih umetnika u Bajrojtu (Nemačka), u klasi prof. Zigfrida Mauzera.

Maja Grujić, pijanista, završila je srednju muzičku školu „Isidor Bajić“ u Novom Sadu u klasi prof. Lidije Nikolić. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Zorice Dimitrijević-Stošić. Specijalističke studije iz kamerne muzike završila je 1995-te godine u klasi prof. Olivere Đurđević. Posebno interesovanje za korepeticiju i klavirsku saradnju pokazuje još kao student kada u svojstvu studenta demonstratora učestvuje u radu sa solo pevačima u klasi prof. Biserke Cvejić. Dobitnik je specijalne nagrade iz fonda Radmila Đorđević na fakultetu muzičke umetnosti za perspektivnog klavirskog saradnika u radu sa pevačima. Održala je brojne koncerte u većim centrima u zemlji , a nastupala je i u Parizu i Dortmundu. Snimala je za Televiziju i Radio Novi Sad i Televiziju i Radio Beograd. Zaposlena je kao samostalni stručni saradnik – korepetitor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Delovala je u klasama prof Vere Kovač-Vitkai i prof. Biserke Cvejić, a sada u klasi prof. Milice Stojadinović.

Kristina Šuklar  je rođena 1983. godine u Novom Sadu. Kao dete dirigentkinje i kompozitora  vrlo rano pokazuje interesovanje za muziku i već sa četiri godine počinje da svira violinu u klasi prof. Ružice Kovač i završava nižu muzičku školu u klasama Monike Zima i Čabe Zima. 1997. odlazi u Beč gde započinje studije na Bečkom konservatorijumu u klasi prof. Wernera Hinka. Paralelno sa studijama u Beču od 2003. studira i na Univerziteu u Gracu kod profesora Tibora Varge. U klasi profesora Pavela Vernjikova je diplomira 2007. sa najvišom ocenom. Tokom studiranja pohadja brojne majstorske kurseve, između ostalog kod Igora Ozima, Marine Jašvili, Hermana Krebbersa, Borisa Kušnjira i Zakhara Brona. Kao solistkinja debitovala je sa Mendelssohnovim violinskim koncertom u Wiener Konzerthaus-u a zatim u zlatnoj sali Musikverein-a 2001. godine sa Simfonijskim orkestrom Beckog konzervatoriuma. Više puta je nastupala sa Simfonijskim Radio Orkestrom Slovenije, Kamernim orkestrom Slovenačke filharmonije i Gruzijskim Kamernim Orkestrom pod vođstvom Ariela Zuckermanna. Pored toga što koncertira kao solistkinja i kamerni muzičar, Kristina Šuklar sarađuje sa brojnim orkestrima i ansamblima. Između ostalih nastupala je i sa: UBS Verbier Chamber orchestra pod vođstvom Maxima Vengerov-a (zamenica koncertmajstora), Pacific Music Festival Orchestra, pod vođstvom Michael Tilson Thomas-a, i Charles Dutoit-a (koncertmajstor), Bečkim kamernim orkestrom, Bečkim gudačkim kvartetom, Küchl kvartetom, Tchaikowsky triom, Tartini kvartetom i Zagrebačkim solistima. Bila je nagrađena na konkursu Bečkih simfoničara „Anton Bruckner“ 2004. godine. Dve godine kasnije 2006, na  Gradus ad Parnassum u Beču. Na takmičenju Fidelio osvaja nagrade 2003, 2004. godine. Pored ovih priznanja, Kristina Šuklar je dobitnica Herbert von Karajan stipendije. Od 2006. je stalni član Bečkog kamernog orkestra, gde od 2009. ima mesto koncertmajstora. Redovno muzicira sa solistima Bečkog kamernog orkestra, sa kojima je nastupala na Nomusu i u Wiener Konzerthausu. 2009. pobeđuje na audiciji u Radio Simfonijskom Orkestru u  Beču za vođu prvih violina, da bi u januaru ove godine pobedila na audiciji za prvog vođu drugih violina u istom orkestru. 2010. završava Master studije u klasi Prof. Pavela Vernikova sa najvišom ocenom i svira kao solistkinja sa Simfonijskim orkestrom Bečkog konzervatoriuma, koncert John Adams-a za violektru sa 6-žica i orkestar.

Nada Majnarić je rođena u Rijeci 1968. godine. Odrastala je u Ravnoj Gori, u Gorskom Kotaru. Muzičko obrazovanje je sticala u Zagrebu, u klasi profesora Blaženke Zorić. Kao stipendista Fonda  koncertne direkcije Zagreb ( osnivač je Ivo Pogorelić ), od 1985. godine nastavlja studije u Beču, na Hochshule für Musik und darstellende Kunst, kod Paola Badure – Skode, u čijoj klasi je i diplomirala 1990. Pošto je diplomirala, upisala je poslediplomske studije  na Akademiji u Stuttgartu, kod prof. Olega  Maisenberga ( 1993 - umetnička nadogradnja; 1996 - solistička klasa). U sezoni 1993/94,  kao sipendista Europen Mazart Foundation ( umetničko vođstvo : Sandor Végh ), intenzivno se bavi kamernom muzikom. Osim toga, radi sa Sarah Maria  Sirgent, Georgom Eberonom i Franzom Zettl. Pohađala je majstorske kurseve kod E. Timakina, A. Valdme i N. Starkmana, A. Satza, i F. Radoša. Korepetirala je na kursevima D. Schradzberga, C. Altenburgera, W. Berry, G. Hojos, S. Arnoldei i Zlokara. Nada Majnarić je oficijelni dugogodišnji korepetitor na medjunarodnom takmičenju violinista „Vaclav Humel“. Za poslediplomske studije dobitnica je Bösendorferove stipendije 1997. godine. Od 1995. godine radi na Konzervatorijumu u Beču kao korepetitor - saradnik za violinu, čelo, kontrabas, flautru, trubu i hornu, u klasama profesora Arenkova („Glinka kvartet“), prof. Hink ( koncertmajstor Bečke filharmonije), Wiener Streicnquartetta, prof. F. Ziauer ( koncertmajstor Bečke filharmonije ), J. Bayrov, Lilie Shulc – Bayrova ... Dobitnica je najviših nagrada na međunarodnim takmičenjima u Beču ( Steinway),  Varaždinu ( Bach – Hendl- Scarlatti ), u Švedskoj ( Kila Piano Dagor ). Dobitnica je prve nagrade na takmičenju kamerne muzike u Firenci (  Permio Vittorio Gui ), sa violinistkinjom Jale Feest i u Trstu ( trio di Trieste ) sa violinistkinjom  Maki Itoi. Na prvom međunarodnom pijanističkom takmičenju EPT-e u Zagrebu nagrađena je za izvođenje Papandopulove kompozicije. Najznačajniji nastupi koji se izdvajaju su nastup u  sali u Fusikwerginu, u Seulu, u Japanu, uz pratnju orkestra, u Krakovu, Pragu, na festivalima na Hvaru i u Dubrovniku. Za nosač zvuka „Hrvatske sonate“ sa violinistom Anelkom Krpanom dobitnica je dva „Porina“. Osnivač je i umetički direktor Festivala kamerne muzike u Ravnoj Gori, u Gorskom Kotaru, gde je odrastala.

P R O G R A M

LAMENTOSO
za klarinet, violončelo i klavir

Aleksandar Tasić, klarinet
Timea  Kalmar, violončelo
Rita Kinka, klavir

EINE KLEINE TRAUERMUSIK
za flautu, obou, klarinet, fagot i klavir

Sonja Antunić, flauta, Vladimir Puškaš, oboa, Aleksandar Tasić, klarinet, Goran Marinković, fagot, Rita Kinka, klavir

NOTTURNI
za duvački kvintet i gudački kvartet

Sonja Antunić, flauta, Vladimir Puškaš, oboa, Aleksandar Tasić, klarinet, Goran Marinković, fagot, Milan Radić, horna
Gudački kvartet  TAJJ

ELEGIJA
za gudački orkestar

GUDAČI SV. ĐORĐA
Muzički direktor i solista: GORDAN NIKOLIĆ

BAGATELE
za violinu, gudački orkestar i čembalo

GUDAČI SV. ĐORĐA
 Solista: GORDAN NIKOLIĆ
Bojana Dimković, čembalo

SILENZIO
za ženski hor, gudački orkestar, alt flautu, bas klarinet i klavir

GUDAČI SV. ĐORĐA
Ženski kamerni hor COLLEGIUM  MUSICUM
Ljubiša Jovanović, alt flauta, Stojan Krkuleski, bas klarinet, Biljana Radovanović, klavir

MILAN MIHAJLOVIĆ - U savremenoj srpskoj muzici kompozitorski opus Milana Mihajlovića (1945) uživa ugled osobenog i majstorskog, ali ga iznad svega odlikuje neposrednost umetničkog izraza koji pleni komunikativnošću, izaziva pažnju svojom različitošću, intrigira misaonošću i osvaja iskrenošću.
Mihajlović je u Beogradu diplomirao kompoziciju i dirigovanje, magistrirao kompoziciju, a usavršavao se na letnjim kursevima u Kelnu i Salcburgu. Radio je kao nastavnik teorijskih predmeta na Fakultetu muzičke umetnosti (od 1975), a danas je redovni profesor kompozicije na ovoj visokoj školi, kao i na Akademiji umetnosti  u Novom Sadu.
Jedan je od osnivača Ansambla za savremenu muziku i 1992. godine, Međunarodne tribine kompozitora, čiji je direktor bio do 2002. godine.
Bio je predsednik Udruženja kompozitora Srbije (1987-2002), šef Katedre za teoriju  muzike na beogradskom Fakultetu muzičke umetnosti, a od 2002. do 2009. godine i dekan Fakulteta. Bavi se teorijskim radom (studija Skrjabinov modus) i pisac je udžbenika Osnovi nauke o muzici(1983) i Muzički oblici(1988).
Nosilac je velikog broja priznanja za stvaralaštvo - nagrade "Stevan Hristić" (1970), nagrade Beogradskih muzičkih svečanosti (1972), Oktobarske nagrade grada Beograda (1984), prvih nagrada na Međunarodnoj tribini  kompozitora (1992. i 1996. godine), nagrade "Stevan Mokranjac" (1994) i  Nagrade grada Beograda (2003).
Mihajlovićeva dela se često izvode u zemlji i inostranstvu, širom Evrope, u Americi i Australiji, i to u salama kao što su Tonhale u Cirihu, Karnegi Hol u Njujorku, sala Berlinske filharmonije, Stenvej Hol u Londonu... Dela su mu objavljena na pločama i kompakt diskovima izdavačkih kuća u zemlji i Evropi, a njegovo delo Preludium, Aria e Finale štampano je izdavačka kuća Peters u Lajpcigu.

Ulaz slobodan! DOBRODOŠLI!

Kulturni centar Novog Sada, u saradnji sa U.G. Roma Muzika, povodom Međunarodnog dana Roma

Uwe Plath (45) je svirao sa muzičarima kao što su Mel Lewis, Dennis Rowland, Zbignjev Namislovski, Gregorij Gajnair, Benny Bailey, Milan Svoboda, Peter Beets, Richie Beirach, Ondrej Štveraček, Dizzy Gillespie, Barry White, Matthias Bergmann, Günter Bollmann, Jiri Stivin, Dian Pratiwi, The Pall Mall Jazz Big Band/SAD, Rob Madna, Aram Rustamjanc, Fedor Ruškuc, Adam Klemm i drugi. Vodi Jazz master klas na Glen Buschmann Jazz Akademie Dortmund od 1997 i docent je za saksofon i jazz teoriju na Konzervatorijumu Felix Mendelssohn Bartholdy u Lajpcigu. 1984. godine osvojio je prvu nagradu za saksofon na takmičenju za mlade jazz izvođače SRV/Nemačka. Po završetku studija na Hilversumu/Holandija (1985-91), Berklee School of Music u Bostonu/SAD (92) i Roterdamu/Holandija (93-96), počeo je da radi kao solista sa mnogim značajnim muzičarima u Evropi i drugim zemljama. 1992 i 1993. godine ušao je u finale i osvojio nagradu na Evropskom jazz takmičenju/Brisel. 2000. godine, osniva GBJA Big Bend Dortmund, ansambl veoma talentovanih, mladih jazz izođača iz Nemačke, a 2003. godine osniva „MBB” Dortmund-Rostov na Donu, ansambl profesionalnih jazz izvođača iz Rusije i Nemačke sa solistima iz Holandije, Amerike, Češke, Indonezije i drugih zemalja. Mnogi veoma mladi jazz izvođači započinju svoje velike karijere u ovom međunarodnom Big Bendu kao što su Pablo Held (19), Ryan Carniaux (24), Florian Menzel (20), Oliver Rehmann (25) i Ondrej Štveraček (27). 2006. godine, međunarodni Big Bend pod rukovodstvom Uwe Platha je bio na turneji sa Denisom Rowlandom (Grammy dobitnik, Count Basie, 1979) i Ondrejem Štveračekom. Svirao je i sa Praškim koncertnim Big Bendom Milana Svobode, sa svojim formacijama Uwe Plath/Gregory Gaynair Quintet sa Dijanom Pratiwi, Uwe Plath/Matthias Bergmann Quintet i Uwe Plath Jazz Ensemble Dortmund sa Ondrejem Štveračekom/Češka i Ryanom Carniauxom/SAD. Godine 2008 Uwe Platha je odabrao međunarodni žiri da vodi East West European Jazz Orchestra TWINS 2010 /Ruhr 2010 - zvanični orkestar za RUHR 2010. Ovaj orkestar će 2009/2010 svirati sa imenima kao što su Jerry Bergonzi, Milan Svoboda, Dennis Rowland, Andrej Krasilnikov i mnogi drugi iz Nemačke i Evrope.

Klasično muzičko obrazovanje Vasila Hadžimanova je započelo kada je imao 5 godina, uključujući pohađanje jedne od najstarijih srednjih muzičkih škola u jugoistočnoj Evropi, «Stevan Mokranjac» u Beogradu (prof. Ljubinka Hadži-Jovančić). Međutim, njegovo zanimanje za džez mu je obezbedilo punu stipendiju za učešće u Interlochen Arts Camp-u dva leta za redom, pruživši mu priliku da uči i svira sa Milt Jackson-om, Curtis Fuller-om, i Bayron Stripling-om između ostalih. 1992. se preselio u Boston gde, pod punom stipendijom, studira klavir i aranžman na Berklee College of Music. Diplomirao je 1995, a njegovi učitelji klavira su bili Ray Santisi i Lazslo Gardony. U toku studija na Berklee-ju, nastupao je sa Matt Garrison-om, Rick Peckham-om, Leroy Jenkins-om (u njegovoj  rep operi “Funky Faust”), George Garzone-om, Ayib Dieng-om, a sa Paskal Bokarovim afro-pop bendom je išao na američku turneju. Septembra 1996. Vasil se seli u New York, gde nastavlja da sarađuje sa nekim od najboljih mladih muzičara: David Gilmore-om, David Binney-jem, Chris Cheek-om, Markom Đorđevicem, Danny Sadownick-om, Adam Deutch, Antonio Sanchez, Reuben Rogers, Rodney Holmes-om, “Ultranate”… Istovremeno radi kao muzički programer u “TOMANDANDY” studiju (autori “Killing Zoe” soundtrack-a). Vasil je nastupao i sa brojnim muzičarima iz SCG: Jovan Maljoković Balkan Salsa Band (Rothweill Jazz Fest., Montreaux Jazz Fest.), Duško Gojković (evropska turneja), Steve Gut (Segedin Jazz Fest.), Mimo Mitrović, Bisera Veletanlić, Zafir i Senka Hadzimanov, Rambo Amadeus…Nakon godinu dana provedenih u Velikoj Jabuci, odlučio je da se vrati u Jugoslaviju i osnuje svoj:  VASIL HADZIMANOV BAND. Njegova ideja o kombinovanju balkanskih tradicionalnih, folk ritmova i zapadnih, modernih muzičkih stilova (jazz, funk, rock, world music…) u njegovoj muzici je u potpunosti autentična i predstavlja nov pristup džez muzici.
U proteklih 9 godina, Vasil i njegovi muzičari su neumorno i sa velikim uspehom svirali njegove pesme na koncertima i džez festivalima sirom Srbije, kao i u inostranstvu Belgrade Enter Fest – nastup pre Joe Zawinul-a, Novi Sad Jazz Fest , Nis, Smederevo, Kragujevac…. (Srbija), Podgorica, Budva, Kotor (Crna Gora)… Banjaluka, Sarajevo, Mostar, Zelenkovac Jazz Fest… (Bosna), Skopje Soul and Blues Fest, Kumanovo Jazz Fest, Ohrid, Bitola (Makedonija), Maribor Lent Fest, Cerkno Jazz Fest, Novo Mesto (Slovenija), Opatija Jazz Fest, Pula, Poreč (Hrvatska), Benefit koncert (Berlin),  Porgy and Bess jazz club, Joe’s Birdland / Balkan Fever Fest (Beč, Austrija), Bratislava Jazz Days (Slovačka), Polichka Jazz Fest (Češka), EXPO 2006. (Aichi   Japan), Jazzycolors Fest (Pariz, Francuska), Trst (Italija)…2001. godine, Vasil Hadžimanov Band izbacuje prvi album pod nazivom “11 razloga za…”, pod etiketom PGP-RTS. Prvi tiraž je rasprodan za samo tri meseca. Takodje su za svoj prvenac osvojili nagradu Beovizije 2002. za Najbolji debi album 2002. godine. Leta 2002. godine,Vasil Hadžimanov Band se pridružuje Goranu Paskaljeviću i njegovoj filmskoj ekipi na snimanju dokumentarnog filma o Beogradu za ARTE televiziju. Vasil je komponovao muziku, a bend je, predvođen njihovim perkusionistom Bojanom Ivkovićem, glumio i svirao muziku u filmu. Vasilova muzika se takođe može čuti u filmu “011 Belgrade”, mladog austrijskog režisera Michael Pfeifenberger-a, kao i u filmu Raše Andrića "Kad porastem biću kengur". 2003. godine objavljuju drugi CD “Kafanki”, opet pod okriljem PGP-RTS-a, koji uspešno promovišu širom Evrope. Za ovaj album, bend osvaja nagradu na festivalu Sunčane skale 2003. za Najbolji instrumentalni album 2003 godine. 19. novembra 2003. godine, VH Band nastupa na “Enter Music Festival“ u Beogradu, deleći binu sa čuvenim Joe Zawinul-om i njegovim bendom Zawinul Syndicate. Čuvši kako bend zvuči uživo, Zawinul lično poziva Vasila i drugare da na proleće 2005. sviraju u njegovom novom klubu "Joe's Birdland", u Beču. Juna 2004. godine, VH Band je pozvan od strane virtuoza Nigel Kennedy-ja da nastupi sa njim na njegovom velikom beogradskom koncertu. Ovo iskustvo je bilo prijatno iznenađenje za sve prisutne...Avgusta 2005. godine, bend je predstavio muziku Balkana i bio jedini predstavnik Srbije i Crne Gore, na velikoj svetskoj izlozbi Expo 2005 Aichi u Japanu, gde doživljava veliki uspeh i najviše posetilaca (preko 3000) na sceni EXPO DOME do tada. Novembra 2005. godine, VH Band je odrzao tri koncerta, u Parizu, u okviru tradicionalnog jazz festivala kulturnih centara “Jazzy Colors” ponovo predstavljajući našu zemlju. Marta, kao i Avgusta 2006. godine, održali su dva, sjajno posećena i pozdravljena, koncerta u Trstu (Italija). Na proleće 2006. Vasil komponuje muziku za film “Stvar srca” reditelja Mike Aleksića, koji je prikazan na mnogim filmskim festivalima. Oktobra 2007, a ponovo u saradnji sa izdavačkom kućom PGP-RTS, izdaju svoj treći album pod nazivom “3” (Sega Mu e Majkata), koji su uspešno promovisali širom Srbije i Evrope. U aprilu tekuće godine snimili su svoj četvrti album pod nazivom „Života mi“, koji se trenutno producira i čije se izdavanje planira u novembru mesecu, kao i veliki promotivni koncert u Domu Omladine u Beogradu.

CD recenzija
ŽELJENI VETAR OSVEŽENJA
Autor: Aleksandar Grbović
Odlukom da se iz Njujorka, gde se muzički usavršavao i kao džez pijanista brusio, vrati u Beograd i osnuje sopstveni džez fjužn bend, Vasil Hadžimanov je svesno povukao rizičan potez i jasno stavio do znanja da nije čovek kompromisa.
Dokaze - da probiti se džez muzikom u Srbiji nije nimalo lako i da o Vasilovom konformizmu nema ni govora - nije teško naći. Probajte da se setite bar jednog domaćeg televizijskog kanala ili novina koje džezu daju prostor na vidnom mestu tj. u udarnom terminu. Možete li da zamislite reportažu na četiri strane u boji o skupom kič nameštaju ili italijanskoj keramici na zidovima nove senjačke kuće nekog od vodećih srpskih džezera? Naravno da ne, mada ćemo se složiti da njima pokretački motiv nije novac već umetnost. Ali, od raznih grand parada, hirurški usavršenih zvezda kafana, samozvanih hitmejkera i razdraganih splavarskih tezgaroša, zato, ne možete se odbraniti ni danju ni noću i od opšte kakofonije normalnom čoveku je jednostavno - muka.
Svesni ovdašnjeg preovlađujućeg muzičkog (ne)ukusa i znajući da je džez publika u Srbiji malobrojna ali da dobro poznaje materiju te da im tzv. tradicionalisti neće oprostiti što promovišu „taj komercijalni fjužn“, Vasil Hadžimanov Bend (VHB) su se pre osam godina odvažno uputili pravcem kojim se u srpskom džezu ređe ide. Uspevajući da održe kontinuitet u izdavanju albuma što je već kuriozitet svoje vrste, VHB su, promovišući koncertno svoju džez estetiku, neprestano opipavali bilo publike i tražili sopstveni izraz koji će biti prihvatljiv onima kojima džez nije baš u krvi a koji, istovremeno, neće potpuno odbiti džez puritance. Čini se da su se željenom cilju najviše približili upravo četvrtim studijskim albumom pod imenom „Života mi“.
Poređenja s prethodnim albumima se neminovno nameću i evidentno je da VHB ne odustaju od njima svojstvenog miksa etno muzike, fanka i klasičnog džeza, ali su aranžmani sada prilagođeni široj publici. Trajanje melodija je u proseku oko četiri minuta (što je za fjužn kratko), pa su i improvizacije svedene na minimum ali ne na uštrb kvaliteta i čini se da se VHB nadaju radijskim emitovanjima svojih kompozicija pa i mestu u vrhu domaće top liste. Već uvodna „Balkan Tribes“ donosi sve ono na šta su nas VHB navikli: strukturno kompleksnu kompoziciju razvijenu na osnovnoj etno melodiji ispresecanoj gitarskim segmentima, sket vokalima i upečatljivim zvucima čembala koja se kroz središnju klavirsku džez improvizaciju, na koncu, vraća početnoj etno ideji. Iako su promene ritma česte, zavodljiva fraza vas neprestano tera da cupkate nogom. „Perdao“ je smirenijeg ritma i melodije, a vokali Bisere i Senke neodoljivo podsećaju na opuštenu atmosferu filmova Blejka Edvardsa iz šezdesetih. Naslovna „Života mi“ bi mogla biti sjajna podloga nekom filmu i sa džezom ima malo dodirnih tačaka, ali obradom standarda „Ahmad The Terrible“ VHB dokazuju da s lakoćom vladaju i obaveznim programom. Stilska raznolikost prisutna i u ostalim kompozicijama snažno doprinosi da, i pored klasičnih džez elemenata (jer ovo je, ipak, džez CD), „Života mi“ nije hermetički zatvoren za širi auditorijum već, naprotiv, emotivan i otvoren album koji ovekovečava različitost raspoloženja autora većine melodija Vasila Hadžimanova i njegovu umešnost da ista podeli sa vama. Slušati glasno i što češće jer VHB donose tako željeni vetar osveženja na ustajalu srpsku muzičku scenu!.

MARKO MILETIĆ je rođen 1984. godine u Kraljevu. Sa devet godina počinje da svira violončelo u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Kraljevu, u klasi prof. Aleksandra Jakovljevića. Ubrzo zatim prelazi u klasu prof. Božidara Samandića, kod koga završava srednju muzičku školu „Dr. Miloje Milojević“ u Kragujevcu. Za vreme srednje škole upoznaje violončelistu Imrea Kalmana sa kojim započinje saradnju koja još uvek traje. 2003. godine upisuje Akademiju umetnosti u Novom sadu u klasi  prof. Imrea Kalmana, gde je trenutno na master studijama i uporedo radi kao stručni saradnik violončela. Za vreme školovanja osvojio je više nagrada na festivalima i takmičenjima kao solista i član kamernih ansambala: I nagrada na Republičkom takmičenju (2002), II nagrada na Republičkom takmičenju u tri godine starijoj kategoriji, I nagrada na Festivalu (1999) , I nagrada na Festivalu kamernog dua, prva nagrada na Republickom takmicenju (2003) u kategoriji klavirskog tria…Usavršavao se na majtorskim kursevima kod renomiranihsolista iz celog sveta, medju kojima se ističu: Arto Noras (Finska), Ivan Kucer (Ukrajina), Orfeo Mandoci (Austrija), Dmitrij Ljevin (Berlin), Stanislav Apolin (Prag), Mark Kosover (SAD), Mineo Hajasi (Japan), Meinhard Holler (Minhen), Mark Kope (Pariz), Jan Ceh (Česka) .... Nastupao je više puta kao solista sa orkestrom Akademije umetnosti u novosadskoj Sinagogi i sa Subotičkim kamernim orkestrom. Svirao je resitale i nastupao sa kamernim sastavima širom zamlje (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Kraljevo, Senta), kao i u inostranstvu (Minhen, Beč, Dojclandsber, Preding, Budimpesta). Član je mnogih kamernih ansambala sa kojima ima česte koncerte: kvartet of SEE (south-eastern europ youth orchestra), kvarteti Felix, Mebius, duo sa čelistkinjom Nevenom Busarac i čelistom Aleksandrom Jakovljevičem, Klavirski trio..... Obnovio je kamerni orkestar “CAMERATA ACADEMICA” u kome je solo čelista. Bio je vođa čela Omladinskog orchestra Jugoistočne Evrope na koncertima u Briselu i Sarajevu. Član je Vojvođanskih simfonicara. Snimao za Radio Televiziju Vojvodine, Radio Novi Sad, Radio Beograd.

STEFAN RAKIĆ je rođen u Šapcu 24. marta 1989. godine. Od svoje šeste godine započinje muzičko obrazovanje u klasi prof. Goare Lazić, u Muzičkoj školi “Mihailo Vukdragović”, u Šapcu. Student je IV godine klavira u klasi prof. Svetlane Bogino, učenice čuvenog pijaniste i pedagoga Leva Oborina. Učestvovao je na majstorskim kursevima koje su vodili profesori Svetlana Bogino, Vladimir Ogarkov, Konstantin Bogino, Jean Efflam Bavouzet, Diane Andersen, Kemal Gekic, Avedis Kouyoumdjan, Martin Hughes. Nastupao je u okviru festivala “Novosadsko leto” u Gradskoj kući u Novom Sadu, u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu, kao i širom Srbije, Italije, Slovenije i Austrije. Dobitnik je brojnih nagrada na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, od kojih se izvajaju:Specijalna nagrada i Laureat na Republičkom takmičenju (Beograd 2003, 2005. god.), I nagrada na takmičenju “Gradus ad Parnassum” (Kragujevac 2003 god.), Specijalna nagrada na Festivalu muzičkih škola (Čačak 2003 god.), I nagrada na Međunarodnom takmičenju “Festival musica in Laguna” (Kjođa, Italija 2004. god.) gde je prvi put nastupio sa orkestrom, Specijalna nagrada na takmičenju Festivalu mladih pijanista (Šabac 2006 godine), I nagrada,Specijalna nagrada “O.Mesjan” i Laureat A i B kategorije na Četvrtom Memorijalu “Isidor Bajić” (Novi Sad 2008 god.), polufinalista Internacionalnog takmičenja u San Marinu  (2008 god.). Dobitnik je stipendije za učestvovanje na letnjem kursu “International sommerakademie Prag Wien Budapest” (Austria 2009), kao i Nagradu za najbolje izvodjenje na tom kursu.

ROBERT LAKATOŠ rodjen je 1991. godine u Novom Sadu, gde je od svoje sedme godine učio violinu u Muzičkoj školi ,,Isidor Bajić''. Upisao je Akademiju Umetnosti u Novom Sadu sa nepunih četrnaest godina i bio je najmlađi student violine od osnivanja ove Akademije. Sada je student master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Dejana Mihailovića. Dobitnik je niza značajnih nagrada u zemilji i inostranstvu, laureat je na Republičkom takmičenju učenika muzičkih škola 2002. i 2004, dobitnik prve nagrada na festivalu ,,Zlatno zvonce'' u Novom Sadu 2002, prve specijalne na festivalu muzičkih škola Srbije u Čačku i treće na VI međunarodnom takmičenju violinista ,,Petar Toskov'' u Beogradu 2003, prve na festivalu gudača ,,Petar Stojanović'' u Subotici i druge nagrade na Svetskom takmičenju violinista u Brentoniku (Italija) 2004; Na Međjunarodnom takmičenju violinista ,,Andrea Postachini'' u Fermu (Italija) plasirao se u finale 2003. i 2006. godine. Mađarska: Carl Flesch međunarondo takmičenje-specijalna diploma. Hrvatska: 2009 ulazak u drugu etapu među dvanaest takmičara od 40. U Beogradu 2009. Nacionalno takmičenje violinista ,,Jovan Kolundžija i banka Societe Generale'' prva nagrada.  Saradjivao je sa mnogim profesorima od kojih se posebno izdvajaju: Roman Simovic, Marina Jasvili, Dejan Bogdanovic, Grigory Zishlin, Pavel Vernikov. Godine 2007. pohađao je majstorski kurs u Izraelu, kod istaknutog svetskog violiniste-maestra Shlomo Mintza. Na ovom kursu je sarađivao sa velikim svetskim violinistima kao sto su Ida Haendl,Vadim Gluzman, Ani Schnarch, Itzhak Raskovsky. Solistički koncerti sa orkestrima: Dva koncerta sa Akademskim orkestrom, 12 koncerata kao turneja sa Novosadskim kamernim orkestrom, koncert sa Vojvođanskim simfoničarima 2008. Međunarodna saradnja: Dani Vojvođanske kulture u Nemačkoj, u gradu Ulmu 2006 godine. Koncertne dvorane u kojima nastupa: Novi Sad - Sinagoga, Gradska kuća, Galerija Matice srpske, Master centar… Beograd - Kolarac,Galerija SANU, Galerija Progres, Etnografski muzej, Kulturni centra, kao i u svim većim gradovima u Vojvodini. Dobitnik je nagrade kao najbolji mladi umetnik za 2006. od Pokrajine Vojvodine kao i od VANU Vojvodine. Snimao je za televiziju Budimpešte (Mađarska), Ulm (Nemačka), Izrael (Tel-Aviv), kao i RTV  Beograd i RUV RTV Vojvodine..

ZAFIRA  ALIZADE  je diplomirala i magistrirala na Državnom konzervatorijumu "P.I.Čajkovski" u Moskvi. Imala je veliki broj nastupa kao solista, klavirski saradnik i kao član različitih kamernih sastava u zemlji i inostranstvu.  Ostvarila je snimke za RTS, kao i za RTV Moskve i Bakua ( Azerbejdžan). Na Međunarodnom takmičenju voilinista  "Vijenjavski - Lipinski" u Lublinu (Poljska) dobila je specijalnu nagradu za najbolju klavirsku saradnju. Za Produkciju gramofonskih ploča RTS ostvarila je sa Markom Josifoskim integralni snimak sonata za klavir i violinu Ludviga van Betovena. Angažovana je kao vanredni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

IGOR CARO je rođen 1991. u Novom Sadu. Završio je nižu muzičku školu za klavir sa odličnim uspehom, a tokom školvanja, osvojio je dve prve nagrade na takmičenju mladih pijanista. Maturant je muzičke škole “Isidor Bajić” gde je redovan član Jazz sekcije prof. Igora Molnara. Kratko je pohađao i jazz seminare londonske kraljevske akademije "ABRSM" i redovan je učesnik na radionicama u okviru Novosadskog jazz festivala. Osnove o sviranju jazz klavira učio je kod prof. Aleksandra Uzelca i Igora Molnara.  Pored klavira kratko je svirao i bass gitaru, a već nekoliko godina peva u crkvenom horu “Sveti Stefan Dečanski".

LJUBOMIR TURAJLIJA je rođen 1992.  u Novom Sadu. Svira alt i sopran saksofone. Bavi se muzikom od devete godine. Treća godina je u muzičkoj skoli “Isidor Bajić” u klasi prof. Bojana Vukelića i osvojio je nekoliko prvih nagrada na republičkim takmičenjima. Aktivno svira u Novosadskom Brass Orkestru i redovan je učesnik Jam Sessiona u Foxtrotu. Uzori su mu Cannonball Adderley, Charlie Parker, Michael Brecker.

MARKO ČURČIĆ je rođen 1991. u Novom Sadu. Počeo je da svira bass gitaru krajem osnovne škole. Vrlo brzo počinje da svira u lokalnim bendovima (rock, progressive, metal...). Ubrzo pokazuje interesovanje za jazz i od tada pohađa Jazz sekciju prof. Igora Molnara u MS “Isidor Bajić", kao i radionice u okviru Novosadskog jazz festivala. Uzori su mu Richard Bona, Jaco Pastorius, Alain Caron, Victor Wooten ...

LAV KOVAČ je rođen 1991. u Novom Sadu. Završio je srednju muzičku školu “Isidor Bajić” na klasičnim udaraljkama u klasi Prof. Srđana Palačkovića i osvojio je dve prve nagrade na republičkom takmičenju. Ističu se projekti sa bendom Centralni Komitet, koji se kvalifikovao za finale konkursa mladih jazz sastava Umbria Jazz Balkanic Windows 2009; ostvario je saradnju sa Srpskim narodnim pozorištem u dve igrane predstave - “Brod Za Lutke” i “Nahod Simeon”. Svirao u nekoliko navrata u Vojvođanskim simfoničarima, stalni je član Boris Kovač i “La Campanella” orkestra. Šest godina je svirao u Orkestru harmonika “Sonja Marinković”. Dobio je parcijalnu stipendiju “Berklee” koledža za muziku i planira da tamo nastavi svoje školovanje.

Marina Milić-Apostolović je svoje školovanje vezala za Novi Sad (prof. Egenije Timakin i prof. Arbo Valdma) i London (Džon Lil). Devetnaest godina provedenih u prestonici Velike Britanije ostavili su traga na ovu neobičnu ličnost, koja je i Bi Bi Si umetnik Radija 3 (za koji je snimila više sati muzike, od toga 60 minuta srpske klavirske muzike), ali i osnivač fonda „Laza Kostić“, čiji je cilj promovisanje srpske kulture i tradicija u svetu na najvišem nivou. Za zalaganje u prodoru srpske klavirske muzike u svetu kroz takmičenja, kao direktor Karić takmičenja u Londonu i Tanbridž Velsu, dobila je priznanje EPTE (Udruženje klavirskih pedagoga) 2000, a sledeće godine medalju Vukove zadužbine. Redovni je profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Takođe je i direktor „Teslart“ Kulturno umetničke ustanove, kroz koju kreira programe za decu, treće doba, osobe sa invaliditetom, povezujući na pristupačan način muziku sa temama iz života:  sportom, zdravljem, brakom, porodicom, stvarajući tako novu publiku. Svoje serije koncerata ostvaruje u Velikoj sali Kolarčevog narodnog univerziteta, Kulturnom studentskom centru na Novom Beogradu, Singagogi u Novom Sadu. Tradicionalni godišnji koncert u Noriču, u korist ŠOSO „Milan Petrović“, koji se već 11 godina sa uspehom održava, je  takođe nastao na Marinin predlog i zalaganje za održavanje kulturnih veza između njenog grada i grada-pobratima. „Snažna ličnost koja moćno izvodi najgrandioznija dela klavirske literature“ – kritika je Marininog diska Romantični barok, izdatog u Velikoj Britaniji 2002. Sećanje na jedno krsternje je bila najprodavanija ploča na  P&O krstarenju po Norveškoj 2001. Prve dve ploče,  Slovenski klavir i Dve sonate koju je producirao Rik Vejkman – odavno su rasprodate i više se ne mogu  nigde naći. Uz to, Marina Milić-Apostolović nije prezala ni od kreiranja specijalnih diskova i DVD zapisa za najmlađe – sve sa željom da i decu privuče klasičnoj muzici.

Milan Miladinović je rođen u Nišu 1978. godine. Klavir je počeo da uči sa 13 godina i za samo šest godina završio je nižu i srednju muzičku školu u Nišu, u klasi prof. Borivoja Mladenovića. Redovne i magistarske studije klavira završio je na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Svetlane Bogino. Kao DAAD stipendista diplomirao je na Univesität der Künste u Berlinu, u klasi prof. Fabio Bidinija. Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu umetnosti u Nišu, u komentorstvu naših eminentnih pijanista prof. Aleksandra Serdara i prof. Rite Kinke. Pohađao je majstorske kurseve klavira kod mnogih vrhunskih pijanista i pedagoga: Naum Štarkman, Vladimir Ogarkov, Vladimir Feltsman, Aleksandar Slobodijanik, Yefim Bronfman, Eugen Inđić, Konstantin Bogino, Martino Tirimo, Emanuel Krasovski, Oxana Yablonskaya, Earl Wild, Dmitri Baškirov, Nikolaj Petrov, Lesli Hauard... Još kao student angažovan je u nastavi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na predmetima Klavir i Poznavanje klavirske literature, a trenutno je asistent na Katedri za klavir i docent na predmetu Istorija klavirskog izvođaštva. Dobitnik je brojnih nagrada na domaćim i internacionalnim takmičenjima: I nagrada  Takmičenje mladih pijanista Jugoslavije (Niš, 1994, 1995, 1996.), III nagrada na internacionalnim takmičenjima F. Chopin Novi Sad, 1997. i Jacob Flier  New Paltz, SAD, 2001, I nagrade na  Internacionalnim  takmičenjima Balkan Youth Festival, (Grčka, 2001). Georges Cziffra (Beč, Austrija,2004) i Tel Hai Concerto competition (Izrael, 2004.) Dobitnik je stipendija Kraljevskog doma Karađorđevića, Kraljevine Norveške, a takođe je dobitnik i prestižne nemačke stipendije DAAD i stipendije Yamaha. Dobitnik je specijalnog priznanja od Univerziteta u Novom Sadu za izuzetne rezulatate u umetnosti.  Sa naročitim uspehom je održao veliki broj tematskih Lecture resitals. U okviru Šopenovog festivala na AUNS, održao je veoma zapaženo predavanje “Istorijski kontekst Šopenovih etida“. Imao je preko 200 nastupa u najznačajnijim dvoranama u Srbiji i Crnoj Gori, a nastupao je i u Italiji, Austriji, Nemačkoj, Rusiji, SAD-u, Norveškoj, Grčkoj, Izraelu, Holandiji, Engleskoj i Brazilu. Nastupao je na festivalima NIMUSu, NOMUSu, BEMUSu i festivalu Budva grad teatar, Piano Summer in New Paltz (SAD), International Keyboard Institute and festival New York (SAD). Nastupao je sa Niškim simfonijskim orkestrom, Novosadskim kamernim orkestrom, Orkestrom Akademije umetnosti iz Novog Sada, Vojvođanskom filharmonijom i Izraelskim simfonijskim orkestrom. Nastupao je sa čuvenom pijanistkinjom Oksanom Jablonskajom (na gala koncertu u Utrehtu), dirigentima Anatolijem Novickim, Bundit Ungrangsee, Claudio Vandeli, Andrejem Bursaćem i čuvenim Mandy Rodanom. Snimao je za Radio Niš, Nišku televiziju, TV5, RTS, TV i radio Vojvodinu, Grčku državnu televiziju ERT3, Izraelsku televiziju i Holandsku državnu televiziju.

Stefan Rakić je rođen u Šapcu 24. marta 1989. godine. Od svoje šeste godine započinje muzičko obrazovanje u klasi prof. Goare Lazić, u Muzičkoj školi “Mihailo Vukdragović”, u Šapcu. Student je IV godine klavira u klasi prof. Svetlane Bogino, učenice čuvenog pijaniste i pedagoga Leva Oborina. Učestvovao je na majstorskim kursevima koje su vodili profesori Svetlana Bogino,Vladimir Ogarkov, Konstantin Bogino, Jean Efflam Bavouzet, Diane Andersen, Kemal Gekic, Avedis Kouyoumdjan, Martin Hughes. Nastupao je u okviru festivala “Novosadsko leto” u Gradskoj kući u Novom Sadu, u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu, kao i širom Srbije, Italije, Slovenije i Austrije. Dobitnik je brojnih nagrada na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, od kojih se izvajaju: Specijalna nagrada i Laureat na Republičkom takmičenju (Beograd, 2003, 2005.), I nagrada na takmičenju “Gradus ad Parnassum” (Kragujevac, 2003), Specijalna nagrada na Festivalu muzičkih škola (Čačak, 2003), I nagrada na Međunarodnom takmičenju “Festival musica in Laguna”(Kjođa, Italija 2004), gde je prvi put nastupio sa orkestrom, Specijalna nagrada na takmičenju Festival mladih pijanista (Šabac 2006), I nagrada, Specijalna nagrada “O. Mesjan” i Laureat A i B kategorije na Četvrtom Memorijalu “Isidor Bajić” (Novi Sad 2008), polufinalista Internacionalnog takmičenja u San Marinu  (2008). Dobitnik je stipendije za učestvovanje na letnjem kursu “International sommerakademie PragWienBudapest” (Austria 2009), kao i Nagrade za najbolje izvodjenje na tom kursu.

Aleksandar Đermanović je rođen 1991. u Vršcu, a u Novom Sadu živi od 1991. godine, gde se i školuje. Nižu i srednju muzičku školu je završio u klasi profesora Tatjane Vukmanović. Student je II godine klavira na AUNS, u klasi profesora Dorian Leljaka. U januaru 2004. pohađa “YALE SMN INTERNATIONAL MASTERCLASSES“ kod profesora Ninoslava Živkovića, (Beograd), Petera Miyamoto (California), Ayako Tsuruta (Columbia), Svetlane Bogino (Novi Sad), Jovanke Banjac (Beč), Eugena Inđića (Pariz), Carl Pontena (Švedska), Lidije Nikolić (Novi Sad).  U avgustu 2004. god. ponovo učestvuje na “YALE SMN INTERNATIONAL MASTERCLASSES“ sa prof. Ninoslavom Živkovićem (Beograd) i prof. Dorijanom Leljakom (Novi Sad). U junu 2005. godine vanredno polaže VII i VIII razred OŠ i V i VI razred niže muzičke škole, kao i prijemni ispit za Srednju muzičku školu. U martu 2004. god. na  II Međunarodnom takmičenju “Memorijal Isidor Bajić”, je prošao na konkursu po izboru profesora iz 25 zemalja i 30 učesnika. Tada je radio sa prof. Yosip Yermin iz Ukraine. Oktobra 2004. god. na konkursu “Deca kompozitori SCG“ osvaja I mesto. U martu 2005. god. na okružnom takmičenju u Zrenjaninu osvaja I mesto. U aprilu 2005. god. na Republičkom takmičenju u Beogradu osvaja I mesto. 4. marta 2006. god. učestvuje na međunarodnom takmičenju u Šapcu i osvojio I mesto. U martu 2006. god. na III Međunarodnom takmičenju “Memorijal Isidor Bajić” prošao je u finale među 12 najboljih u svetu. 11. aprila 2006. na republičkom takmičenju kamerne muzike u Beogradu osvaja I mesto, maksimalnih 100 bodova i zvanje laureata. Gostovao je na koncertu Tripa Simonutija u Vršcu 3. juna 2006. godine. 5. juna 2006. god. u muzičkoj školi “Isidor Bajić“ održao je I solistički koncert. Od 27. do 30. marta 2007. učestvovao je na republičkom takmičenju u Beogradu i osvojio maksimalnih 100 bodova, I mesto i zvanje laureata. Od 07. do 17. marta 2008. učestvovao na IV Međunarodnom takmičenju “Memorijal Isidor Bajić” i osvojio I mesto. Na leto 2009. godine učestvuje na kursu kompozitora kod Aleksandre Vrebalov i njegova kompozicija je izvedena na koncertu i emitovana na radiju RTV Novi Sad.

Radoslava Vorgić je rođena 1985. godine u Novom Sadu. Završila je Osnovnu muzičku školu „Josip Slavenski“ ( klavir, kod prof. Biljane Bogosavljević)  i Srednju  muzičku školu „Isidor Bajić, u klasi Solo pevanje kof prof. Milice Stojadinović, u Novom Sadu. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu je na Odseku solo pevanja, u klasi mr. Milice Stojadinović. Na Odseku opšte pedagogoje Akademije umetnosti u Novom Sadu je diplomirala 2009. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja. U novembar 2009. - 12. Takmičenje solo pevača Nikola Cvejić, Ruma - I mesto u 4. kategoriji; ŠK 2009/2010 - stipendija Fonda za unapredjenje vokalne umetnosti mladih «Melanija Bugarinović i ćerka Mirjana Kalinović Kalin»; 2009/2010 – stipendista Humanitarnog fonda Privrednik; 2005/2006 – stipendija Fonda za unapredjenje vokalne umetnosti mladih «Melanija Bugarinović i ćerka Mirjana Kalinović Kalin»; 2005/2006 – 8. Takmičenje solo pevača Nikola Cvejić – Ruma; 2004/2005 – Republičko takmičenje solo pevača – I nagrada (99,2); 2000/2001 – 9. smotra solfeđa – I nagrada (92,25 boda); Pohađala je Masterclass 2009. godine Lied und Klavier“ („Pesma i klavir“), prof. Siegfried Mauser (Minchen), Bajrojt, Nemačka i 2010 – radi sa prof. Sylvia O’Brien; Isrka, Dublin. Imala je veliki broj nastupa u Novom Sadu, ali i nastupe u inostranstvu – nastup u Egerešu, u Mađarskoj, solo nastup sa Horom „Sv. Stefan Dečanski“, 2009. na «Festival junger Künstler Bayreuth», Nemačka; 2009. «EUROPA CANTAT XVII Utrecht», Holandija, 2008. Učesnik u horskom projektu „Mir na zemlji“, dirigent Gerhard Opelt (koncerti u Berlinu, Novom Sadu i Skadru); 2008. Solista ( po pozivu) hora „Sv. Georgije“- hor Saborne crkve u Novom Sadu, dirigent Bogdan Djaković prof.,  nastup u Nemačkoj i Francuskoj, na BEMUS-u 2004.; „Campus cantata 2008“ – Dortmund  Nemačka - medjunarodni kamp mladih muzičkih talenata; 2007. Seminar „Muzika u školi“ – Sarajevo; 2007. 21. Letnji festival horske muzike Jerusalim, Izrael.

Ana Kazimić je završila je Osnovnu školu „Branko Radičević“ kao đak generacije i Osnovnu i Srednju muzičku školu „Isidor Bajić“ takođe kao đak generacije. Posle ovih uspeha pozvana je na prijem kod NJ.V. prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u Belom Dvoru. Sada je apsolvent kompozicije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Zorana Mulića. U toku studija tri puta je nagrađena za postignute uspehe.
Kompozicije su joj izvođene u Srbiji i Mađarskoj; imala je i brojne solističke nastupe: svirala je svoje klavirske kompozicije na koncertima u novosadskoj Sinagogi, Galeriji Matice srpske, Gradskoj biblioteci,.. Plesom se bavi od četvrte godine. U svojim, kao i u koreografijama renomiranih umetnika igrala je španske plesove, balet, etno-balet, moderni balet, latino-američke i standardne, plesove, srpski folklor-orske igre na različitim kulturno-umetničkim dešavanjima u Srbiji (Novom Sadu, Beogradu, Subotici) i Španiji. Kao instruktor i koreograf Španskog plesa radila je u Baletskom studiju „Ludens“ i osnovala grupu „La hada“ u KUD-u „Železničar“. Rekreativno se bavi mnogim sportovima. Kao asistent letnjih kurseva klavira profesorke Marine Milić-Apostolović i Teslart kurseva radila je klavirske aranžmane i koreografije za decu. Vodila je predstave za decu „Ples sa Anom“ u organizaciji kuu „Teslart“. Član je udruženja „Teslart talenti“.

JOŽEF BISAK (viola), rođen je u Novom Sadu. Završio je osnovnu i srednju muzičku školu "Isidor Bajić", instrument viola, u klasi prof. Igora Josifoskog.Kao učenik srednje muzičke škole osvaja brojne nagrade na različitim takmičenjima, od kojih posebno ističemo II nagradu na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola Srbije u Beogradu 2002. godine. Na Festivalu gudača u Sremskoj Mitrovici 2003. godine osvaja I nagradu. Kao član gudačkog kvarteta, 2003. godine je osvojio I nagradu na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola Srbije u Beogradu. Nastupao je na više koncerata u okviru škole. Bio je član Omladinskog simfonijskog orkestra Srbije, sastavljenog od najboljih učenika srednjih muzičkih škola u Srbiji, sa kojim je nastupao širom zemlje. U aprilu 2003. godine učestvovao je u projektu Zajednice muzičkih i baletskih škola Srbije, u okviru kojeg je izvedena scenska kantata Carmina Burana Karla Orfa u Sava centru. 2003. godine upisuje se na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Dušice Polovina, gde je trenutno apsolvent. Tokom školovanja sarađivao je sa prof. Horvat Laslom i prof. Dejanom Mlađenovićem. Stalni je član simfonijskog orkestra Vojvođanski simfoničari i akademskog kamernog orkestra, a kao vođa viola nastupao je i u Novosadskom kamernom orkestru sa kojim beleži koncerte u zemlji i inostranstvu ( Austrija, Nemačka…). Kao vođa viola gostuje u Budvanskom festivalskom orkestru, Osiječkom kamernom orkestru i Sarajevskoj filharmoniji. Tokom sviranja u orkestrima sarađuje sa eminentnim svetskim dirigentima i solistima. Od 2007. godine stalni je član opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (viola-tutti), a od 2009. godine zaposlen je kao vođa viola. Takođe, kao vođa viola nastupa i u kamernom orkestru Camerata Academica. U okviru serije koncerata „Sto godina od rođenja Ljubice Marić“ nastupao je kao član kamernih sastava u Negotinu, Beogradu i Amsterdamu, zajedno sa eminentnim umetnicima iz zemlje i inostranstva.2009. godine nastupio je kao solista sa simfonijskim orkestrom Akademije umetnosti. Violista je gudačkog kvarteta Feliks sa kojim sarađuje više godina i koncertira širom zemlje.

MARINA MIKIĆ (klavir), je završila osnovnu i srednju muzičku školu u Herceg Novom u klasi prof. Zorana Redžića. Studije klavira je upisala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde je i diplomirala u klasi prof. Kemala Gekića. Usavršavala se na majstorskim kursevima kod renomiranih pedagoga kao što su: Igor Laszko, Vladimir Krpan, Konstantin Bogino, Svetlana Bogino, Vladimir Ogarkov, Alexei Nasedkin, Jelena Richter, Jokut Mihajlović, Arbo Valdma, Kemal Gekić i Dorian Leljak.Tokom školovanja osvojila je više republičkih i saveznih nagrada. Svirajući prvi resital sa 11 godina, Marina je razvila širok pijanistički repertoar koji obuhvata značajna resitalska, kamerna i orkestarska dela. Nastupala je u Sloveniji, Austriji, Crnoj Gori, Italiji, Hrvatskoj i Srbiji. Snimala je za RTV Srbije i Crne Gore. Angažovana je u svojstvu višeg stručnog saradnika na Katedri za gudačke instrumente (klasa viole prof. Dušice Polovine, klasa violine prof. Mihala Budinskog) i na Katedri za klavir (klasa prof. Ratimira Martinovića) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.