K N J I Ž E V N I....P R O G R A M I....U....K U L T U R N O M....C E N T R U....N O V O G....S A D A

Kulturni centar Novog Sada | Srbjia, 21000 Novi Sad, Katolička porta 5 | Tel.  021 528 972, centrala | Fax. 021 525 168

PROMOCIJA KNJIGE K N J I Ž E V N I...P R O G R A M..2 0 1 2 KOLJA MIĆEVIĆ - LIRSKA ISTORIJA MUZIKE (od Pitagore do Baha) petak, 24. februar 2012 - 18:00 KLUB "TRIBINA MLADIH"

U razgovoru učestvuju: Časlav Đorđević, Adrian Kranjčević i Kolja Mićević „Nije ni enciklopedija, ni neki muzički rečnik-udžbenik, iako su elementi i jednog i drugog pristupa prisutni u konačnom obliku kako sada izgleda ta Lirska istorija muzike. Prvi tom obuhvata razdoblje od Pitagore, izumitelja intervala i monokorda, do 1750, godine smrti Johana Sebastijana Baha. Taj ogromni vremenski raspon podeljen je na četiri celine, u četiri knjige, a svaka celina je označena tempom jednog od četiri stavka klasične simfonije. Iako su odvojeni naslovima, ti stavci su suštinski povezani, kao što je uostalom slučaj i sa stavcima u klasičnoj simfoniji, iako je u svakoj celini način tretiranja tema različit. Da se čitalac ne bi uspavao tokom 3.000 strana koliko ga čeka! Rad je bio posebno dinamičan poslednje dve decenije tokom kojih je iz zaborava izišlo mnoštvo značajnih kompozitora i dela, o kojima u trenutno dostupnim muzičkim istorijama često ne možete naći nikakve podatke, a kojima je kod mene posvećeno i po nekoliko stranica! Što se tiče odrednice 'lirska', ona zaista zaslužuje objašnjenje, koje ću dati u kratkom predgovoru, kao i povodom nekih drugih termina i podataka. Svakako, kad se na srpskom kaže 'lirska', misli se na 'poetska' ili 'pesnička'. I to je zaista jedno od značenja koje mi odgovara, iako ova dva epiteta mogu da ostave utisak izvesne površnosti ili neobaveznosti u autorovom pristupu, što uopšte nije slučaj! Francuski pridev lyrique, kada stoji uz reč poezija, označava onu poeziju koja je propraćena muzikom, koja je, dakle, bila pevana! I tako je bilo tokom ta dva milenijuma, od Pitagore do Baha! Muzika i Poezija, kako kaže jedan od mojih kompozitora, Lucasko Lucaski, iz Ferare i XVI stoleća, bile su dve sestre, i to je slika koju želim da sugerišem naslovom i koju detaljno i s primerima razvijam u sva četiri stavka svoje Istorije! Tu mi je moje prevodilačko iskustvo, posebno Dantea, bilo od presudne pomoći, ali ne samo on...“ (Kolja Mićević)

Ciklus: PORTRETI K N J I Ž E V N I...P R O G R A M..2 0 1 2 SVETLANA VELMAR JANKOVIĆ / povodom knjige Kapija Balkana (Stubovi kulture, Beograd, 2011) četvrtak, 23. februar 2012 - 20:00 KLUB "TRIBINA MLADIH"

U razgovoru učestvuju: Ivan Radosavljević i Svetlana Velmar Janković Svetlana Velmar Janković se rodila, školovala i živi u Beogradu. Kao sekretar i urednik časopisa "Književnost" bila je i u uredništvu koje je vodio Eli Finci i u uredništvu koje je vodio Zoran Mišić. Dugo je godina uređivala, u Izdavačkom preduzeću "Prosveta", edicije savremene jugoslovenske proze i esejistike. Osnovala je biblioteku "Baština". Objavila je romane: Ožiljak (1956, drugo prerađno izdanje 1999), Lagum (1999), Bezdno (1995), Nigdina (2000) i Vostanije (2004); eseje: Savremenici (1968), Ukletnici (1993) i Izabranici (2005); zbirke pripovedaka: Dorćol (1981), Vračar (1994), Glasovi (1997), Knjiga za Marka (1998), Očarane naočare (2006) i Sedam mojih drugara (1997); molitva Svetilnik (1998); drame Knez Mihailo (1994) i Žezlo (2001); i romansiranu biografiju Prozraci (2003). Nagrade: "Isidora Sekulić", "Ivo Andrić", "Meša Selimović", "Đorđe Jovanović", "Bora Stanković", Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. godini, NIN-ova nagrada za roman godine 1995, Nagrada "Neven", Nagrada "Politikinog zabavnika", Nagrada "6. april" za životno delo o Beogradu, Nagrada "Mišićev dukat", Nagrada "Ramonda serbica", Nagrada "Stefan Mitrov Ljubiša", i Nagrada "Žak Konfino". Prevođena je na engleski, francuski, nemački, ruski, španski, italijanski, grčki, bugarski, koreanski i mađarski jezik. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

POETSKI TEATAR K N J I Ž E V N I...P R O G R A M..2 0 1 2 BELEŠKE UROŠA PAJIĆA (Povodom knjige "BELEŠKE", SKC, Kragujevac, 2011) petak, 27. januar 2011 - 20:00 KLUB "TRIBINA MLADIH"

Beleške Uroša Pajića su: Petar Dabić, bas gitara; Ivan Senčić, gitara; Miloš Zubac, glas, gitara; Uroš Pajić, glas, udaraljke, mandolina Uroš Pajić je rođen 1984. godine u Požegi. Student je master studija crtanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Pesme, priče, ilustracije i stripove objavljivao je u časopisima i zbornicima: "Polja", "Karton", zborniku novosadske poezije "Nešto je u igri", "Studio za novi strip", "Academica", "One day ofT", "Trag" i "Grafička zavera". Pored brojnih nagrada iz likovnog stvaralaštva, dobitnik je i druge nagrade Festivala poezije mladih 2005. godine u Vrbasu.

KNJIŽEVNO VEČE K N J I Ž E V N I...P R O G R A M..2 0 1 2 SLOBODAN TIŠMA - BERNARDIJEVA SOBA (Kulturni centar Novog Sada, 2011) NIN-ova nagrada za roman godine utorak, 24. januar 2012 - 19:00 KCNS, VELIKA SALA

Učestvuju: Vladislava Gordić Petković, Vladimir Kopicl, Laslo Blašković i Slobodan Tišma Slobodan Tišma je rođen 1946. godine u Staroj Pazovi. Živi u Novom Sadu. U mladosti se bavio pisanjem poezije, konceptualnom umetnošću i rok muzikom. Nekoliko godina je živeo u Beogradu. Do sada je objavio sledeće knjige: Marinizmi (poezija, 1995); Vrt kao to (poezija, 1997); Blues diary (pesnički dnevnik, 2001); Urvidek (priče, 2005); Pjesme (poezija, 2007); Quattro stagioni (roman, 2009). Roman Bernardijeva soba je sedma knjiga ovog autora. O knjizi - Bernardijeva soba nije samo roman kao događajnost, već priča koja je pronašla i autora i čitaoce, i vozi nas i vozi u čudesnoj naizmeničnosti uzlaznih i silaznih lukova na Jadranskoj magistrali. Ispresecanost putanja fenikscrvene bube i tamnog mercedesa, u tamnoljubičasto more, u veliki hladni Okean. Roman koji je kantata, raspričava se kao muzika - i na planu doživljaja. Reč je o prozno-poetskom melanžu, pripovesti i refleksijama, muzici i slikama, alhemijskim pretapanjima događaja, razmišljanja, boja i oblika, nameštaja, sobe, grada i okeana. Naracija nije linearna, nego isprekidana, muzikalna, ponavljajuća, dijalektička; ne putanja, nego mnoštvo skretanja i susretanja... Novi roman Slobodana Tišme pojavljuje se kao netipična proza, kao pasivni otpor i rezignacija, kao remećenje klasične naracije (sistema u kojem živimo) i prepuštanje alhemiji zgušnjavanja doživljaja i događaja. Slojevi radnje su slojevi zanosa koji želi da bude neprekidna afirmacija, dijalektička afirmacija, ,,Da ali Ne! Ne, ali Da! Uvek Da, ali sa zadrškom". Stoga je priča=doživljaj ovog romana ona kućica koju nosi svaki/a umetnik/ca. Bernardijeva soba je svačija vlastita soba, mesto subjekta koje je titranje praznine između talasa Okeana, soba koja nas prazni od nas samih. (Maja Solar, iz pogovora)

PROMOCIJA KNJIGA K N J I Ž E V N I...P R O G R A M..2 0 1 1 VESNA KRČMAR - PERA DOBRINOVIĆ i DUŠAN MIHAILOVIĆ - MILKA GRGUROVA NENADMAŠNA TRAGETKINJA petak, 16. decembar 2011 - 19:00 KLUB "TRIBINA MLADIH"

VESNA KRČMAR - PERA DOBRINOVIĆ (Pozorišni muzej Vojvodine, 2011) O knjizi govore: Živko Popović, Franja Petrinović i Vesna Krčmar Gotovo svi tekstovi koji su posvećeni glumcima, mogli bi početi lamentom – kako je napis o glumcu nemoćan. Ni najslojevitijim tekstom ne može da se imenuje i raščlani ono što se doseže glumom. Tekst je kao analitički diskurs udaljen od same glumačke čarolije. Kao zbir utisaka, nesiguran je i nepotpun. Kada je suma pohvala deluje kao opšte mesto. Sve te manjkavosti uglavnom prate i kritičke tekstove. Može se reći da kreativno središte glume ostaje izvan domašaja svakog zapisa. Poznato je da glumac, koliko za publikom, čezne i za pisanim tekstom o svom delu. Glumac se ogleda u svojoj publici. Ta čarolija prestaje kada se igra završi. Zapisi, bilo koje vrste, ostaju i nakon igre, kao trajni dokument, poput trajnog ogledala, ili poput pričvršćenog lika. Poznato je da je zapis jedino trajno što ostaje posle svake odigrane uloge. DUŠAN MIHAILOVIĆ - MILKA GRGUROVA NENADMAŠNA TRAGETKINJA / Priredio: Zoran T. Jovanović (Pozorišni muzej Vojvodine, 2011) O knjizi govore: Sofija Košničar i Dejan Penčić Poljanski Više od šest decenija nema je među živima. Sa scene je odsutna više od osam decenija. Pa ipak, umetnost nenadmašne tragetkinje Milke Grgurove-Aleksić (Sombor 1840-Beograd 1924) jedne od najvećih jugoslovenskih scenskih umetnica, ugrađena je u temelje jugoslovenske pozorišne kulture, prenosi se s kolena na koleno i uprkos prolaznosti svega, živi i traje svoj drugi život ne samo kao predanje i legenda. Ovi redovi proširuju legendu, iskazuju životnu stazu jednog velikog umetnika i osvetljavaju umetničke uspehe i svakodnevne nedaće jedne skromne hrabre i unutrašljim životom prebogate ličnosti, koja je svojom nadahnutom igrom učinila najviše što čovek može – prevazišla i sebe i vreme u kome je živela i stvarala. Beograd, 18. jula 1972.

Ciklus: PONOVO PROČITATI K N J I Ž E V N I...P R O G R A M..2 0 1 1 NOVALIS: IZABRANA DELA (Nolit, Beograd, 2010) ; FRIDRIH HELDERLIN: ODABRANA DELA (Nolit, Beograd, 2009) četvrtak, 15. decembar 2011 - 19:00 KLUB "TRIBINA MLADIH"

Učestvuju: Miodrag Radović, Aleksandar Loma i Rada Stanarević O bibloteci "Orfej" ...Danas, kada su prošle tri decenije od poslednje knjige iz ove Nolitove biblioteke, na čijem je kreiranju Zoran Mišić okupio našu autentičnu književnu, filozofsku i prevodilačku elitu, može se utvrditi da sva ta čudesna poetska ostvarenja, od drevnih do naših dana, od najstarijih civilizacija do savremene engleske, ruske, francuske, poljske, mađarske, grčke, njemačke i srpske poezije, od de Nervala, Bodlera, Svifta, Foknera, Vaska Pope, Remboa, Lotreamona do Kortasara i Brodskog, da sve te literarne čarolije svijeta imaju i nadalje magnetnu privlačnost, da su one i sada u programima studija domaćih i stranih književnosti, i da za njih, zapravo, nikakve, pa ni školske reforme ne važe... O Novalisovoj knjizi Današnje Orfejevo izdanje Novalisovih djela je potpunije od prethodnog zahvaljujući tome što smo u međuvremenu dobili cjelokupan prepjev romana Hajnrih od Ofterdingena, tog najvažnijeg Novalisovog ostvarenja. Samim tim izmijenjena je prvobitna kompozicija knjige Izabranih dela. Tekstovi su sada grupisani u liriku, romane i fragmente. Sami fragmenti nose brojeve prema njemačkom izvoru, što nam omogućuje da ih lakše pronađemo i navedemo. Otvara se mogućnost za nova tumačenja, za novo otkrivanje pjesnika Novalisa. O Helderlinovoj knjizi ...Ako se sada, na kraju našeg osvrta na nekadašnju Nolitovu biblioteku Orfej, zapitamo zašto, evo, da baš Helderlinovo pjesništvo stoji na početku njenog novog formiranja, onda valja da se pozovemo na čudesnu zakonitost u strukturi Helderlinovog romana Hiperion, - jednoj strukturi koja je reverzibilna. Kada stigne do kraja romana, čitalac shvati da s tim krajem roman započinje. A i kraj i početak su uvijek ovdje i sada: "Drago tle otadžbine zadaje mi opet radost i patnju"... Rada Stanarević, priređivač izdanja

Ciklus: PORTRETI K N J I Ž E V N I...P R O G R A M..2 0 1 1 FRANJA PETRINOVIĆ / Povodom romana:  ALMAŠKI KRUŽOCI LEČENIH MESEČARA (Akademska knjiga, Novi Sad, 2011) utorak, 13. decembar 2011 - 20:00 KLUB "TRIBINA MLADIH"

Učestvuju: Đorđe Pisarev, Vladimir Gvozden i Franja Petrinović Književnik i književni kritičar Franja Petrinović rođen je u Novom Slankamenu 1957. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Uređivao je časopis "Polja", pisao za novosadski Dnevnik i bio urednik u izdavačkoj kući "Stilos". Autor je više roma i dobitnik književnih nagrada – nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine (1997), nagrada "Branko Bajić" (2002), "Iskre kulture" (2006), nagrada "Laza Kostić" (2006), nagrada "Stevan Pešić" (2010) i nagrade "Sirmai Karolj" (2011) za knjigu priča "Trauma".

POETSKI TEATAR K N J I Ž E V N I...P R O G R A M..2 0 1 1 NEŠTO JE U IGRI - Nova novosadska poezija kroz muziku Alice in WonderBand petak, 9. decembar 2011 - 20:00 KLUB "TRIBINA MLADIH"

Učestvuju: Olga Glišin, vokal; Marko Nelom Dinjashwillov, vokal, bubnjevi; Ana Vilovka Dinjashwillov, vokal, klavijature, klavir; Gost: Alisa Dinjashwillov, vokal Kreativna varnica za začeće ovog događaja potiče od Siniše Tucića, jednog od priređivača zbornika Nešto je u igri (Nova novosadska poezija) iz 2008. godine, čiji su izdavači Centar za novu književnost NEOLIT i Kulturni centar Novog Sada. Sledeći smisao zbornika: zbiranje, sabiranje, sažimanje i predstavljanje, ovo veče nudi izbor pesama pesnika nove novosadske poezije kroz autorsku muziku Alice in WonderBand: Vesne Vujić, Patrika Kovalskog, Tihane Janjić, Nike Dušanova, Siniše Tucić, Maje Solar, Sergeja Stankovića i Bojana Samsona. Gost večeri je Alisa Dinjaschwillov (10 god.), član AWb-a i najmlađa pesnikinja koja će nam sama predstaviti svoju pesmu. Savremenom potrošaču umetnosti se najviše nude mix-media i multimedijalne forme kojima je sklon. One zahvalno utiču na što više čula nudeći već pripremljenu sliku sveta. Umetnost kao izolovana pojava (pisana reč, vizuelno, muzika) je u izumiranju. Otud uglazbljenje pesama iz zbornika, jer dobijaju na pitkosti, oživljavaju uz melodiju koju zrače, koju sada više nije teško čuti. Alice in WonderBand postoji od 1998. godine. Osnova grupe je porodica Dinjaschwillov koja je bazirana u kućnom Motherland studiju na Fruškoj gori, Stražilovo, kraj Novog Sada. Muzika je osnovni vid njihovog umetničkog izraza, ali se takođe bave i teatrom, pisanom reči, primenjenom i vizuelnom umetnošću, duborezom, zdravim životom i ishranom, jogom, redefinisajnem dobrog i normalnog za sebe i generacije koje slede. Žive umetnost. Neka živi umetnost! Olga Glišin, po vokaciji slikarka, plesač, performer, primenjena umetnica, se pridružuje Čudesnom Bendu svojim vokalnim sposobnostima.

PROMOCIJA KNJIGE K N J I Ž E V N I...P R O G R A M..2 0 1 1 TEOFIL PANČIĆ - STANICA FANTOMSKIH VOZOVA (Kulturni centar Novog Sada, 2011) petak, 2. decembar 2011 - 19:00 KLUB "TRIBINA MLADIH"

Učestvuju: Vladislava Gordić Petković, Zdravko Petrović i Teofil Pančić O piscu: Teofil Pančić rođen je u Skoplju 1965. Stanovao kojekuda, a živeo u Zagrebu. Živi od pisanja, u Zemunu i Novom Sadu. Piše kolumne, komentare, eseje i književne kritike za Vreme, i za mnoge druge. Za svoj rad je nagrađivan i kažnjavan. Član je malo čega: biblioteke oduvek, NUNS-a odavno, PEN-a odnedavno, nekih književnih žirija ponekad. Ovo mu je četrnaesta knjiga. O knjizi: Sigurno ste, kao i ja, primetili da Teofil Pančić stalno nesto čita, sluša koncerte, ide na mesta gde se, božemeoprosti, "relativizira pozorišna iluzija". Možda vam je palo na pamet: Kako mu ne dosadi tolika kultura? Dosadila bi i onim babama u bundama što se tope na pozorišnim premijerama. Kako ne dosadi njemu? Hm. Kultura je za Teofila dom. Dovoljno je da ovaj vilozov i vantasta otvori vrata i da izađe iz žalosnjikavog pejzaža, zgusnute depresije, iz kolotečnog ništavila, karakušljivosti i dvostrukih mrtvouzica u - mjesta magične preobrazbe, u film, u muziku. To je svet koji postoji za one koji hoće da postoji, a Teofil je uvek hteo. Kultura ne služi samo za umiljenije ljepodusima nego je praktična inspiracija za odoleti životu i za na strašnu mjestu postojati. Ona je dom. Teofilov dom je i u jeziku koji dele i množe Srbi, Hrvati, Crnogorci i Bosanci. Dom je stanje duše. Ploče i knjige pripadaju jedne drugima. Države se drugačije zovu ali ljudi su isti. Lična i alternativna tradicija je tanana mreža emocija, uspomena, simbola, momenata. U nju ne ulaze žargon i zaborav. Nju, i u ovoj zbirci eseja, Teofil Pančić potvrđuje kao svoje legitimno nasleđe. Vladimir Pištalo

PROMOCIJA KNJIGE K N J I Ž E V N I...P R O G R A M..2 0 1 1 MILOŠ SEČUJSKI - EMIGRANT (Književna omladina Srbije, Beograd, 2011)