Са Радославом Миленковићем у дијалогу

query_builder

Слобода као завичај

 

У пуном клубу Трибина младих Културног центра Новог Сада, настављен је циклус разговора “Дијалози о сценском дизајну”, а гост ове трибине био је глумац и редитељ Радослав Миленковић. Овај циклус представља серију предавања коју професори Департмана за архитектуру и урбанизам, Факултета техничких наука организују у КЦНС. Разговор са овим уметником водио је редовни професор архитектуре Радивоје Динуловић.

Ове године, организатори планирају да угосте седам значајних домаћих и страних личности из области сценске уметности, са којима ће разговарати о темама везаним за њихов стваралачки однос према сценском дизајну. У овом циклусу биће представљени гостујући професори, будући сарадници и истакнути ствараоци који ће учествовати у настави сценског дизајна на Факултету техничких наука у Новом Саду у школској 2014/15. години. Циклус разговора представља и део припрема за упис на све нивое студија сценског дизајна.

На самом почетку, професор Радивоје Динуловић, представио је концепт који ће пратити овај разговор. Причајући о глумцу и редитељу којег је позвао у госте, да о свом искуству поразговара са садашњим, али и будућим студентима, рекао је да Миленковића није потребно представљати с обзиром да већина зна и њега и његов рад, али свакако треба испричати искуства која је он стекао. Тако је уследило питање, који је његов завичај, на шта је овај истакнути глумац одоговорио да он свог завичаја нема, јер је своју каријеру градио по читавој Србији али и региону.

–         Нисам никада осећао припадност једном граду, улици, клану. За мене је највећа ствар за коју човек треба да се бори – слобода. Нарочито ако се човек бави уметношћу, зато ја и не могу да кажем који је мој завичај. Своју каријеру сам градио свуда по мало, и сваки пут сам се у одређеном граду осећао као да је мој родни. То је дух слободе за који се ја борим. – рекао је Миленковић, додавши да је његов завичај у сопственом језику, глави и он сам.

Овај свестрани уметник, добитник је најзначајнијих награда за глуму и режију у Србији и бившој Југославији. Тако је причајући о свом искуству које је стекао у различитим театрима, рекао да му ниједан није у потпуности одговарао. Разлог за то наводи јер је био исувише строг према себи и свом раду, јер је сваки театар осећао као свој.

–         Мени је важније било да стално поправљам оно чиме сам незадовољан. По мојој биографији можете приметити да сам радио у разним институцијама. То на неки начин открива моје незадовољство према њима, јер се може видети колико сам их променио, из сваке сам добровољно одлазио, нису ме ни из једне избацили. То моје незадовољство говори о томе да ми је стало, и никада нисам дозволио да ме стигне осећање равнодушности јер је то оно најгоре што може да вас задеси, посебно ако се бавите уметношћу.- казао је Миленковић.

Овај глумац и редитељ, одиграо је више од 50 улога у најзначајнијим позориштима Београда, Новог Сада и Загреба.Такође је играо у ТВ драмама и филмовима. Био је првак Југословенског драмског позоришта у Београду од 1987. до 2005. године. Бавио се педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду и Високој уметничкој школи Универзитета у Капошвару у Мађарској. Као редитељ, радио је у позориштима Србије,Мађарске, Шведске и Македоније.

 

Фото: Дражен Жигић

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language