Гавран Ананда Драгана Раденовића у Културном центру Новог Сада

query_builder

Изложба под називом „Гавран Ананда у савременом свету“ уметника Драгана Раденовића свечано ће бити отворена 10. августа у 19 часова на Трибини младих у организацији Удружења „Христограм“ и Културног центра Новог Сада, а уз подршку Градског већа за културу Града Новог Сада.

Велико отварање је уједно замишљено и као отмени перформанс на коме ће се преплитати ноте водећег филмског композитора Ханса Зимера (Раин ман) и поучне речи владике Николаја Велимировића „Речи о Свечовеку: Ананда – вран гавран на кружноме путу“. Изложба ће трајати до 20. августа ове године.

Изложба Гавран Ананда у савременом свету ће се на озбиљан начин разрачунати са мноштвом парадокса. Почев од тога да се култура маргинализује својом доступношћу, па све до повећаног броја медија који својим присуством уједно и троше ексцентрични уметнички израз. Раденовић неће одступити од старих симбола, који су пркосно ницали из хиљадугодишњих религија, ратова и страдања, али ће направити вешт отклон од њиховог значења. Он узима Гаврана који је од нордијске па све до модерне америчке књижевности представљао огледало и мост између света живих и мртвих. И то на који начин? Присетимо ли се митова о црној птици, као о творцу света јасно је зашто Раденовићева фигура у окриљу свог крила држи малог Буду. Осврнемо ли се на рукописе Растка Петровића о Африци, опет ћемо дознати много тога о симболици Гаврана и веровањима која се уз њега вежу. Као проверени еуридита Драган Раденовић се ослања на акумулирана знања и остварену традицију. Своја настојања уграђује у већ створене ентитете преобликујући, разарајући, али и рађајући нове консеквенце. Зато ће ова изложба уједно представљати спој више уметности, које се несметано крећу ка својој тачки спајања. Непосредно изнад њих, биће постављен њихов творац и идентитет.

 

Вајар и професор Драган Раденовић рођен је 1951. године у Сарајеву. Детињство које проводи на острву Брачу и уопште играјући се по вишевековним улицама Шибеника, заувек ће остати урезано као подсетник на елегантни спој великих култура. Захваљујући том залогу еминенти уметник ће лако очувати црте своје оригиналности и након стечене докторске дисертације у Москви, те улоге предавача на Кембриџу и Харварду. Иза Драгана Раденовића су изложбе у најзначајнијим културним метрополама, као и скулптура највећег америчког филозофа Виларда Ван Ормана, глумице и кнегиње Грејс Кели, револуционарног атлетичара Џона Келија… За његов рад велико интересовање исказују и неки од најмоћнијих и најугледнијих личности на свету, а довољно је само споменути имена Владимира Путина, Николе Саркозија, Јована Павла II…

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language