ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ НОВОСАЂАНА ЗА ТРИБИНУ О ЊЕГОШУ

query_builder

Трибина историчара Милована Балабана „Његош – витешки владар Црне Горе и песник косовског завета”, одржана је у петак 26. маја у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Гост трибине била је Фата Егановић, дипломирани филолог, песник, есејиста и књижевни критичар.

На трибини је било речи о личности, поезији и времену у ком је живео пустињак цетињски и владика Петар Други Петровић Његош (1813 – 1851), рођен као Радивоје Раде Томов Петровић.

 – Био је песник, мислилац, филозоф, монах, духовни и световни владар Црне Горе и надахнути тумач косовског завета, централног нерва духовно-историјске вертикале српскога народа –  рекла је Егановићева. Јунака у античком смислу, додала је Егановићева, одређују три сегмента: племенито порекло, физичка лепота и јуначка дела. Мало је људи у нашој историји који су се родили са све те три особине. То је био Његош, а пре њега деспот Стефан Лазаревић.

У даљем наставку трибине, Балабан је рекао да је до сада представљао многе велике личности на трибинама, али да је приступ Његошу на неки начин и најтежи, јер је о нeпоновљивом, магичном и мистичном лику Његоша тешко причати у савременим мисаоним формама.

 – Свако ко изучава Његоша и непристрасно приђе његовој комплексној личности, има тај осећај. Уколико неко претендује да буде колико, толико веран тумач Његошев, његова беседа о песнику – владару црногорском треба да добије свештени карактер, да буде налик на химну, да има готово карактер житија, да сагледава време из перспективе вечности – нагласио је Балабан.

Балабан је, затим, истакао да је једини такмац или брат  Његошу по страдалништву био Достојевски. Његош је био човек који се трудио да сагледа све из космичке перспективе вечности. Управо због тога био је активни делатник и мудри тумач свог времена (али и оног пре њега као и начела која важе у свим временима) и велики владар своје мале државе.

Мада ширином, дубином и висином недостижан својим савременицима, као и нама, његовим духовним потомцима, владика Раде је и данас актуелан, можда и најактуелнији и најпотребнији, јер посматрајући њега и саживљујући се са његовим односом према народном предању, које је у њему утиснуло неизбрисив печат жудње за слободом златном, данашњим генерацијама често неразумљивом али преко потребном, највише можемо научити.

– Са друге стране, актуелност, али и аутентичност владике Петра Другог постаје јаснија када посматрамо песников однос према свету око њега, како свету као „контроверзном“ храму Божијем датом човеку да њиме господари, тако и свету који чине суседни народи, често упрегнути у интересе доминантних светских сила на истоку и западу – рекао је Балабан у наставку трибине.

 У Његошево време, о светским силама, попут Османлијског царства и моћних западних држава, свој став песник је изрекао кроз речи Владике Данила, Војводе Драшка и других јунака „Горског вијенца“, најутицајнијег песничког дела Петра Другог Петровића Његоша.

Његош песник није јасан без Његоша духовног и световног владара. Петар Други, православни монах и владика, није заокружена личност, ако не сагледамо његов мистично-филозофски видик најјасније приказан у „Лучи микрокозмa”.

Управо зато, Балабан је на крају трибине закључио да је Његош вероватно најупечатљивији и најсветлији оријентир правилног духовног и националног пута, како сваког појединца, тако и елите и народа.

 – Он је био истовремено и аристократа и истински припадник свога малог, страдањима измученог, али јуначког и поносног народа –  закључио је Балабан.

Можда наизглед делује као парадокс, али управо је колективна свест, изражена кроз живо косовско предање, дала Његошу аутентичност и богатство духа које достиже највише, општечовечанске вредности.

– Због тога је Његош национални геније који има наднационални и универзални значај попут Достојевског код Руса, Гетеа код Немаца, Шекспира код Енглеза – закључио је Балабан.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language