Ренесанса духовне поезије

query_builder

Трибина младих Културног центра Новог Сада била је место промоције најновије књиге песама Селимира Радуловића „Под кишом суза с’ Патмоса“, у оквиру књижевног циклуса „Портрети“, када су о ауторовом делу говорили академик Матија Бећковић и књижевник Иван Негришорац. Актуелни добтитник Вукове награде за књижевност, Селимир Радуловић, објавио је до сада пет песничких књига, а на домаћу песничку сцену ступио је пре готово три деценије са књигом својеврсне неоавангарде у поезији под називом „Последњи дани“. 
Његова последња песничка књига, међутим, представља нову песничку преокупацију којом се Радуловић бави у најновијем периоду свога стваралаштва, а која би се, иако круто, могла подвести под религиозну и духовну поетику. Управо зато академик Матија Бећковић каже за Радуловићеву поетику да се она у овом времену наставља на ону духовну сферу која поново исчитава и исписује странице оне једине књиге од које све почиње, док су све друге само препричавање.

– Пол Валери је рекао: „Када неко говори о поезији, требало би прво да се извини“. Наше време је међутим такво да овде и данас било ко ко говори, морао би да се извини, јер овде и данас се прича свашта, а ништа се не казује. Говор било које врсте се искомпромитовао. И мени је баш због тога свега фасцинатно да данас када се говори о коначном крају поезије, када у односу на некадашње време када су собарице више знале прочитаних књига од данашњих књижевних критичара, постоји Селимир Радуловић који живи и дише од поезије – рекао је Бећковић који је напоменуо да је, осим као песника, Радуловића упознао и као угледног издавача, есејисту, беседника и књижевника уопште. – Знам га и као оца и као породичног човека који од књиге и песме храни своју породицу и мени је то за поштовање. С друге стране, са својом скоријом поезијом, а посебно са овим последњим делом, Селимир је направио ренесансу духовне поезије. Сама вера у поезију је вера у нешто више, нешто духовно, нешто свепрожимајуће, неку највишу истину. Радуловић заузима дакле истакнуто место не само у писању поезије, већ и у њеном тумачењу, што је често код нас неспојив дар на нашој књижевној сцени. Ако знамо да постоји само једна књига која је све почела, и у којој је оно суштинско речено, док су друге препричавање те књиге, Радуловић је тај који управо успешно наставља на трагу духовне поезије и религијске поезије код нас- казао је Бећковић.

Иван Негришорац је напоменуо да се развојни пут Селимира Радуловића кретао од изузетно авангардног израза до данашње религијско-духовне фазе у његовом песништву што неко може сматрати опозитима једино ако превиди да је и Радуловићева прва књига песама, премда са једним тада модерним језиком, имала такође свој библијски тон апокалиптичке упитаности над тадашњим временом. 
Подсетимо, Радуловић је осим шест књига песама аутор и неколицине књига изабраних песама. Аутор је пет антологија-хрестоматија овдашње поезије. За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, награду Прољетног сајма књига у Бањалуци, „Теодор Павловић“, а недавно и Вукову награду. Био је на челу Покрајинског фонда културе, директор Културног центра Новог Сада, председник Друштва књижевника Војводине, а данас је главни и одговорни уредник Издавачке куће „Орфеус“ и директор је Стеријиног позорја.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=evkyDN-T3iQ[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=q-jJRjaDG_c[/youtube]

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language