У Народној библиотеци Србије одржана успешна презентација пројекта “Дигитализација (Убројчавање) културне баштине Новог Сада”

query_builder

У Народној библиотеци Србије одржана успешна презентација пројекта “Дигитализација (Убројчавање) културне баштине Новог Сада”Пројекат ”Дигитализација (Убројчавање) културне баштине Новог Сада” представљен је на дводневној научно-стручној конференцији “ Нове технологије и стандарди: дигитализација националне баштине“ у Народној библиотеци Србије у Београду.

Научно-стручна конференција “Нове технологије и стандарди: дигитализација националне баштине” је редован годишњи скуп који од 2002. године организују Математички факултет Универзитета у Београду, Математички институт Српске академије наука и уметности, Народна библиотека Србије, Национални центар за дигитализацију, а то је уједно и потпројекат 9 пројекта 44006 Министарства за науку Србије. Овогодишња Конференција одржана 31. октобра и 1. новембра, посвећена је мултидисциплинарним аспектима дигитализације националне културне и научне баштине.

Теме овогодишње Конференције су биле “Разматрање елемената за формулисање националне стратегије дигитализације научне и културне Баштине” , као и “Представљање текућих пројеката дигитализације, стандарда за дигитализацију, стручну обраду, чување и презентацију националне баштине, технолошких аспеката дигитализације – алгоритми, софтверска имплементација и примене нових технологија и других придружених тема.

Пројекат ”Дигитализација (Убројчавање) културне баштине Новог Сада” представили су Раде Божовић у име Културног центра Новог Сада и Душан Ранђеловић у име компаније Пантајп (Pantype) задужене за израду платформе ББНС.

Раде Божовић је присутне упознао са задацима и циљевима пројекта Дигитализација (Убројчавање) културне баштине Новог Сада, представио је општу статистику интернета и дигиталних библиотека. Указано је на важност добре сарадње између партнерских инситуција укључених у пројекат, избор грађе и платформе. Душан Ранђеловић је детаљније упознао присутне са карактеристикама саме платформе па је било речи о отворености приступа, отворености кода, примени отворених стандарда, мултидимензионо представљање дигиталне баштине (по географској, временској или тематској припадности),једнако усмерење ка крајњем кориснику као и ка стручним институцијама, омогућавање активног учешћа крајњем кориснику у обогаћивању дигиталне (завичајне) културне грађе.

Поред овога, указано је на техниче детаље платформе као што су језичке специфичности у виду подршке за два српска писма и више страних језика (на свим нивоима платформе – од приказа и претраге до базе и протокола/стандарда), техничке специфичности услед посебне, додатне улоге коју платформа преузима у хостовању самих дигиталних објеката, ужа географска и тематска усмереност што повлачи већи ниво детаља којим се објекти представљају, на основу којих се класификују и по којима су претраживи. ББНС представља живи систем, прилагодљив и крајнем кориснику и стручним институцијама како би заједно осликали и обогатили дигиталну баштину Новог Сада.

Представљање платформе ББНС изазвало је велико интересовање присутних на Конференцији тако да је након званичног предавања било и дискусије на тему дигитализације јер су присутни постављали бројна питања, а заинтересоваост за ову тему је потврђена и позивом да тим окупљен око пројекта ББНС одржи презентацију на Математичком институту Српске академије наука и уметности.

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language